{"id":17633,"date":"2022-12-06T14:36:46","date_gmt":"2022-12-06T13:36:46","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=17633"},"modified":"2022-12-06T14:36:46","modified_gmt":"2022-12-06T13:36:46","slug":"odlomci-sredom-nepreuzimanje-rizika-odlomak-iz-knjige-ekonomija-sa-misijom-marijane-macukato","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/odlomci-sredom-nepreuzimanje-rizika-odlomak-iz-knjige-ekonomija-sa-misijom-marijane-macukato","title":{"rendered":"ODLOMCI SREDOM: Nepreuzimanje rizika (odlomak iz knjige \u201eEkonomija sa misijom\u201c Marijane Macukato)"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

FINANSIJE FINANSIRAJU \u201eFIRE\u201d<\/h4>\n\n\n\n

Prvi problem je \u0161to finansijski sektor uglavnom finansira sam sebe. Najve\u0107i deo sredstava odlazi nazad u finansije, osiguranje i ne\u00ad kretnine, a ne odlazi u produktivne svrhe. Za ovo je prikladan akro\u00ad nim FIRE (Finance, Insurance, Real Estate)*, u smislu da se spaljuju temelji na kojima po\u010diva dugoro\u010dan privredni rast. U SAD i Velikoj Britaniji samo oko jedne petine sredstava odlazi u produktivne svr\u00ad he (kao \u0161to su kompanije koje \u017eele da inoviraju, ili infrastruktura koju je potrebno izgraditi). Tako\u0111e, u Velikoj Britaniji tamo\u0161nje ban\u00ad ke usmeravaju 10% svojih pozajmica nefinansijskim firmama, dok preostalim sredstvima podr\u017eavaju nekretnine i finansijske aktive. U 1970. godini u naprednim privredama finansiranje nekretnina \u010di\u00ad nilo je oko 35% svih bankarskih pozajmica, a do 2007. godine taj procenat se pove\u0107ao na 60%. Teku\u0107a struktura finansija podsti\u010de sistem, kojim upravlja dug, i \u0161pekulativne balone, koji kada se ras\u00ad prsnu uti\u010du na banke i sve ostale da preklinju vladu da ih spase od kolapsa (government bailouts). Neke od institucija, kao \u0161to su to bile banke u finansijskoj krizi iz 2008\u20132009. godine, smatraju se \u201eprevi\u0161e velikim da bi im se dozvolilo da propadnu\u201d, jer ako propadnu, sa nji\u00ad ma bi se sru\u0161io ceo sistem. Tako su banke dobile pomo\u0107, pa su profiti banaka, osiguravaju\u0107ih ku\u0107a i agencija za nekretnine postali privat\u00ad ni, a njihovi gubici javni. Davanje nov\u010dane pomo\u0107i bankama da bi<\/p>\n\n\n\n

re\u0161ile finansijske probleme uklju\u010divalo je \u201emoralni hazard\u201d zato \u0161to su banke, budu\u0107i ocenjene kao suvi\u0161e va\u017ene da bi propale, poslovale sa podrazumevaju\u0107om garancijom vlade, koja ih je ohrabrila da pre\u00ad uzmu prevelike rizike, a da se ne suo\u010de u potpunosti s posledicama kada njihova ulaganja propadnu.<\/p>\n\n\n\n

