{"id":17766,"date":"2022-12-19T15:03:50","date_gmt":"2022-12-19T14:03:50","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=17766"},"modified":"2022-12-19T15:03:50","modified_gmt":"2022-12-19T14:03:50","slug":"izdavacki-poduhvat-o-trideset-tri-hiljade-godina-meksika","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/izdavacki-poduhvat-o-trideset-tri-hiljade-godina-meksika","title":{"rendered":"Izdava\u010dki poduhvat: O trideset i tri hiljade godina Meksika\ufffc"},"content":{"rendered":"\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
Na vi\u0161e od 800 stranica bogato ilustovane Nove op\u0161te istorije Meksika grupa istaknutih istori\u010dara ispisuje pripovest o trideset tri hiljade godina ove izuzetne zemlje. Prema re\u010dima Bore Babi\u0107, glavne urednice novosadske IK Akademska knjiga, bio je ovo veliki izdava\u010dki i prevodila\u010dki poduhvat. U stvaranju knjige je u\u010destvovalo 24 nau\u010dnika iz Meksika, dok je na prevodu knjige na srpski jezik radilo deset prevodilaca kojima je koordinirala prof. dr Bojana Kova\u010devi\u0107 Petrovi\u0107<\/h5>\n\n\n\n

Na\u0161a kultura oboga\u0107ena je vrednom knjigom, prevodom izdanja Nova op\u0161ta istorija Meksika iz 2010. godine (IK Akademska knjiga), u Meksiku objavljena uo\u010di obele\u017eavanja 200. godi\u0161njice od progla\u0161enja nezavisnosti Meksika i stogodi\u0161njice Revolucije, tako da je pristup nau\u010dnika morao biti druga\u010diji od onog koji su imali pisci prvog izdanja Op\u0161te istorije Meksika iz davne 1976. godine. Iako prvobitno izdanje, koje je priredio Danijel Kosio Viljegas, predstavlja va\u017eno delo pisane kulture Meksika, cilj nau\u010dnika je sada bio potpuna obnova originalnog projekta. Od istori\u010dara koji su u\u010destvovali u izdanjima od 1976. do 2000, u novoj verziji prisutno je samo \u010detvoro: Bernardo Garsija Martines, Hosefina Soraida Vaskes, Andres Lira i Lorenso Mejer. Poslednje troje su za novu verziju svoje delove napisali od po\u010detka do kraja i oni nemaju mnogo veze sa poglavljima iz prethodnih izdanja.<\/p>\n\n\n\n

ZA RAZBORITOG \u010cITAOCA<\/h4>\n\n\n\n

Upravo je Danijel Kosio Viljegas zamislio i prvo izdanje ove knjige kao delo namenjeno \u201erazboritom, a ne u\u010denom ili prosve\u0107enom \u010ditaocu\u201c, da bi ta odrednica ostala da va\u017ei i za najnovije izdanje iz 2010, nazvanom Nova op\u0161ta istorija Meksika \u2013 nova jer je re\u010d o sasvim druga\u010dijoj knjizi, budu\u0107i da u ovaj tom nije uklju\u010den prakti\u010dno nijedan tekst iz prethodnih izdanja. Opravdanje da se u potpunosti obnovi ne\u0161to \u0161to, poput Op\u0161te istorije Meksika, predstavlja tako va\u017eno kulturno nasle\u0111e je o\u010digledno \u2013 istoriografska panorama se bitno izmenila tokom 35 godina.<\/p>\n\n\n\n

U prvim poglavljima knjige dat je iscrpan pregled naseljavanja ju\u017enoameri\u010dkog kontinenta, prvih dr\u017eava i njenih ure\u0111enja, kao i nau\u010dnog i kulturnog razvoja ove zemlje u pretkolonijalnom periodu. Iz knjige se saznaje da 16. vek donosi ogromne promene u ovoj zemlji, kroz detaljan opis delatnosti konkistadora, osvajanja Meksika i postavljanja nove dr\u017eavne uprave pra\u0107ene hristijanizacijom, autori obra\u0111uju tri veka kolonijalne uprave. Borba za nacionalnu emancipaciju i oslobo\u0111enje od kolonijalne vlasti rezultira\u0107e nezavisno\u0161\u0107u Meksika po\u010detkom 19. veka, ali i ozna\u010diti po\u010detak novih borbi oko prirode dru\u0161tvenog i politi\u010dkog ure\u0111enja koje se nastavlja i u dana\u0161njici. Ono najzna\u010dajnije, u ovoj knjizi opisani su razvoj jezika, kulturne promene koje je vreme donosilo i razvoj meksi\u010dkog nacionalnog identiteta, a u knjizi se nalaze i op\u0161irne biografije najistaknutijih meksi\u010dkih umetnika. Nova op\u0161ta istorija Meksika nudi sveobuhvatan pregled povesti te latinoameri\u010dke zemlje od njenih najstarijih stanovnika do danas.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ESNAEST POGLAVLJA<\/h4>\n\n\n\n

Dvadeset \u010detiri stru\u010dnjaka tuma\u010di istoriju Meksika u 16 poglavlja, vode\u0107i \u010ditaoca kroz klasi\u010dno i postklasi\u010dno doba, godine osvajanja, ekspanzije i autonomije, period Nove \u0160panije, proces sticanja nezavisnosti, novi poredak uspostavljen u XIX veku, epohu vladavine Porfirija Dijasa, Meksi\u010dku revoluciju, stvaranje nove dr\u017eave, modernizaciju Meksika i put od autoritarnog re\u017eima ka demokratiji u 21. veku.<\/p>\n\n\n\n

