{"id":17600,"date":"2022-12-02T15:59:51","date_gmt":"2022-12-02T14:59:51","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=17600"},"modified":"2022-12-02T15:59:51","modified_gmt":"2022-12-02T14:59:51","slug":"spasavanje-od-samog-sebe-prikaz-knjige-ekonomija-sa-misijom-ivana-radanovica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/spasavanje-od-samog-sebe-prikaz-knjige-ekonomija-sa-misijom-ivana-radanovica","title":{"rendered":"Spasavanje od samog sebe (prikaz knjige \u201eEkonomija sa misijom\u201c Ivana Radanovi\u0107a)"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ova knjiga preispituje ulogu dr\u017eava i korporacija sa tezom da se nijedan od globalnih problema dana\u0161njice ne mo\u017ee re\u0161iti bez ose\u0107aja za svrhu. Da bi se re\u0161ili, preduslov je vra\u0107anje javnog interesa u sredi\u0161te kolektivnog stvaranja vrednosti<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Globalno zagrevanje, uni\u0161tenje biodiverziteta, neizdr\u017eivi rast nejednakosti i socijalnih tenzija posledice su strukturnih falinki kapitalizma. Njihov uzrok su mitovi o dr\u017eavama kao krutim birokratijama nesposobnim da inoviraju i nu\u017eno inovativnijim privatnim kompanijama kao motorima ekonomskog rasta, kojima \u0161teti spoljna regulacija.<\/p>\n\n\n\n

Ovu idejnu osovinu autorka prelama i afirmi\u0161e ideju proaktivne dr\u017eave i iskrenog partnerstva sa privatnim i civilnim sektorom. Kao temeljne probleme autorka isti\u010de prenapumpane, podregulisane sektore finansija, bankarstva i nekretnina \u010diji profiti odlaze na otkup sopstvenih akcija i maksimiziranje kratkoro\u010dnih prinosa.<\/p>\n\n\n\n

Od time podstaknutih \u0161pekulacija profitiraju ve\u0107 bogati \u0161to je, uz stalnu socijalizaciju gubitaka, osnovni mehanizam porasta nejednakosti. Sa tim je povezana i dominacija fosilnih goriva, budu\u0107i da Evropska unija i SAD jo\u0161 uvek plasiraju milijarde dolara pomo\u0107i i olak\u0161ica energetskim kompanijama \u010diji \u201ezeleni\u201c projekti predstavljaju tek dekor poslovnog portfolija.<\/p>\n\n\n\n

Na drugoj ekolo\u0161koj krizi, izumiranju biljnog i \u017eivotinjskog sveta, radi se jo\u0161 manje. Na ove i ostale probleme poput zadu\u017eenosti, \u0161tednje ili stagnacije zarada kapitalizam nije imao odgovore ni pre pandemije, zbog nedostatka volje, a verovatno i vizije, kako prepoznati i za\u0161tititi javni interes.<\/p>\n\n\n\n

PRISTUP ZASNOVAN NA MISIJI<\/p>\n\n\n\n

Javni interes autorka vidi u ravnopravnijem i inkluzivnijem dru\u0161tvu koje \u0107e o\u010duvati prirodnu sredinu i zaustaviti globalno zagrevanje i on se ostvaruje re\u0161avanjem misija. Prema njenom mi\u0161ljenju, savr\u0161eno polazi\u0161te za misije su zvani\u010dni ciljevi odr\u017eivog razvoja UN kojih ima 17 i ti\u010du se iskorenjivanja siroma\u0161tva, rodne nejednakosti, prekarnih poslova itd. Obuhvataju 169 konkretnih ciljeva i uklapaju se u pristup orijentisan na misiju, koju \u010dine razli\u010diti projekti kojima se re\u0161ava problem. Misije moraju da budu ambiciozne, ostvarive i da uklju\u010de veliki broj u\u010desnika.<\/p>\n\n\n\n

Ako postoje UN ciljevi, \u0161ta novo donosi ideja o misiji? Razmi\u0161ljanje na na\u010din orijentisan na misiju preispituje ulogu vlade u privredi, stavlja svrhu na prvo mesto i re\u0161ava va\u017ene probleme. To transformi\u0161e ideju o dr\u017eavi koja ne ko\u010di, nego inicira inovacije i tu se nadovezuje ideja njene prethodne knjige \u201ePreduzetni\u010dka dr\u017eava\u201c, a to je da dr\u017eave treba da obavljaju fundamentalna istra\u017eivanja i finansiraju inovacije u ranoj, najrizi\u010dnijoj fazi.<\/p>\n\n\n\n

Ali, kada privatne kompanije komercijalizuju nove tehnologije, dobici se moraju podeliti i to je osnovni na\u010din smanjenja nejednakosti. Klju\u010dna je istinska podela i rizika i dobitaka: dr\u017eave mogu da zadr\u017ee deo akcija privatnih kompanija koje koriste dr\u017eavne subvencije ili bi ove same deo profita reinvestirale u oblasti korisne za dru\u0161tvo.<\/p>\n\n\n\n

PREKO TRNJA DO ZVEZDA<\/p>\n\n\n\n

Autorka je nadahnuta ameri\u010dkim projektom sletanja na Mesec \u2013 primerom \u0161ta se mo\u017ee kad su ambicije konkretne i inspirativne. Ljudi su, kako navodi, polagali nadu, stvorili vezu i ose\u0107aj anga\u017emana \u0161to je daleko nadilazilo sam projekat. Mo\u017eda su klju\u010dna posledica Apolo programa preko dvadeset inovacija proisteklih iz eksperimentisanja u oblasti elektronike, ra\u010dunarstva, vazduhoplovstva ali i ishrane, medicine itd. Pametni telefoni, laptopi i drugi ure\u0111aji ne bi (ili bi, ali mnogo kasnije) nastali bez svemirskog putovanja, \u0161to je generisalo mnoge o\u010dekivane i neo\u010dekivane koristi za \u017eivot i rad.<\/p>\n\n\n\n

