{"id":17502,"date":"2022-11-28T18:22:49","date_gmt":"2022-11-28T17:22:49","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=17502"},"modified":"2022-11-28T18:22:49","modified_gmt":"2022-11-28T17:22:49","slug":"prikaz-knjige-iz-spiskova-precutanih-stvari-adriane-dondo-pobednici-konkursa-za-najbolje-prikaze","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/prikaz-knjige-iz-spiskova-precutanih-stvari-adriane-dondo-pobednici-konkursa-za-najbolje-prikaze","title":{"rendered":"Prikaz knjige \u201eIz spiskova pre\u0107utanih stvari\u201c Adriane Dondo (pobednici konkursa za najbolje prikaze)"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

VEKTORI SUDBINE, VREMENA I LJUDSKE NADE<\/p>\n\n\n\n

Ada\u0161evi\u0107evu zbirku \u010dine \u010detiri pri\u010de, struktuirane tematskim uparivanjem prve i \u010detvrte (\u201eDosije 64\u201c i \u201eIzve\u0161taji Hane Moravec\u201c) i druge i tre\u0107e pri\u010de (\u201eOdisej u kanikuli\u201c i \u201eFragmenti o smrti: Simeon Gras\u201c). Tema koja objedinjuje sve \u010detiri pri\u010de jeste pripovest o \u010dud\u0435snosti egzistencije, o no\u0161enju \u010doveka sa radostima i u\u017easima koje ona donosi, a koje se \u010dine predestinirane. Pored te predodre\u0111enosti, \u017eivoti Ada\u0161evi\u0107evih junaka su obele\u017eeni i specifi\u010dnim istorijskim trenucima u \u010dijim okvirima se nalaze i koje, na izvestan na\u010din, nastoje da prevazi\u0111u. Tematizovanje ratova 90-ih se pokazuje kao poeti\u010dka tendencija, kako srednje generacije savremenih srpskih autora, u koju se svrstava i Ada\u0161evi\u0107, tako i mla\u0111ih generacija \u010dije je detinjstvo obele\u017eeno tim sukobom (na primer u romanima Lane Basta\u0161i\u0107 i Vladimira Taba\u0161evi\u0107a). U odnosu na re\u010deno, Borivoje Ada\u0161evi\u0107 zalazi jo\u0161 dalje u istoriju, jer pripovest o sudbini njegovih junaka se\u017ee od 1930-ih godina pa sve do sada\u0161njeg trenutka, te se obra\u0111uju i teme poput Drugog svetskog rata  i  tajni Golog otoka, koje autor ingeniozno prikazuje. Ta ingenioznost se o\u010dituje ve\u0107 i u samom naslovu zbirke, koji predstavlja i vezivno tkivo pri\u010da koje je sa\u010dinjavaju, jer su sve izvu\u010dene \u201eiz spiskova pre\u0107utanih stvari\u201d.<\/p>\n\n\n\n