Nova op\u0161ta istorija Meksika (ikada) objavljena na srpskom jeziku pisana je u\u010denim, a prijem\u010divim stilom i predstavlja dragoceno \u0161tivo kako za stru\u010dnjake iz istorije i srodnih oblasti, tako i za svakog zainteresovanog \u010ditaoca koji \u0107e u njoj prona\u0107i obilje podataka iz povesti jedne od najzanimljivijih zemalja na planeti. Docentkinja dr Bojana Kova\u010devi\u0107 Petrovi\u0107 je koordinirala prevodila\u010dkim timom u kojem su, pored nje, bili Ljubica Tro\u0161i\u0107, An\u0111ela Ga\u0161i\u0107, Ilija Stevanovski, An\u0111ela Deli\u0107, Tijana \u010cupi\u0107, Tamara Nikoli\u0107 i Dalibor Soldati\u0107. \u201eU Meksiku se istorija mo\u017ee na\u0107i na svakom koraku. Zemlja predstavlja jedinstvenu riznicu kulturne ba\u0161tine, koja zvani\u010dno neguje \u0161ezdeset i osam razli\u010ditih jezika, dok neki stru\u010dnjaci broje vi\u0161e od dvesta\u201c, rekla je Bojana Kova\u010devi\u0107 Petrovi\u0107 u sve\u010danoj sali Rektorata Univerziteta u Beogradu gde je odr\u017eana promocija knjige.<\/p>\n\n\n\n

Ona je posebno pohvalila sedam mladih prevodilaca koji su se prvi put suo\u010dili sa ovakvom vrstom akademskog teksta i naglasila da je uredni\u010dka, lektorska i prevodila\u010dka ekipa radila na ovom projektu tri godine \u0161to samo po sebi govori o posve\u0107enosti tima da knjiga, kad bude pred \u010ditala\u010dkom publikom bude ura\u0111ena na visoko profesionalnom nivou. Na predstavljanju knjige Nova op\u0161ta istorija Meksika, pored izdava\u010da Bore Babi\u0107 i Bojane Kova\u010devi\u0107 Petrovi\u0107, govorili su rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Vladan \u0110oki\u0107, ambasador Meksika u Srbiji Karlos Isauro Feliks Korona, urednik i prevodioc izdanja prof. dr Dalibor Soldati\u0107 i rukovodilac Centra za studije Latinske Amerike Fakulteta politi\u010dkih nauka Univerziteta u Beogradu prof. dr Zoran Krsti\u0107. \u201eOvakvo delo objedinjuje proces me\u0161anja starosedela\u010dke civilizacije i evropske kulture. Tako\u0111e, razlike me\u0111u kulturama i na\u010dine na koje su one prevazi\u0111ene, kako bi naposletku stvorile multikulturalno dru\u0161tvo sa jednom od najbogatijih kultura na svetu\u201c, naglasio je Karlos Isauro Feliks Korona koji je, tom prilikom, istakao zna\u010daj jedne ovakve knjige, jer je dugu istoriju Meksika \u201eobjedinila u jednu knjigu koja \u0107e biti veoma korisna za akademsku zajednicu\u201c. On je rekao da je knjiga, pored prevoda na srpski jezik, do sada prevedena na malajski i korejski jezik.<\/p>\n\n\n\n

ISTINSKA SLIKA MEKSIKA<\/h4>\n\n\n\n

Profesor dr Vladan \u0110oki\u0107 izjavio je da Beogradski univerzitet nastoji da obezbedi razli\u010dite pristupe raznim kulturama i jezicima. On je dodao da je va\u017eno videti i \u0161ta se de\u0161ava u drugim zemljama, kao i da je istorija Meksika veoma duga, bogata i turbulentna. Prof. dr Dalibor Soldati\u0107 naglasio je \u010dinjenicu da ovo delo pokazuje istinsku sliku Meksika. On je napomenuo da ovo delo su\u0161tinski doprinosi izmeni povr\u0161nih i iskrviljenih slika o Meksiku koja su plasirane u Evropi. \u201eOvo je prva stru\u010dna knjiga o Meksiku na srpskom jeziku, \u0161to je veliki poduhvat. Poglavlja su pore\u0111ana hronolo\u0161ki i kroz svako od njih obra\u0111en je ekonosmki, politi\u010dki i kulturni aspekt odre\u0111enog razdoblja\u201c, objasnio je prof. dr Soldati\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Prof. dr Zoran Krsti\u0107 predo\u010dio je va\u017enost ovog dela za prou\u010davanje politi\u010dkih fenomena i poretka Meksika. On je iz ugla politi\u010dkog komparativizma ukazao na \u0161irok spektar politi\u010dkih ure\u0111enja kroz koje je Meksiko pro\u0161ao i na koji na\u010din je to uticalo na razvoj meksi\u010dkog dru\u0161tva. \u201eMeksiko se bori da o\u010duva svoj ponos i identitet. Nikakve reforme ne smeju ugro\u017eavati specifi\u010dnost meksi\u010dkih vrednosti i posebnosti\u201c, ocenio je prof. dr Krsti\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Imati u rukama i \u010ditati ovako bogato opisanu istoriju \u010dudesne zemlje Meksiko je zaista privilegija za \u010ditaoce, one razborite, kako veli jedan od pokreta\u010da ovog projekta Viljegas.<\/p>\n\n\n\n

Autorka: Gordana Nenin<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Izvor: Novi magazin<\/p>\n\n\n