{"id":17844,"date":"2022-12-27T14:37:20","date_gmt":"2022-12-27T13:37:20","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=17844"},"modified":"2022-12-27T14:37:20","modified_gmt":"2022-12-27T13:37:20","slug":"odlomci-sredom-dimitrije-odlomak-iz-knjige-kako-postajemo-ono-sto-smo-postali-vladimira-petrovica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/odlomci-sredom-dimitrije-odlomak-iz-knjige-kako-postajemo-ono-sto-smo-postali-vladimira-petrovica","title":{"rendered":"ODLOMCI SREDOM: Dimitrije (odlomak iz knjige \u201eKako postajemo ono \u0161to smo postali\u201c Vladimira Petrovi\u0107a)"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

U kasarni zagleda mene jedan oficir. Vidim, svi\u0111am mu se. Pita odakle sam. Ja mu ka\u017eem. Pita \u010dime se bavim, govorim mu kako sam nadni\u010dar. Da l\u2019 zbog toga, il\u2019 \u0161to mu \u2018vako za o\u010di prionu\u2019, uze on mene. Za posilnog. A meni bi krivo. Ja po\u0161\u00f4 u vojsku misle\u0107i da sam se gazde oslobodio. Ono, jeste, slu\u0161a\u0161 ti i oficire i komandante, al\u2019 niko ti nad glavom ne visi. Slobodan si \u010do\u2019ek. Eto, kakve sam ti ja kurate sre\u0107e bio.<\/p>\n\n\n\n

No, ne bi to lo\u0161e. Ovaj oficir k\u00f4 \u2018leb dobar iksan. Kazuje on meni kako da mu spremim uniformu, kako da govorim s drugima. I \u0161ta da govorim kad do\u0111u ostali da iskaju ne\u0161to. I dobro srce on im\u00f4. Ovako u miru bi neko \u010dudo u Beograd. Re\u010de ti on meni, neka stranka \u0161to u skup\u0161tini bila… \u010cek\u2019 da se setim. Jeste… Socijalisti. I re\u010de mi kako se zove. Dimitrije. A ja se odma\u2019 upla\u0161i\u2019. Pa o njima pri\u010d\u00f4 seoski pop. To go bezbo\u017enik, taj ti mrzi na\u0161u veru, na\u0161eg kralja, na\u0161e sve. \u2018Tedo ja da be\u017eim, da tra\u017eim nekog drugog, al\u2019 \u2018de u ovo ratno nevreme. I ostanem ti ja uz Dimitrija.<\/p>\n\n\n\n

I nisam se pokaj\u00f4. Slu\u0161am tad, vide\u0107u kasnije i sam, kak\u2019i su ostali prema posilnima. To ga psuje, majku mu, dete u kolevci i zemljicu u pogana usta stavlja, udara, tera da se radi i ono \u0161to nije pos\u00f4 posilnog. A Dimitrije nije bio tak\u2019i. On \u010dak i ono \u0161to sam ja \u2018teo da obavim i \u0161to red nala\u017ee nije dozvoljav\u00f4. Ma \u010dak ni da mu pomognem da skine one vojni\u010dke \u010dizme. A to te\u0161ko, sve od neke tvrde ko\u017ee \u0161tavljeno, pa ti muka \u017eiva da ih izuje\u0161. Ne d\u00e2 meni Dimitrije, ka\u017ee sramota ga. Al\u2019 kad vide da ne ide, tako i pristane da mu pomognem. Ni da kuvam kave i tako to nije mi dao. Ja \u0107u sam, kazuje. A ja ga onda pitam: a \u0161ta ja da radim, kad ti sve sam sebi ure\u0111uje\u0161? I nasmeje se on i dadne mi da radim svoj pos\u00f4.<\/p>\n\n\n\n

\u010cudan neki \u010do\u2019ek bio. Dok se ostali oficiri kurvaju i pijan\u010de, on samo sedi u \u0161atoru i piskara ne\u0161to. \u010cak me i izgrdi jednom. Ja k\u00f4 budala neka zap\u00f4 da ga izvla\u010dim, da ga zovu oni tamo, da iza\u0111e malo me\u0111\u2019 svet. A on mi sve govori, pusti me, Milosave, neka njih. Ja ni ne slu\u0161am \u0161ta on kazuje. Upro k\u00f4 junac, pa on to prekine. Izdra se na mene. To jedini put bilo. Posle mi se izvinjav\u00f4 bio, a mene sramota. Em zgre\u0161io, em mi se on izvinjava. Eto, kak\u2019i je bio Dimitrije.<\/p>\n\n\n\n