Na vrhuncu, na projektu je radilo preko 300.000 ljudi iz 20.000 organizacija, kooperanata i dobavlja\u010da i \u010dak 200 univerziteta iz 80 zemalja. Iako je sve podstaknuto takmi\u010denjem sa SSSR-om, podvig je u viziji vlade koja je preuzela rizik, uspostavila saradnju sa razli\u010ditim organizacijama i ulo\u017eila novac. Ukupni tro\u0161kovi Apolo programa procenjeni su na 28 milijardi dolara.<\/p>\n\n\n\n

Ogroman novac, ali Macukato ponavlja da misijama treba suditi po rezultatu a ne dana\u0161njim ra\u010dunovodstvenim tehnikama, jer, \u201eda se gledalo kroz prinos na ulaganje, Armstrong verovatno nikad ne bi kro\u010dio na Mesec\u201c. To ne zna\u010di da se danas ne ula\u017ee mnogo vi\u0161e novca \u2013 ula\u017ee se \u2013 a \u010ditaocima ostaje da otkriju frapantne odnose tro\u0161kova ovakve misije i tro\u0161kova za kamate, ratove i druge neproduktivne namene.<\/p>\n\n\n\n

Dr\u017eavna agencija NASA, agencija za odbrambenu tehnologiju DARPA kojoj mo\u017eemo zahvaliti za internet, i druge sli\u010dne agencije, rezultat su ulaganja u Hladni rat. Ako se takav, misijom vo\u0111en dinamizam ostvaruje za vreme rata \u2013 hladnog ili svetskog, svejedno \u2013 za\u0161to ne bi mogao u miru? Nema ni\u010deg neizbe\u017enog u na\u010dinu na koji tr\u017ei\u0161ta i dr\u017eave danas funkcioni\u0161u.<\/p>\n\n\n\n

LAHOR OPTIMIZMA<\/p>\n\n\n\n

Potrebna je nova teorijska osnova politikama orijentisanim na misiju. To je za autorku \u201enova vrsta politi\u010dke ekonomije\u201c \u010diji principi provejavaju \u010ditavom knjigom. Jedan od njih je nov na\u010din stvaranja vrednosti od strane dr\u017eave, privatnih kompanija i civilnog dru\u0161tva: vi\u0161e kooperativan, a manje parazitski \u2013 ekonomija nije igra nulte sume. Zato treba odbaciti ustaljeno gledi\u0161te na dr\u017eavu samo kao na korektora tr\u017ei\u0161ta i reafirmisati njegovo svesno, zajedni\u010dko oblikovanje od strane vlade i privatnog sektora.<\/p>\n\n\n\n

Tra\u017eenjem najbolje tehnologije pri re\u0161avanju problema pomera se tehnolo\u0161ka granica i takav se dinamizam, gde vlada u\u010di, eksperimenti\u0161e i rizikuje, ne sla\u017ee sa stati\u010dkim merama kao \u0161to je prinos na ulaganje. Macukato predla\u017ee lucidno jednostavnu meru uspeha: da li je misija ostvarena? Istina, misije su skupe.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, i Apolo je ko\u0161tao mnogo vi\u0161e od planiranih osam milijardi dolara, ali su o\u010dekivanja i pritisak da se prestigne Sovjetski Savez pomogli da se sredstva obezbede. Stoga autorka zaklju\u010duje da nema razloga da se delanje po sistemu \u201e\u0161ta god je potrebno\u201c ne koristi za dana\u0161nje dru\u0161tvene probleme.<\/p>\n\n\n\n

Smernice iz ove knjige uveliko su prepoznate. Autorka je savetnica velikog broja stranih vlada i me\u0111unarodnih tela, uklju\u010duju\u0107i Italiju, Ju\u017enu Afriku i Svetski ekonomski forum, dok je ideja o pristupu orijentisanom na misiju ugra\u0111ena u inovacione i industrijske politike Evropske unije i Velike Britanije.<\/p>\n\n\n\n

Lep primer predstavlja \u0160kotska nacionalna investiciona banka, osnovana 2020. koja, direktno nadahnuta njenim pristupom, i svoje ciljeve doslovno naziva misijama.<\/p>\n\n\n\n

Savremeni kapitalizam lako je kritikovati iznutra, sa pozicije kejnzijanizma, ali i spolja, sa pozicija otvorenog antikapitalizma i oba po\u010divaju na uverenju da je lo\u0161 za \u010dove\u010danstvo.<\/p>\n\n\n\n

Iako je, ipak, danas te\u017ee zamisliti smak sveta nego njegov nestanak, za Macukato, o\u010diglednu kejnzijanku, nema dileme da se sistem mo\u017ee i mora opraviti. Njene ideje, nesporno, nisu preambiciozne, te bi optu\u017eiti je za ekonomski utopizam bio samo \u010din dru\u0161tvene pasivnosti.<\/p>\n\n\n\n

Autor: Ivan Radanovi\u0107<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Izvor: Nova ekonomija<\/a><\/p>\n\n\n\n

Knjigu mo\u017eete poru\u010diti na na\u0161em sajtu sa 25% popusta<\/strong><\/p>\n\n\n