{"id":17429,"date":"2022-11-24T14:48:10","date_gmt":"2022-11-24T13:48:10","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=17429"},"modified":"2022-11-24T14:48:10","modified_gmt":"2022-11-24T13:48:10","slug":"prikaz-romana-bez-plakanja-vojislave-crnjanski-spasojevic-pobednici-konkursa-za-najbolje-prikaze","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/prikaz-romana-bez-plakanja-vojislave-crnjanski-spasojevic-pobednici-konkursa-za-najbolje-prikaze","title":{"rendered":"Prikaz romana \u201eBez plakanja\u201c Vojislave Crnjanski Spasojevi\u0107 (pobednici konkursa za najbolje prikaze)"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kakva knjiga! Prosto je neverovatno koliko je kod nas pro\u0161la nezapa\u017eeno, iako je 2014. zaslu\u017eeno dobila Gonkurovu nagradu. Zato ose\u0107am moralnu obavezu da ispravim nepravdu nanetu Lidi Salver i njenom romanu \u201eBez plakanja\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Salver pripoveda o \u0160panskom gra\u0111anskom ratu iz ugla, sada ve\u0107 devedesetogodi\u0161nje Monse, ta\u010dnije kroz njene razgovore sa mla\u0111om k\u0107erkom Lidijom. Monse boluje od poreme\u0107aja u pam\u0107enju i jedino \u010dega se se\u0107a jasno i blistavo jeste to leto 1936, koje je njen, ali i \u017eivot njene porodice i me\u0161tana, promenilo iz temelja. Ne pamti gotovo ni\u0161ta posle toga.<\/p>\n\n\n\n

\u201eMoja majka zove se Monserat Monklus Arhona i ja tom imenu sa zadovoljstvom produ\u017eavam \u017eivot i udaljavam ga na neko vreme od ni\u0161tavila koje mu je su\u0111eno. Zasad u pripovest koju zapo\u010dinjem ne \u017eelim da uvedem nijedan izmi\u0161ljen lik. Moja majka je moja majka, Bernanos je cenjeni pisac \u2019Velikih grobalja na mese\u010dini\u2019, a Katoli\u010dka crkva odvratna institucija kakva je bila 36.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Monse je sa svojom me\u0161avinom francuskog i \u0161panskog (transpirinejski), jedan od najupe\u010datljivijih modernih \u017eenskih knji\u017eevnih likova. Dramati\u010dna je, ali i duhovita, posebno kada \u201epo\u0161panski\u201c francuske re\u010di, pa „beneficija“ postane \u201ebenefisija\u201c, \u201enacionalisti\u201c \u2013 \u201enasionalisti\u201c, „gluposti“ \u2013 \u201estupidosti\u201c, \u201evoditi ljubav\u201c \u2013 \u201epraktikirati Akt\u201c, a \u201esetiti se\u201c \u2013 \u201erekordirati\u201c. Ovde naro\u010dito dolazi do izra\u017eaja prevodila\u010dko \u010darobnja\u0161tvo Melite Logo Milutinovi\u0107, koja je nalazila neverovatna re\u0161enja, daju\u0107i tako poseban ritam re\u010denicama i \u010desto mame\u0107i \u010ditaocu osmeh.<\/p>\n\n\n\n

U pri\u010di, s jedne strane imamo Monseino selo, do kog sti\u017eu tektonski poreme\u0107aji koji preoblikuju onovremenu Evropu, a sa druge vi\u0111enje francuskog pisca \u017dor\u017ea Bernanosa, \u010diju knjigu, paralelno uz razgovor s majkom, \u010dita Lidija.<\/p>\n\n\n\n

