{"id":17670,"date":"2022-12-13T14:36:12","date_gmt":"2022-12-13T13:36:12","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=17670"},"modified":"2022-12-13T14:36:12","modified_gmt":"2022-12-13T13:36:12","slug":"in-memoriam-latinka-perovic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/in-memoriam-latinka-perovic","title":{"rendered":"In memoriam: Latinka Perovi\u0107"},"content":{"rendered":"

Ju\u010de je u 89 godini preminula Latinka Perovi\u0107, velika prijateljica i saradnica na\u0161e ku\u0107e.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U znak se\u0107anja na ovu veliku istori\u010darku i dru\u0161tvenu radnicu objavljujemo tekst Milivoja Be\u0161lina o njenom \u017eivotu i radu.<\/strong><\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Vest o smrti nije vreme za racionalne i suve analize. Latinka Perovi\u0107, koja je preminula 12. decembra 2022. prezirala je patetiku i prazne floskule. Njenu biografiju navodim u formi koju je i sama primenjivala u opho\u0111enju sa drugima \u2013 na osnovu objektivnih i proverljivih kriterijuma i vi\u0161egodi\u0161njeg rada na izvorima prvoga reda.<\/p>\n\n\n\n

***<\/p>\n\n\n\n

Latinka Perovi\u0107 je ro\u0111ena 4.10.1933. u Belo\u0161evcu kod Kragujevca. Osnovnu \u0161kolu i gimnaziju je zavr\u0161ila u Kragujevcu. Dolazi u Beograd na studije 1952, gde je u rekordnom roku diplomirala srpski jezik i knji\u017eevnost na Filozofskom fakultetu (1954). Na istom fakultetu zavr\u0161ila je i magistarske studije, odbraniv\u0161i tezu pod naslovom \u201eDopunske i odredbene sintagme u jeziku Ive Andri\u0107a\u201c (1956). Drugu magistarsku tezu, \u201eKulturna politika u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata\u201c, odbranila je na Visokoj \u0161koli politi\u010dkih nauka, kasnijem Fakultetu politi\u010dkih nauka u Beogradu 1965. \u010clanica KPJ postala je 1951. Sa nepunih 28 godina, 1961. postala je predsednica Konferencije za dru\u0161tvenu aktivnost \u017eena Jugoslavije, krovne \u017eenske organizacije u zemlji (nekada\u0161nji AF\u017d). U multinacionalnom okru\u017eenju se u\u010dila, kako \u0107e kasnije re\u0107i, razumevanju Jugoslavije kao slo\u017eene dr\u017eave u kojoj \u201esvi mogu da budu to \u0161to jesu\u201c. Na toj funkciji \u0107e ostati do kraja 1964. kada je na Petom kongresu Saveza komunista Srbije (1965), izabrana u najvi\u0161e republi\u010dko partijsko telo, Centralni komitet. Na \u0160estom kongresu Saveza komunista Srbije, novembra 1968. izabrana je za sekretara Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, \u010dime je postala najbli\u017ea saradnica predsednika CK SKS, Marka Nikezi\u0107a.<\/p>\n\n\n\n

Sve vreme rada u politi\u010dkom vrhu, posebno tokom 1971. i 1972. sumnji\u010dena je zbog antisovjetizma i zapadnja\u0161tva i osporavana zbog protivljenja represivnim merama, a posebno zbog dijaloga koji je povela sa kriti\u010dki orijentisanim intelektualcima iz Srpske knji\u017eevne zadruge. Zbog neprihvatanja konzervativnog kursa jugoslovenskog predsednika Tita tokom 1972. i liberalnog odnosa prema disidentima i medijima, Marko Nikezi\u0107 i Latinka Perovi\u0107 su, tokom \u010detvorodnevnih razgovora sa partijskim vrhom politi\u010dki stigmatizovani i podneli su neopozive ostavke u oktobru iste godine. Iz SKJ je isklju\u010dena dve godine kasnije, nakon vi\u0161e\u010dasovnog ispitivanja pred Komisijom Centralnog komiteta, na kojem je odbila da prihvati krivicu (\u201esamokritika\u201c) zbog rada na funkciji sekretara CK SKS (1968-1972).<\/p>\n\n\n\n