Spisak, skica, dokument, izve\u0161taj su pojmovi na koje se \u010desto nailazi tokom \u010ditanja dela, ali su tako\u0111e i forme inkorporirane u samu zbirku na na\u010din da postaju vid umetni\u010dkog izraza. Ada\u0161evi\u0107 je u intervjuu za NIN rekao da je dovoljno uzeti izvod iz mati\u010dne knjige ro\u0111enih i svaki podatak, koji se na njemu nalazi, podrobno istra\u017eiti, rekonstruisati i \u201eima\u0107ete na kraju roman\u201d. To literarno o\u017eivljavanje dokumenta je razlog za\u0161to su autorovi prikazi istorijskih trenutaka toliko uverljivi, jer je on ono \u010dudesno, kako u ljudskom iskustvu, tako i u opisanim istorijskim momentima, tra\u017eio u samom \u017eivotu, a ne \u201esa one strane\u201d. \u010cak je i pojam predestinacije, kojim  zapo\u010dinje prva pri\u010da \u201eDosije 64\u201c, sme\u0161ten u egzistenciju jednog ljudskog bi\u0107a, u devoj\u010dicu Genu Vilu (pravo ime Marija Leon), koja predose\u0107a smrt, a u kasnijim godinama \u010dak i \u017eivot, kada zna pol dece u utrobama majki pre nego \u0161to ga i one same znaju. Pri\u010da ove junakinje po\u010dinje 1930-ih i biva presecana doga\u0111ajem iz 1993. godine, u kom narator prisustvuje sahrani svoga oca, a njegovu smrt opisuje kao ono \u0161to \u0107e mu \u201epromeniti \u017eivot iz osnova\u201d. Presek ove dve vremenske linije je pokazatelj ve\u0161tine kojom je ispisana  isprepletanost sudbina likova, koja pro\u017eima \u010ditavu zbirku. Jer u tom momentu, narator do\u017eivljava natprirodno iskustvo nakon kojeg je izvestan niz godina mogao da komunicira sa mrtvima i to na gotovo istovetan na\u010din na koji je Gena\/Marija mogla da vidi mrtve, ali kraj \u010dudesnom zapletu i jo\u0161 \u010dudesnijem raspletu tu nije kraj. Nepoznata \u017eena je bila sahranjena na mestu na kojem su \u010dlanovi pripoveda\u010deve porodice \u017eeleli da sahranjuju isklju\u010divo svoje pripadnike. Prilikom tog momenta natprirodnog iskustva koje se i fiziolo\u0161ki izrazilo u vidu nesvestice, pripoveda\u010da su naslonili na spomenik nepoznate \u017eene, na kom pi\u0161e ime Marije Leon.<\/p>\n\n\n\n

 \u0160to se ti\u010de forme i stila Iz spiskova pre\u0107utanih stvari, pre svega je bitno ista\u0107i da u momentima kada nastupa promena naratora, ili naratorove pozicije, tekst se menja iz standardnog fonta u isko\u0161eni i obratno, te se \u010dini da razu\u0111ena forma zbirke time biva jo\u0161 razu\u0111enija. Fragmentarnost izraza korespondira toj neuhvatljivosti, neizbe\u017enosti i magi\u010dnosti \u201enedoku\u010divog plana\u201d. Autor se tako\u0111e poigrava i sa upotrebom glagolskih vremena, gde od pisanja u pro\u0161lom vremenu dolazimo do pasa\u017ea napisanih u futuru gde se doga\u0111aji tek anticipiraju, premda je do\u017eivljaj takav kao da se sada, i u ovom trenutku,  oni ve\u0107 odvijaju pred \u010ditaocem. Kada je re\u010d o jeziku, prvi ste\u010deni utisak je njegova hermeti\u010dnost. Kao da izme\u0111u \u010ditaoca i teksta stoji koprena, koju je mogu\u0107e ukloniti uz pomo\u0107 autopoeti\u010dkih pasa\u017ea u delu, ali i knji\u017eevnih o\u010deva Borivoja Ada\u0161evi\u0107a. U drugoj pri\u010di autor nam kroz jednog od svojih likova ka\u017ee: \u201ePisac nema druge domovine osim jezika, koji je stariji i od onoga \u0161to smrtni nazivaju svojom domajom, a njegov je zadatak plodove velikog jezi\u010dkog genija uneti u maternju melodiju, obogatiti je i ponovo je u\u010diniti svje\u017eom. Tako raste i razgranava se \u017eivi jezi\u010dki organizam, pobje\u0111uju\u0107i nova vremena i zapreke. (str.57)\u201c<\/p>\n\n\n\n

