{"id":25716,"date":"2023-04-19T14:28:58","date_gmt":"2023-04-19T14:28:58","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=25716"},"modified":"2023-04-19T14:28:58","modified_gmt":"2023-04-19T14:28:58","slug":"rat-i-mir-irene-nemirovski","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/rat-i-mir-irene-nemirovski","title":{"rendered":"Rat i mir Irene Nemirovski"},"content":{"rendered":"

\"\"Kada je godine 1929. izdava\u010d Bernar Grase pro\u010ditao u rukopisu roman David Golder<\/em> njegovom odu\u0161evljenju nije bilo kraja. Odlu\u010dio je da ga bez odlaganja objavi. Me\u0111utim, kad se spremio da potra\u017ei autora, primetio je da mu je ovaj, najverovanije u strahu od neuspeha, po\u0161iljku uputio anonimno. Izdava\u010du nije preostalo drugo nego da preko malih oglasa pozove tajanstvenu osobu da mu se neizostavno javi.<\/p>\n

Nekoliko dana kasnije pred njim se pojavila jedna mlada \u017eena, Irena Nemirovski. Grase je imao muke da poveruje da bi ona mogla biti autor tog vrcavog, briljantnog, prili\u010dno okrutnog, a pre svega izvrsno napisanog, romana. Onakvog, kakav „polazi za rukom“ kada se dostigne \u017eivotna i umetni\u010dka zrelost. Zadivljen, ali jo\u0161 uvek pomalo sumnji\u010dav, postavio joj je brojna pitanja da bi se uverio da nije pozajmila ime nekom mnogo poznatijem piscu koji je iz svojih razloga \u017eeleo da ostane u senci. Po izlasku iz \u0161tampe Davida Goldera<\/em> kritika je jednodu\u0161no pozdravila novoprido\u0161lu u knji\u017eevno jato. Irena je u Francuskoj \u017eivela tek nepunu deceniju, ali je francuski govorila i pisala od rane mladosti. Ona je ro\u0111ena u Kijevu 1903. kao jedina k\u0107er imu\u0107nog bankara jevrejskog porekla, Leona Nemirovskog. Prezaposlen i \u010desto odsutan, bankar je vaspitanje svoje jedinice prepustio doma\u0107im u\u010diteljima, dodu\u0161e najboljim. A, mlada devojka koja nikada nije dobila ni najmanji znak maj\u010dinske ljubavi i pa\u017enje, provela je usamljeno detinjstvo gaje\u0107i neobuzdanu mr\u017enju prema njoj.<\/p>\n

U \u010dasu izbijanja Oktobarske revolucije, porodica Nemirovski preobu\u010dena u prosta narodska odela, \u017euri da izbegne u Finsku pre nego \u0161to granice budu zatvorene. Irena \u010ditavu godinu uzaludno sanja o povratku. Njen otac se vi\u0161e puta tajno vra\u0107ao u Rusiju poku\u0161avaju\u0107i da spase svoj imetak. Kada vi\u0161e nije bilo nade, krenuli su dalje u pravcu \u0160tokholma, a odatle trgova\u010dkim brodom do Ruana. Slede\u0107a etapa bio je Pariz u kome je Irenin otac uspeo da, u podru\u017enici svoje banke, povrati prvobitno bogatstvo. Irena se upisuje na Sorbonu i diplomira na knji\u017eevnosti. Njen roman oven\u010dan uspehom i ubrzo prenet na ekran kao prvi francuski zvu\u010dni film, nije po\u010detni\u010dki poku\u0161aj. Debitovala je u knji\u017eevnosti kratkim pri\u010dama koje su joj redovno objavljivali knji\u017eevni listovi i \u010dasopisi. Sa osamnaest godina,1923. objavila je svoj prvi roman, Nesporazum<\/em>, a potom i razvijenu novelu, Napredno dete.<\/em><\/p>\n