Nakon izgona iz javnog i politi\u010dkog \u017eivota, a tokom vi\u0161egodi\u0161nje medijske kampanje protiv nje, posvetila se nau\u010dnom radu. Doktorirala je 1975. na Fakultetu politi\u010dkih nauka Univerziteta u Beogradu. Iste godine zaposlena je u Institutu za istoriju radni\u010dkog pokreta, kasnijem Institutu za noviju istoriju Srbije. Do 1983. joj je bilo zabranjeno da objavljuje. Objavila je 22 monografije: Kultura u socijalizmu<\/em> (Beograd, 1965), Savez komunista u novim uslovima<\/em> (Beograd, 1967); Savremena uloga avangarde (Beograd, 1969), Pera Todorovi\u0107 (Beograd, 1983); Od centralizma do federalizma<\/em> (Zagreb, 1984); Srpski socijalisti XIX veka<\/em> 1-3, knjiga 1: Prvi poznavaoci i pristalice socijalisti\u010dkih u\u010denja u Srbiji<\/em>, knjiga 2: Ideje i pokret Svetozara Markovi\u0107a,<\/em> knjiga 3: Doktrina narodnja\u0161tva teorijski okvir srpskog socijalizma<\/em> (Beograd, 1985-1995); Planirana revolucija<\/em> (Beograd-Zagreb, 1988); Zatvaranje kruga<\/em> (Sarajevo, 1991), Srpsko-ruske revolucionarne veze<\/em> (Beograd, 1994); Nikola Pa\u0161i\u0107 u Narodnoj skup\u0161tini <\/em>(Beograd, 1997); Ljudi, doga\u0111aji, knjige<\/em> (Beograd, 2000); Izme\u0111u anarhije i autokratije<\/em> (Beograd, 2006); Zoran \u0110in\u0111i\u0107 \u2013 etika odgovornosti<\/em> (Beograd, 2006); Zoran \u0110in\u0111i\u0107 i srpsko dru\u0161tvo<\/em> (Beograd, 2013); Dominantna i ne\u017eeljena elita<\/em> (Beograd, 2015); Zatvaranje kruga,<\/em> drugo izdanje (Sarajevo, 2018); Ruske ideje i srpske replike<\/em>, (Sarajevo, 2019); Zemlja, ljudi, knjig<\/em>e (Podgorica, 2020).<\/p>\n\n\n\n

Priredila je za objavljivanje 21 knjigu istorijskih izvora za XIX i XX vek sa opse\u017enim predgovorima, me\u0111u kojima i spise: Pere Todorovi\u0107a, Nikole Pa\u0161i\u0107a, Avrama Petrovi\u0107a, Ivana \u0110uri\u0107a, Olge Popovi\u0107 Obradovi\u0107, Zorana \u0110in\u0111i\u0107a, Marka Nikezi\u0107a, Bogdana Bogdanovi\u0107a, Ivana Stamboli\u0107a itd. Napisala je desetine nau\u010dnih radova i prikaza, kao i vi\u0161e desetina predgovora i pogovora za knjige istorijskih izvora za XIX i XX vek i razli\u010dite istoriografske monografije. Njena bibliografija broji vi\u0161e od 300 jedinica. U nau\u010dnim radovima pre svega je istra\u017eivala: istoriju dru\u0161tvenih ideja u Srbiji, korene i istoriju socijalisti\u010dke misli u Srbiji, ideologiju ruskog i srpskog narodnja\u0161tva, uticaje ruskih ideologija u Srbiji, srpsko-ruske revolucionarne veze, modernizacijske procese u Srbiji, istoriju liberalnih ideja u Srbiji.<\/p>\n\n\n\n

Od 1993. do 1999. bila je glavna i odgovorna urednica nau\u010dnog \u010dasopisa Tokovi istorije<\/em> koji izdaje Institut za noviju istoriju Srbije, na kome je bila zaposlena od 1975. do 1999, kada je penzionisana u najvi\u0161em zvanju \u2013 nau\u010dnog savetnika. Na navedenom institutu pokrenula je projekat Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka<\/em>. Kao rezultat vi\u0161egodi\u0161njih istra\u017eivanja do sada su u Beogradu iza\u0161la \u010detiri istoimena zbornika koje je uredila (I-IV, 1994, 1998, 2003, 2006). Bila je glavna i odgovorna urednica knjige Jugoslavija: poglavlje 1980-1991. (Beograd, 2021).<\/p>\n\n\n\n

Od 1995. do ga\u0161enja lista (1998) bila je predsednica Saveta Na\u0161e Borbe<\/em>, najuglednijeg nezavisnog dnevnika u Srbiji tokom 1990-ih godina. Sve vreme ratnih devedesetih bila je jedan od najo\u0161trijih i najkonsekventnijih kriti\u010dara srpskog nacionalizma i ratne politike Srbije, zbog \u010dega je \u010desto bila izlo\u017eena negativnoj medijskoj kampanji. Nakon nestanka biv\u0161eg predsednika Srbije Ivana Stamboli\u0107a (2000) bila je na \u010delu Odbora za osloba\u0111anje Ivana Stamboli\u0107a<\/em>. Bila je urednica biblioteke Koreni podgori\u010dke izdava\u010dke ku\u0107e CID; \u010dlanica uredni\u0161tva \u010dasopisa Helsin\u0161ka povelja; \u010dlanica Saveta Helsin\u0161kog odbora za ljudska prava u Srbiji; predsednica Saveta za obele\u017eavanje misaonog nasle\u0111a Radomira Konstantinovi\u0107a<\/em>. Svojevrsnu autobiografiju u dijalo\u0161koj formi objavila je u knjizi: Olivera Milosavljevi\u0107, \u010cinjenice i tuma\u010denja. Dva razgovora sa Latinkom Perovi\u0107<\/em> (Beograd, 2010). Dobitnica je brojnih nagrada u Srbiji i regionu u oblasti ljudskih prava, me\u0111unacionalne saradnje i antiratnog aktivizma.<\/p>\n\n\n\n