Problem jezika je, osobito na na\u0161em podru\u010dju, nakon ratova, tema koje i dalje zaokupljaju savremene srpske autore, me\u0111utim maternja melodija, koja se spominje u citiranom odeljku. To je ono na \u0161ta bi trebalo usmeriti posebnu pa\u017enju, jer kada je re\u010d o njoj, kao iskonskom jeziku i kada prizovemo Nastasijevi\u0107ev zna\u010daj u prikazivanju ne\u010deg, naizgled toliko neuhvatljivog,  stvari preegzistencije i nesvesnog, a opet duboko li\u010dnog, dolazimo do Ada\u0161evi\u0107evog odnosa spram svojih knji\u017eevnih uzora, \u0161to smo  naveli kao na\u010din ulaska u sam tekst zbirke. Pisac Spiskova ne be\u017ei od tradicije, on njene konce uvezuje u svoje delo. \u201eOdisej u Kalikuli\u201c i spasonosan povratak na Itaku oma\u017e su Crnjanskom  i odisejskom motivu Lirike Itake. Zatim, kada  pisac citira \u201eProkletu avliju\u201c ili upotrebljava ovu sintagmu kako bi opisao Balkan, ali i svet uop\u0161te kao neki vid ovozemaljskog pakla; ili kada njegova junakinja Hana ne otkriva na prvi mah koja je knjiga u pitanju, kojoj posve\u0107uje toliko pa\u017enje, kao \u0161to ni knjiga Andri\u0107evog \u0106amila ne biva otkrivena. Pored prisustva Andri\u0107a, u zbirci pri\u010da o kojoj govorimo, \u010dini se da je jo\u0161 jasnije prisustvo Danila Ki\u0161a. Narator se pri polaganju vojni\u010dke zakletve predstavlja kao Andreas Sam, koji je protagonista Ki\u0161ovog dela Rani jadi. Me\u0111utim, mo\u017eda  najja\u010da intertekstualna veza se ostvaruje izme\u0111u Iz spiskova pre\u0107utanih stvar i Enciklopedije mrtvih. Pored o\u010digledne veze u pogledu \u017eanra, odnos erosa i tanatosa je onaj za koji je Ki\u0161 rekao da, premda je prisutan u njegovom knji\u017eevnom korpusu, u Enciklopediji dolazi do \u201epunijeg izraza\u201d, ta\u010dka u kojoj se ova dva teksta sabiraju. Iako je kompozicija dveju zbirki druga\u010dija, motiv koji povezuje devet Ki\u0161ovih pri\u010da je motiv smrti (uz koji nu\u017eno ide i motiv \u017eivota), a koji je u vezi sa sudbinskom odre\u0111enosti, kao i kod Ada\u0161evi\u0107a. Tako\u0111e, Ki\u0161ov uticaj se o\u010dituje i u spiskovima koji se ni\u017eu u prikazivanom delu, u ve\u0161tini opisivanja i najsitnijih detalja, kao na primer u floralnom motivu koji je toliko bitan za Ki\u0161ovu Enciklopediju, koliko i za \u0161olju Hane Moravec oslikanu cve\u0107em ili uop\u0161te za Haninu opsesiju kupovinom cve\u0107a od \u017eene koja ga prodaje na Karlovom mostu u Pragu. Junakinja je izgubila vezu sa mu\u017eem tokom rata od kog su tad ve\u0107 pro\u0161le godine, a koja nije uspostavljena, sve dok se nije uspostavila i veza izme\u0111u nje i naratora.<\/p>\n\n\n\n