I stalno me ne\u0161to pit\u00f4. Te kako \u017eivim, te kako moji u selu \u017eive, te kol\u2019ko sirotinje ima. Kako da im se pomogne, pita on mene. A ja se smejuljim. Nema ti nama pomo\u0107i, gospodine, kazujem. A on govori kako ima. Pa nije ti dr\u017eava, otad\u017ebina kako ti je ovi gore zovu, onaj ugojeni general. Nije ni pop, ni \u017eandar, ni kralj. Otad\u017ebina ti je narod. Ti si, Milosave, otad\u017ebina. Ti si dr\u017eava. I oni tebi treba da slu\u017ee, ne ti njima. Smejuljim se ja k\u00f4 neka sukleta. K\u00f4 da zbija \u0161ale s mene, a on ozbiljan \u010do\u2019ek bio.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

\u010cudan bi \u2018vako i s drugima. Stalno ne\u0161to \u0107u\u0107ori. Stalno ne\u0161to pri\u010da i raspravlja. I neke stranjske re\u010di kaziva, bog da te sa\u010duva. Upamtio ih nisam. A oni drugi oficiri mu uzvra\u0107aju. Mada mu vi\u0161e psuju majku dok on kaziva kako nas je kralj ostavio. Gde je sad Pa\u0161i\u0107 sa svojim podrepa\u0161ima, pita ih. Gde mu je sin? \u0160to mu sin ne ratuje, nego samo sin te\u017eaka?<\/p>\n\n\n\n

I tako sve govori. I istinu govori. O besnilu oko nas. Sve razbijeno i sve uni\u0161teno. A i mi k\u00f4 kere lajemo. Ni narod bolji. Razbe\u017e\u00f4 se, nit gleda gde ide, nit gleda gde udara. Sve neko rasulo i propast. Pobedili mi na Ceru, a najgori gubitnici. Tako govori Dimitrije, a ja u sebi pri\u010dam kako to nije tako. Preteruje. Ro\u0111enim o\u010dima ne verujem.<\/p>\n\n\n\n

Ne verujem ni kad vidim kako oru\u017eje ne pasuje. Poslali granate, valda ministar tako pred rat kupio, \u0161to ne pasuju za top. Objasnio meni Dimitrije da ovaj tak\u00f4 pare uz\u00f4. Pa onda do\u0111o\u0161e opanci za vojsku. \u2018Mesto ko\u017ee, neka tvrda \u2018artija. Pade ki\u0161a i oni se smo\u010di\u0161e. I raspado\u0161e se. Pa za bra\u0161no gledam. Turili pesak unutra. Jedi ti vojnik pesak, jedi i crkni. Tako to bilo.<\/p>\n\n\n\n

Gde god da krene\u0161, vlasti nema. Razbe\u017eale se \u0107ate, razbe\u017eali se kmetovi, \u017eandari i sudije. Dr\u017eava ne postoji. A narod gami\u017ee. Be\u017ei, a ne zna ni gde be\u017ei. Prti na zapregu sve \u0161to ima i gaca po blatu. Moli za par\u010de \u2018leba, psuje Pa\u0161i\u0107a i dr\u017eavu, govori kako ovo nikad nije bilo. I nije.<\/p>\n\n\n\n

A Dimitrije ka\u017ee kako da se u pamet uzmemo, ovak\u2019u vlast ni volovi ne zaslu\u017euju, tek ne iksani. A oni drugi oficiri mu kazuju da \u0107uti, da ne sme tako da govori. Otad\u017ebina je najve\u0107a svetinja, ona je napadnuta. Moramo da se ujedinimo, da se borimo, da ostavimo na stranu na\u0161e sva\u0111e. Tako iza\u0111u i govore. Siti i besni. Pri\u010daju o svetinji ku\u0107nog praga, o na\u0161oj zemlji, o njivi, o crkvi \u0161to \u0160vabo \u2018o\u0107e da je ru\u0161i. Junaci, ori se. A junaci bosi i gladni. Cok\u0107u na onoj \u2018ladno\u0107i, ni metke nemaju. Ost\u00f4 im samo bajonet da se sa \u0160vabom grudi uz grudi u\u2019vate.<\/p>\n\n\n\n

Do\u0111e tako zima \u010detrn\u2019este. \u0160vabo ponovo udario. Prite\u017eu nas oficiri k\u00f4 volove. Vriskamo od muke, od gladi, od stra\u2019 za svoje. Da l\u2019 ih ubi \u0160vabo, da l\u2019 ih ubi glad, da l\u2019 ih ubi boles\u2019? Mnogi i pobego\u0161e. Idu oficiri i vri\u0161te. \u010cas govore kako smo heroji, \u010das kako smo izrodi. Ni oni vi\u0161e ne znaju. Streljaju i one \u0161to pobego\u0161e. Mnogo ih bi\u2019.<\/p>\n\n\n\n

Ukoliko vam se svideo ovaj odlomak, knjigu mo\u017eete poru\u010diti na na\u0161em sajtu sa specijalnim popustom od 33%<\/strong><\/p>\n\n\n