POSLOVANJE JE KONCENTRISANO NA TROMESE\u010cNE PRINOSE<\/h4>\n\n\n\n

Drugi problem je \u0161to je samo poslovanje preduze\u0107a postalo fi\u00ad nansijalizirano. Poslednjih decenija, finansije su generalno ostvarile br\u017ei rast od privrede, a unutar nefinansijskih sektora po\u010dele su da dominiraju finansijske aktivnosti i stavovi na kojima se zasniva fi\u00ad nansijska delatnost. Sve ve\u0107i udeo korporativnih profita koristio se za pove\u0107anje kratkoro\u010dnih dobitaka od cena akcija, a ne za obezbe\u00ad \u0111ivanje dugoro\u010dnih investicija u oblastima kao \u0161to su nova kapitalna oprema, istra\u017eivanje i razvoj i obuka radnika \u010dije ve\u0161tine su nedo\u00ad voljne, koji rade na previ\u0161e poslova koji su malo pla\u0107eni, nemaju per\u00ad spektive i nisu bezbedni, tako da i nadnice ostaju male. Zaista, je\u00ad dan od razloga visokog privatnog duga u SAD i Velikoj Britaniji, koji je podstaknut formom kapitalizma koja ima za cilj maksimiranje prinosa akcionara, a ne svih zainteresovanih strana, jeste \u0161to mnogi radnici moraju da se zadu\u017ee da bi odr\u017eali svoj \u017eivotni standard, a ne mogu da zarade dovoljno da dug smanje ili otplate. Me\u0111utim, problem se jo\u0161 produbljuje u Skandinaviji, gde je deregulacija finan\u00ad sijskog sektora uticala na pove\u0107anje privatnog duga (tako\u0111e, zbog potro\u0161nje zasnovane na povla\u010denju sredstava iz banaka po osnovu razlike izme\u0111u trenutne vrednosti imovine umanjene za neotpla\u0107eni deo hipoteke \u2013 home equity withdrawal) i na prekomerno investira\u00ad nje u sektore finansija, osiguranja i nekretnina.<\/p>\n\n\n\n

Kupovinom sopstvenih akcija od rukovodilaca koji su ispla\u0107eni u ovim akcijama, korporacija mo\u017ee ve\u0161ta\u010dki da pove\u0107a cenu svojih akcija. Za samo deset godina, do 2019. godine, ukupan otkup sopstve\u00ad nih akcija Fortune 500 (godi\u0161nja lista prema prihodima 500 najve\u0107ih ameri\u010dkih kompanija koju sastavlja Fortune Magazine<\/em>) prema\u0161io je skoro 4.000.000.000.000 USA$, me\u0111u kojima su mnoge kompani\u00ad je potro\u0161ile vi\u0161e od 100% svog neto dohotka na kombinaciju otkupa sopstvenih akcija na tr\u017ei\u0161tu i isplate dividendi i tako izvr\u0161ile napad na sopstvene rezerve kapitala. U istom periodu, \u0161est najve\u0107ih ameri\u010dkih kompanija u avioindustriji potro\u0161ilo je u proseku 96% svog slobod\u00ad nog nov\u010danog toka na otkup sopstvenih akcija, a proizvo\u0111a\u010d aviona Boing 74%, \u0161to, me\u0111utim, nije odvratilo ove kompanije da u vreme kada je nastupila kriza COVID\u00ad19 tra\u017ee pomo\u0107 od Federalne vlade. Izgovor koji se \u010desto \u010duje iz kompanija koje ovo rade je da ne postoje \u201eprilike za investiranje\u201d. Me\u0111utim, izgovor je neuverljiv, s obzirom na to da su najve\u0107i otkupi sopstvenih akcija izvr\u0161eni u indu\u00ad strijama, farmaceutskoj i energetskoj, u kojima jasno postoje prilike. Da li zaista nema prostora za inovacije u antibioticima ili za le\u010denje tropskih bolesti, koje uglavnom poga\u0111aju siroma\u0161ne ljude u zemlja\u00ad ma u razvoju, a da ne govorimo o vakcinama? (Ovo pitanje postalo je posebno relevantno sa pojavom COVID\u00ad19.) Da li zaista za proiz\u00ad vo\u0111a\u010de aviona nema mogu\u0107nosti da investiraju u obnovljive izvore energije ili druge zelene tehnologije? Glavni krivac je obrazac kor\u00ad porativnog upravljanja koji je opsednut \u201emaksimiranjem vrednosti za akcionare\u201d, u su\u0161tini, maksimiranjem cena akcija. \u010cak je i D\u017eek Vel\u010d (Jack Welch), pokojni predsednik jedne od najve\u0107ih ameri\u010dkih kompanija General Electric, kasnije u \u017eivotu, nazvao vrednost za ak\u00ad<\/p>\n\n\n\n

cionare \u201enajglupljom idejom na svetu\u201d. On je objasnio: \u201eVrednost za akcionara je rezultat, a ne strategija… Va\u0161i glavni sastavni \u010dinioci su va\u0161i zaposleni, kupci i proizvodi. Menad\u017eeri i investitori ne bi trebalo da postavljaju kao svoj osnovni cilj pove\u0107anje cene akcija… Kratko\u00ad ro\u010dne profite trebalo bi vezati za dugoro\u010dnu vrednost kompanije.\u201d<\/p>\n\n\n\n