Tokom postjugoslovenskih ratova bila je jedan od najistaknutijih kriti\u010dara velikosrpskog nacionalizma i ratne politike. Koren uzroka pada u varvarstvo, zlo\u010dine i mr\u017enju nije tra\u017eila u personalnim nosiocima vlasti ve\u0107 u dubinskim strukturnim problemima dru\u0161tva. \u201eNikada Srbiju nisam obja\u0161njavala Milo\u0161evi\u0107em, ve\u0107 Milo\u0161evi\u0107a Srbijom\u201c, govorila je. Smatrala je da Srbija mora da se posveti svom razvoju, modernizaciji, da napusti velikodr\u017eavni program i koncentri\u0161e se na razvoj realne dr\u017eave i dru\u0161tva. Vladavinu prava, gra\u0111ansko dru\u0161tvo, liberalne reforme po zapadnom uzoru i evropsku orijentaciju dr\u017eala je vrhunskim humanisti\u010dkim ciljem i preduslovom izvla\u010denja Srbije iz zaostalosti. Zalaganje za saradnju i afirmaciju svih identiteta u regionu kao i retko razumevanje nacionalne ravnopravnosti u periodu dugom vi\u0161e od pola veka, pribavilo joj je neuporedivo po\u0161tovanje na \u010ditavom (post)jugoslovenskom prostoru.<\/p>\n\n\n\n

Za sve koji su je znali: radna etika i racionalnost \u0107e ostati njene najistaknutije karakteristike. Nau\u010dna preciznost, etika odgovornosti prema istoriografiji, strpljivi rad sa mla\u0111im koleginicama i kolegama kao i duboki ose\u0107aj odgovornosti prema dru\u0161tvu, vodili su je do poslednjeg dana. Nekoliko sedmica pre smrti zavr\u0161ila je veliki esej o Krle\u017ei za Pe\u0161\u010danik, a iza nje su ostale jo\u0161 tri nedovr\u0161ene knjige. Nau\u010dno, intelektualno, misaono, dru\u0161tveno i politi\u010dko nasle\u0111e Latinke Perovi\u0107 jo\u0161 dugo \u0107e ostati orijentir u dru\u0161tvu za koje je verovala da mora biti pluralno. A u njemu, krhka vertikala koja je opstajala jer dru\u0161tvo da bi bilo demokratsko moralo je negovati alternativu. Ona, moderna, evropska, prosvetiteljska alternativa je ne\u0161to \u0161to povremeno trpi poraze, ali se ne predaje i odsudno uti\u010de na pluralizaciju dru\u0161tva, rekla je ove godine na Institutu za filozofiju i dru\u0161tvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. Sutradan se na Pe\u0161\u010daniku pojavio tekst u kome je pisalo da \u201eima ne\u010deg izuzetno privla\u010dnog u optimizmu Latinke Perovi\u0107\u201c. Radovala se toj oceni\u2026<\/p>\n\n\n\n

Milivoj Be\u0161lin<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Izvor: Pe\u0161\u010danik<\/a><\/p>\n\n\n\n

Tekstovi Latinke Perovi\u0107 o izdanjima Akademske knjige:<\/strong><\/p>\n\n\n\n

O knjizi i povodom knjige o Zoranu \u0110in\u0111i\u0107u<\/a><\/p>\n\n\n\n

Intelektualna biografija Zorana \u0110in\u0111i\u0107a<\/a><\/p>\n\n\n\n

Osvrt na rukopis Mijata Laki\u0107evi\u0107a \u201eDesimir To\u0161i\u0107: izme\u0111u ekstrema\u201c<\/a><\/p>\n\n\n\n

Aleksandar Ti\u0161ma \u2013 Dnevnik 1942-2001<\/a><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ju\u010de je u 89 godini preminula Latinka Perovi\u0107, velika prijateljica […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"autor":[],"class_list":["post-17670","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-uncategorized-sr"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/17670","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=17670"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/17670\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=17670"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=17670"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=17670"},{"taxonomy":"autor","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor?post=17670"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}