{"id":17335,"date":"2022-11-15T16:19:26","date_gmt":"2022-11-15T15:19:26","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=17335"},"modified":"2022-11-15T16:19:26","modified_gmt":"2022-11-15T15:19:26","slug":"razgovor-o-knjizi-jirgena-osterhamela-preobrazaj-sveta-globalna-istorija-19-veka-24-novembra-u-matici-srpskoj","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/razgovor-o-knjizi-jirgena-osterhamela-preobrazaj-sveta-globalna-istorija-19-veka-24-novembra-u-matici-srpskoj","title":{"rendered":"Razgovor o knjizi Jirgena Osterhamela \u201ePreobra\u017eaj sveta. Globalna istorija 19. veka\u201c 24. novembra u Matici srpskoj"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Razgovor o knjizi Jirgena Osterhamela Preobra\u017eaj sveta. Globalna istorija 19. veka<\/em> bi\u0107e odr\u017ean u \u010detvrtak, 24. novembra u 18 \u010dasova u Sali za sednice Matice srpske u Novom Sadu. Pozdravne re\u010di \u0107e uputiti glavna urednica i direktorka Akademske knjige Bora Babi\u0107, koja je ujedno i izdava\u010d ovog naslova, i urednik izdanja dr Mihael Antolovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

U razgovoru \u0107e u\u010destvovati nau\u010dni savetnik i direktor Instituta za savremenu istoriju dr Predrag J. Markovi\u0107, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Du\u0161ko M. Kova\u010devi\u0107, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Milo\u0161 Kovi\u0107, redovni profesor Filozofskog fakulteta u u Novom Sadu dr Sr\u0111an \u0160ljuki\u0107, vanredni profesor Pedago\u0161kog fakulteta u Somboru dr Mihael Antolovi\u0107, istra\u017eiva\u010d Instituta za evropske studije u Beogradu msr Petar S. \u0106ur\u010di\u0107 i doktorand Filozofskog fakulteta u Novom Sadu msr Vuka\u0161in Mari\u0107.<\/p>\n\n\n\n

U ovoj veli\u010danstvenoj Globalnoj istoriji 19. veka<\/em> Jirgen Osterhamel znala\u010dki, dinami\u010dno i vi\u0161eslojno pripoveda o svetu koji se na\u0161ao na prekretnici. Njegov duboko utemeljen portret te fascinantne epohe nastao je iz bogatog materijala i mno\u0161tva razli\u010ditih perspektiva. Osterhamel postavlja pitanje o strukturama i obrascima, markira prekretnice i kontinuitete, sli\u010dnosti i razlike. Njegovi kulturolo\u0161ki sveobuhvatni, tematski \u0161iroki prikazi i analize prepli\u0107u se pritom u jednu smelu istorijsku panoramu koja ne samo da daleko prevazilazi tradicionalne evrocentri\u010dne pristupe, nego ujedno i nudi znatno vi\u0161e od standardnih istoriografskih paradigmi, kao \u0161to su industrijalizacija ili kolonijalizam. On pritom tematizuje i razvoj razli\u010ditih dru\u0161tava zasnovanih na znanju, \u010dovekov odnos prema prirodi, njegovo opho\u0111enje sa bole\u0161\u0107u i razli\u010ditostima, kao i specifi\u010dnosti urbanizacije, razli\u010dite oblike gra\u0111anskih ure\u0111enja, zakonitosti migracija i \u017eivota u stalnim naseobinama, procese prilago\u0111avanja i pru\u017eanja otpora, sekularizaciju i religioznost. Istovremeno, Osterhamel neprestano uspostavlja paralele sa dana\u0161njim svetom.<\/p>\n\n\n\n

Njegova knjiga Preobra\u017eaj sveta <\/em>prevedena je na nekoliko jezika.<\/p>\n\n\n\n

Knjigu su s nema\u010dkog jezika na srpski preveli \u0110or\u0111e Tri\u0161ovi\u0107, Mihael Antolovi\u0107, \u017deljko Radinkovi\u0107, Emina Peruni\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Jirgen Osterhamel<\/strong> (J\u00fcrgen Osterhammel, 1952), jedan je od najistaknutijih nema\u010dkih istori\u010dara i vode\u0107i predstavnik globalne istorije \u2013 uticajnog pravca u istorijskom mi\u0161ljenju koji se konstituisao tokom poslednje tri decenije. Osterhamel je studirao u Marburgu, stru\u010dno usavr\u0161avanje nastavio je na presti\u017enoj Londonskoj \u0161koli ekonomije da bi 1990. na Univerzitetu u Frajburgu odbranio habilitacioni rad pod nazivom Kina i globalno dru\u0161tvo \u2013 od 18. veka do savremenog doba<\/em>. Predavao je na Univerzitetu u Hagenu i Visokoj \u0161koli za istra\u017eivanje me\u0111unarodnih odnosa u \u017denevi da bi, potom, u zvanju redovnog profesora predavao Modernu i savremenu istoriju na Univerzitetu u Konstancu (1999\u20132018). Osterhamel je \u010dlan brojnih stru\u010dnih udru\u017eenja (pored ostalog i Britanske akademije nauka), po\u010dasni je doktor Evropskog univerzitetskog instituta u Firenci, nosilac nema\u010dkog ordena Pour le M\u00e9rite<\/em>, i dobitnik brojnih nagrada uklju\u010duju\u0107i i Lajbnicovu  nagradu<\/em> (2010), Nagradu Sigmund Frojd<\/em> koju dodeljuje Nema\u010dka akademija za jezik i knji\u017eevnost (2014), Nagradu<\/em> Arnold Tojnbi<\/em> (2017) i Balzanovu nagradu<\/em> za doprinos razvoju globalne istorije (2018). Osterhamelov magnum opus<\/em> predstavlja voluminozna knjiga Preobra\u017eaj sveta. Globalna istorija 19. veka<\/em> koja je prevedena na brojne jezika donev\u0161i svome autoru laskavo priznanje \u201eFernana Brodela 21. veka\u201c.<\/p>\n\n\n