Poslednja pri\u010da \u201eIzve\u0161taji Hane Moravec\u201c predstavlja svojevrsnu kulminaciju zbirke i to na vi\u0161e razli\u010ditih na\u010dina. Jedan od njih je taj da junakinja Hana ima vezu sa pripoveda\u010dem u sada\u0161njem vremenu, putem njihove prepiske u vidu Haninih izve\u0161taja koje mu \u0161alje. Osobito va\u017ean pasa\u017e iz tih mnogoborojnih izve\u0161taja jeste onaj gde i junakinja i junak nalaze vremenske i prostorne ta\u010dke u kojima su se mogli sresti ranije, a nisu, iako su bili na istom mestu u istom trenutku, kao na primer na predstavi \u201eNa Drini \u0106uprija\u201d, Kokana Mladenovi\u0107a, u Novom Sadu, gradu koji pored Sremskih Karlovaca i njihovih gimnazija , predstavlja njihov zajedni\u010dki prostor. Predestinisano prijateljstvo, o kom se govori u ovom delu, jedan je od najlep\u0161ih prikaza te vrste odnosa izme\u0111u mu\u0161karca i \u017eene. Hanina ranjivost ali i neverovatna snaga u momentu kada shvata da se udala za alkoholi\u010dara i da je vreme da preuzme kontrolu nad sopstvenim \u017eivotom i \u017eivotom svog deteta, kao  i na\u010din na koji to opisuje pripoveda\u010du, govori o poverenju izme\u0111u dvoje prijatelja, o poverenju koje \u017eivotom pro\u017eima papir na kom je ispovest pisana. Opisani momenat, kao i momenat Haninog sloma nakon ubistva premijera \u0110in\u0111i\u0107a, nakon \u010dega odlu\u010duje da napusti ovo krvavo podneblje i prepusti se putovanju na koje je njen tvorac \u0161alje, otkrivaju jedno od mogu\u0107ih zna\u010denja naslova same zbirke, koji zaista, na izvestan na\u010din, intrigira. Pre\u0107utane stvari su i u\u017easi Drugog svetskog rata (pre\u0107utanost u smislu da je lak\u0161e o tome ne govoriti), i tajne Golog otoka koje se razotkrivaju u drugoj pri\u010di, uni\u0161tavanje nadgrobnog spomenika Vladana Desnice,  kao i ubistva za koja su nevini optu\u017eivani, pre\u0107utane su duboko li\u010dne stvari, natprirodni talenat Marije Leon, mrtvi me\u0111u \u017eivima koje pripoveda\u010d vidi, Hanin nesre\u0107ni brak, porodi\u010dne tragedije i nestanci ljudi koji pro\u017eimaju ovu zbirku. Pre\u0107utano je sve ono \u0161to bi trebalo dovesti do govora, do jezika. I identitet pripoveda\u010da je na izvestan na\u010din pre\u0107utan, sve do kraja, sve do pozdrava u pismu koje on \u0161alji Hani, a koje glasi:  \u201eIskreno tvoj,<\/p>\n\n\n\n

Borivoje Ada\u0161evi\u0107. (str. 189)\u201c<\/p>\n\n\n\n

Poslednje delo Borivoja Ada\u0161evi\u0107a, u svoj svojoj ingenioznosti, ostavlja otvorena pitanja o pre\u0107utanosti kao takvoj, ali i o na\u010dinu njenog prevazila\u017eenja. Autor svoje junake ne ostavlja u \u201eprokletoj avliji\u201d, ve\u0107 postavlja mogu\u0107nost ukr\u0161tanja \u201evektora sudbine, vremena i ljudske nade\u201d, a uz pomo\u0107 suptilnog humora, koji njegovi junaci poseduju, a koji se \u010dini ako na\u010din egzistencijalnog dr\u017eanja, kao na\u010din da se \u017eivi, a ne pre\u017eivljava u ovom i ovakvom svetu. Delo Iz spiskova pre\u0107utanih stvari nam je ostavljeno u amanet, kao podsticaj da se osvetle njegova ranija dela, romani: \u010covek iz ku\u0107e na bregu i Krf  i zbirke pri\u010da: Iz Tre\u0107eg kraljevstva i Ekvilibrista, kao podsticaj na nova \u010ditanja i tuma\u010denja Ada\u0161evi\u0107a, jer je to pisac koji ne sme biti pre\u0107utan.<\/p>\n\n\n\n

Adriana Dondo<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Izvor: https:\/\/www.facebook.com\/adriana.dondo<\/a><\/p>\n\n\n