Kada spojimo dva ugla \u2013 ugao petnaestogodi\u0161nje seljan\u010dice Monse, koja je tokom gra\u0111anskog rata odjednom odrasla, spoznala ljubav, slobodu, bol i gubitak domovine, i ugao Bernanosa, koji svedo\u010di najmonstruoznijim zlo\u010dinima falangista, dobijamo sirovu sliku onoga \u0161to se de\u0161avalo. Vidimo najcrnju mogu\u0107u ulogu crkve i sve\u0161tenika koji su, blagosiljaju\u0107i ubice i zlo\u010dince, i sami vukli mantije po blatu, stresaju\u0107i sa njih usirenu krv. Vidimo golobrade momke koji upadaju u ratno ludilo i \u010dine zverstva za koja bi se reklo da, shodno svojim godinama, ne bi mogli ni da zamisle. Vidimo sukobljene anarhiste i komuniste i slu\u0111ene seljane, koji su danas na jednoj, a sutra na drugoj strani, jer su skloni manipulaciji, ali i prestravljeni od mogu\u0107e budu\u0107nosti. Vidimo najradikalnije branioce republike koji popove ubijaju gde stignu, nagr\u0111uju\u0107i simboli\u010dno krstovima njihova tela. I jo\u0161 vidimo idealiste i razo\u010darane. Pa zatim Staljinove komesare s okruglim nao\u010darima, koji \u201epostrojavaju\u201c i dr\u017ee lekcije najve\u0107im svetskim piscima, poput jednog Oktavija Paza ili Andre \u017dida. I vidimo Evropu koja \u017emuri i sklanja se u stranu, pu\u0161taju\u0107i tako lako hiljade ljudi u smrt, a demokratiju niz vodu, okre\u0107u\u0107i glavu da ne vidi najbe\u0161nje i najkrvolo\u010dnije frankisti\u010dke pse koji rastr\u017eu cela sela. Vrlo brzo ova nazovi neutralnost, ovo licemerje i bestijalnost osveti\u0107e joj se. I Evropu \u0107e, samo \u010detiri godine kasnije, pregaziti fa\u0161izam. Naravno, najsramniju ulogu odigra\u0107e hu\u0161ka\u010dka katoli\u010dka crkva.<\/p>\n\n\n\n

Iz ovog romana, koji ne idealizuje nijednu sekundu tog krvavog rata, kao iz retko kog, bi\u0107e vam jasno koliko ideje mogu biti varljive, a smrt zbog njih tako stvarna i tako nepovratna. I koliko je svaka ideologija u svojoj sr\u017ei totalitarna i, kao prava biljka meso\u017ederka, hrani se naivno\u0161\u0107u masa. Pa opet, \u017eivot bez verovanja u plemenite ideje ostaje samo prazna lju\u0161tura.<\/p>\n\n\n\n

Roman Lidi Salver posebno oslikava onovremenu \u0160paniju iz ugla \u017eene, njene pozicije u patrijarhatu i njene emancipacije.<\/p>\n\n\n\n

\u0160to\u0161ta \u0107e Monse pro\u017eiveti u \u017eivotu, izgubi\u0107e brata, uda\u0107e se da spase \u010dast, izrodi\u0107e dvoje dece, preseli\u0107e se u drugu zemlju, ali zanavek \u0107e upamtiti samo to leto u Saragosi, kada su \u017eene slobodno mogle da zapale cigaretu ili sednu same u kafe, a da ih niko ne smatra prostitutkama, i kada su najluksuzniji restorani i prodavnice s najfinijim \u017eenskim rubljem postali po prvi put dostupni \u010dak i jednoj obi\u010dnoj \u0161iparici sa sela. Briljantan je autorkin opis sredine i ljudi, te \u201e\u0160panije koja 36. vrvi od uvre\u0111enih\u201c, a posebno donja Pure, ostarele device, koja je svu neiskazanu putenost pretvorila u glavobolje, krstobolje, drhrtavice i bezrezervnu veru u Hrista, crkvu i popa don Migela. Naro\u010dito je slikovit dan veridbe, kada se Monseini siroma\u0161ni roditelji na\u0111u, u nelagodi, u gazdinskoj ku\u0107i. Otac, kom je bilo ni\u0161ta napiti se i pretu\u0107i \u017eenu, a usput i decu, ako se ispre\u010de izme\u0111u, sada sedi malen i zbunjen, on, vrhovni porodi\u010dni bog, kr\u0161e\u0107i \u0161ake crne od zemlje oko noktiju, izvinjavaju\u0107i se i snishodljivo zahvaljuju\u0107i.<\/p>\n\n\n\n

Divna je ovo i \u017eivotna pri\u010da o uzaludnosti i besmislenosti svih bratoubila\u010dkih sukoba, o osloba\u0111anju \u017eena, ali i o se\u0107anju kao takvom. Salver nam daje zanimljiv doma\u0107i zadatak – koji bi nam to fragmenti ili \u010dak celine ostali blistavi, svetli i jasni kada bismo sve drugo iz \u017eivota zaboravili? Da li su to deca, ljubav, posao, jedna strasna no\u0107, roditelji, sloboda ili samo vrelina u vazduhu od koje se te\u0161ko di\u0161e, ali koja budi libido i tera na detinju nepromi\u0161ljenost.<\/p>\n\n\n\n

\u010citajte Lidi Salver, izvanredna je!<\/p>\n\n\n\n

Vojislava Crnjanski Spasojevi\u0107<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Izvor: https:\/\/www.instagram.com\/cvojislava\/<\/p>\n\n\n