U praksi je maksimiranje vrednosti za akcionare \u010desto uklju\u00ad \u010divalo optere\u0107enje kompanija dugom, navodno efikasnim modelom koji koristi bazu kapitala kompanije, i rizikom da se kompanije opa\u00ad sno izlo\u017ee neo\u010dekivanim kretanjima, kao \u0161to su pojava pandemije ili pad tr\u017ei\u0161ta. Na primer, u 2017. godini SAD su pretrpele ozbiljnu krizu u maloprodaji. Davno osnovan ameri\u010dki trgovac na malo Toys\u201dR\u201dUs u\u0161ao je u likvidaciju. U 2005. godini njega su kupile dve investici\u00ad one kompanije Bain Capital i Kohlberg Kravis Roberts i Vornado Realty Trust. Za kupovinu kompanije oni su koristili formulu pri\u00ad vatnog kapitala, odnosno, prvo kompaniju opteretiti dugom da bi joj se kasnije pove\u0107ao prinos.  Zaista, dug kompanije pove\u0107ao se ubrzo nakon preuzimanja sa 1.860.000.000 USA$ na skoro 5.000.000.000 USA$. Do 2007. godine kamate na dugove odnosile su 97% profita iz poslovne aktivnosti kompanije. Narednih godina kriza maloprodaje bila je veoma ozbiljna, a veliki dug nametnut kompaniji Toys\u201dR\u201dUs umanjio je njenu sposobnost prilago\u0111avanja i pove\u0107ao njenu osetlji\u00ad vost na krizu. Preterana finansijalizacija kompanija i nemilosrdno tra\u017eenje vrednosti za akcionare ostavilo je brojne druge vode\u0107e kom\u00ad panije otvorene za sli\u010dne optu\u017ebe za moralni rizik: genijalne finan\u00ad sijske strukture pogoduju vlasnicima vi\u0161e nego drugim u\u010desnicima u procesu, kao \u0161to su radnici, dobavlja\u010di ili kupci \u2013 da ne govorimo o \u0161iroj zajednici u kojoj kompanija posluje.<\/p>\n\n\n\n

PLANETA SE ZAGREVA<\/h4>\n\n\n\n

Tre\u0107i problem je klimatska kriza koja \u0107e dramati\u010dno promeniti \u017eivot ljudi, \u017eivotinja i biljaka na na\u0161oj planeti i ako se ne re\u0161i, mi\u00ad nimizuje zna\u010daj ostalih problema. U Izve\u0161taju Me\u0111uvladinog pane\u00ad la o klimatskim promenama (Intergovernmental Panel on Climate Change) iz 2019. godine tvrdi se da nam je preostalo jo\u0161 samo deset godina do neizbe\u017enog klimatskog sloma. COVID\u00ad19 doprineo je da postanemo jo\u0161 u ve\u0107oj meri svesni osetljivosti na\u0161eg okru\u017eenja i ekonomskog sistema koji od toga zavisi. U velikoj meri klimatska kriza je posledica \u010detiri druga problema u finansijskom i korpora\u00ad tivnom sektoru: na\u0161im izvorima energije i dalje dominiraju fosilna goriva, industrije su previ\u0161e intenzivne u pogledu emisije ugljenika, finansijama se podsti\u010de privreda koju pokre\u0107u fosilna goriva, a vlada poma\u017ee razvoj ove nefunkcionalnosti. U 2019. godini, procenjeno je da su godi\u0161nje subvencije kompanijama za eksploataciju fosilnih goriva dostigle nivo od 20.000.000.000 USA$ u SAD i ogromnih 55.000.000.000 \u20ac u Evropskoj uniji (EU). Od sredstava za oporavak od COVID\u00ad19, koja su vlade dr\u017eava \u010dlanica G20 dostavile kompani\u00ad jama za energetiku, 56% je usmereno u projekte o fosilnim gorivi\u00ad ma, \u0161to je u apsolutnim iznosima jednako iznosu od 151.000.000.000 USA$ (119.000.000.000 \u00a3). Kada je u pitanju masovno izumiranje \u017eivotinja i biljaka, drugoj velikoj (i povezanoj) ekolo\u0161koj krizi, na njenom prevazila\u017eenju radi se jo\u0161 manje.<\/p>\n\n\n\n

Ukoliko vam se svideo ovaj odlomak, knjigu mo\u017eete poru\u010diti na na\u0161em sajtu sa 25% popusta<\/strong><\/p>\n\n\n