Uprkos njenoj ljubavi prema Francuskoj, jeziku i kulturi te zemlje, uprkos tome \u0161to je postala poznata knji\u017eevnica i kretala se u najvi\u0161im dru\u0161tvenim krugovima, Irena nije stekla francusko dr\u017eavljanstvo. Me\u0111utim, nakon \u010ditave decenije obele\u017eene porastom antisemitskog raspolo\u017eenja, posebno nakon dono\u0161enja, u junu 1940, prvh zakona koji Jevrejima odre\u0111uju inferioran dru\u0161tveni i pravni status, biti strankinja i Jevrejka zna\u010dilo je izlo\u017eiti se ogromnom riziku. Utoliko pre \u0161to ona vi\u0161e nije bila sama. Udala se i postala majka dveju devoj\u010dica. Pokr\u0161tena na brzinu u katoli\u010danstvo, ona se krije sa porodicom u jednom selu u Burgonji. Slede\u0107e dve ratne godine mnogo \u010dita i neprekidno pi\u0161e. Potpuno lucidna, ni trenutka se ne zavarava da \u0107e izbe\u0107i hap\u0161enju i op\u0161tem ludilu. Sa\u010dinjava testament u kome za de\u010djeg tutora odre\u0111uje njihovu dadilju, a zatim ostavlja precizna uputstva nabrajaju\u0107i dobra koja je prodala da bi im obezbedila sredstva za kiriju, hranu, grejanje ili lekove. Nijedne re\u010di revolta. Njen poslednji izdava\u010d, Alben Mi\u0161el, nastavlja da je objavljuje pod dva mu\u0161ka pseudonima: Pjer Neri i \u0160arl Blanka. Ona grozni\u010davo po\u010dinje knjigu od hiljadu stranica i u pet delova, komponovanu poput simfonije. Nazvala ju je Francuska svita<\/em>. Njen prvi deo, Oluja u junu<\/em>, slika debakl 1940. i bezvoljnu, pora\u017eenu i okupiranu Francusku.<\/p>\n

U julu 1942, francuski \u017eandarmi zvone na njenim vratima i odvode je. Konvojem broj \u0161est upu\u0107ena u Au\u0161vic gde je umrla nekoliko sedmica kasnije. Irenin mu\u017e, u o\u010dajni\u010dkom nastojanju da je spase, pi\u0161e mar\u0161alu Petenu predla\u017eu\u0107i sebe namesto supruge zato \u0161to je ona od detinjstva slabog zdravlja. Odgovor vlade iz Vi\u0161ija bilo je njegovo hap\u0161enje u oktobru iste godine. Neobjavljena dela Irene Nemirovski stigla su do nas danas gotovo \u010dudom. Njene male k\u0107eri su, be\u017ee\u0107i i kriju\u0107i se do kraja rata, sa sobom nosile ko\u017eni koferi\u0107 sa rukopisima svoje majke. Me\u0111utim, prote\u0107i \u0107e decenije pre nego \u0161to ga budu otvorile da pro\u010ditaju dragoceni i bolan sadr\u017eaj\u2026<\/p>\n

Memorijal holokausta u Parizu, posvetio joj je veliku retrospektivnu izlozbu sa mno\u0161tvom arhivskih dokumenata prvi put dostupnih publici. Njenim posthumno objavljenim delima dodeljene su najve\u0107e knji\u017eevne nagrade.<\/p>\n

Mirjana Uaknine<\/em><\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Knjigu mo\u017eete poru\u010diti sa popustom od 25% na stranici: https:\/\/akademskaknjiga.com\/katalog\/david-golder\/<\/a><\/strong><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kada je godine 1929. izdava\u010d Bernar Grase pro\u010ditao u rukopisu […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":25717,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[405],"tags":[],"autor":[],"class_list":["post-25716","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-novosti-sr"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25716","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=25716"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25716\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/25717"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=25716"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=25716"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=25716"},{"taxonomy":"autor","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor?post=25716"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}