{"id":17231,"date":"2022-11-09T14:34:07","date_gmt":"2022-11-09T13:34:07","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=17231"},"modified":"2022-11-09T14:34:07","modified_gmt":"2022-11-09T13:34:07","slug":"odlomci-sredom-vanredna-situacija-kao-metod-vladanja-odlomak-iz-knjige-globalni-udar-dijega-fuzara","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/odlomci-sredom-vanredna-situacija-kao-metod-vladanja-odlomak-iz-knjige-globalni-udar-dijega-fuzara","title":{"rendered":"ODLOMCI SREDOM: Vanredna situacija kao metod vladanja (odlomak iz knjige \u201eGlobalni udar\u201c Dijega Fuzara)"},"content":{"rendered":"\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Cilj te strategije napetosti je jasan i lako prepoznatljiv: upla\u0161iti stanovni\u0161tvo, ubediti ga da dobrovoljno prihvati bilo koju vanrednu meru, ma koliko strogu i jasno represivnu, i, uop\u0161te, prihvatiti i ne trepnuv\u0161i svaki propis vlasti, koji se do\u017eivljava kao neprijatan lek \u010dija je svrha, me\u0111utim, op\u0161te spasenje; kao \u0161to je Agamben napisao, \u201emi zapravo \u017eivimo u dru\u0161tvu koje je \u017ertvovalo slobodu iz takozvanih \u2018bezbednosnih razloga\u2019, zbog \u010dega je osu\u0111eno da \u017eivi u vi\u0161egodi\u0161njem stanju straha i nesigurnosti\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Znao je to jedan od protagonista liberalnog panteona, Milton Fridman u Kapitalizmu i slobodi<\/em> (1962): \u201eSamo kriza \u2013 stvarna ili percipirana \u2013 proizvodi stvarnu promenu. Kada do\u0111e do krize, preduzete akcije su uslovljene idejama koje kru\u017ee [\u2026] sve dok politi\u010dki nemogu\u0107e ne postane politi\u010dki neizbe\u017eno.\u201c Zahvaljuju\u0107i teroru i vanrednom stanju, spremni smo da, u svakom slu\u010daju, prihvatimo kao spasonosno ono \u0161to bi se u normalnosti \u010dinilo nedopustivim: politi\u010dki nemogu\u0107e se zapravo pretvara u politi\u010dki neizbe\u017eno. Razjasnila je to, iz ne\u0161to druga\u010dijeg ugla, Naomi Klajn u \u0160ok ekonomiji<\/em> (2007): \u201eCelokupno stanovni\u0161tvo uvodi se u stanje kolektivnog \u0161oka\u201c, tj. ono toleri\u0161e ono \u0161to bi, da takvog \u0161oka nema, bilo spremno da odbaci.<\/p>\n\n\n\n

Primena nepopularne neoliberalne politike, koja uvek kru\u017ei oko fokusa privatizacije javnih dobara i liberalizacije plata, vrlo \u010desto se primenjuje zaobila\u017eenjem narodnog konsenzusa i iskori\u0161\u0107avanjem iznenadnog \u201euticaja\u201c, ta\u010dnije stanja \u0161oka, izazvanog nepredvi\u0111enim doga\u0111ajem ili isprovociranog ad hoc<\/em> u tu svrhu. Prema re\u010dima Naomi Klajn, \u201edru\u0161tva u stanju \u0161oka ponekad se mire sa gubitkom stvari koje bi ina\u010de \u0161titila zubima i noktima\u201c. U druga\u010dijem kontekstu, Zbignjev B\u017ee\u017einski, u Velikoj \u0161ahovskoj tabli (<\/em>1997), pominje slu\u010daj Perl Harbora: pre tog doga\u0111aja, stanovni\u0161tvo SAD protivilo se ratu. Ne\u0161to sli\u010dno odigralo se i 11. septembra 2001, posle napada na Kule bliznakinje: novi \u201eglobalno krsta\u0161ki rat\u201c protiv terorizma, koji u uslovima normalnosti nikad ne bi mogao biti odobren, postao je tema kojoj se samo aplaudira.<\/p>\n\n\n\n

Mutatis mutandis<\/em>, kada je re\u010d o vremenu pre nailaska koronavirusa, stanovni\u0161tvo zapadne polovine sveta, svesno vlastite uloge u istoriji i ste\u010denih prava, ne bi prihvatilo da bude u karantinu, da mu se ukine pravo na okupljanje, da mu se ukinu osnovne slobode, uklju\u010duju\u0107i i pravo na slobodu kretanja: sa pandemijskim vanrednim stanjem, me\u0111utim, ono prihvata neprihvatljivo, ne zato \u0161to ga smatra dobrim po sebi, ve\u0107 jednostavno zato \u0161to je uvereno da alternative nema i da je to jedini na\u010din da se za\u0161titi \u017eivot, koji je odjednom uzdignut na nivo najvi\u0161eg dobra. Neprihvatljivo se prihvata ako se za njega vezuje i ideja spasenja \u017eivota po\u0161to ni\u0161ta drugo osim neprihvatljivog ne mo\u017ee da sa\u010duva \u017eivot. <\/p>\n\n\n\n

Tako se oblikuje nov na\u010din upravljanja stvarima i ljudima, koji koristi epidemijsku vanrednu situaciju kao \u201emetod vladanja\u201c (Fuko). Novo stanje straha \u2013 objasnio je Agamben u Manifestu <\/em>(26. 2. 2020) \u2013 \u201eprevodi se u stvarnu, istinsku potrebu za stanjima kolektivne panike, epidemija se ponovo koristi kao idealan izgovor. U perverznom za\u010daranom krugu, dakle, ograni\u010denje slobode koje name\u0107e vlada prihvata se u ime napora da se obezbedi sigurnost, i po\u0161to je to ograni\u010denje sama vlada nametnula, ona sada silovito reaguje da bi ga sprovela.\u201c Tako je u februaru 2020. ro\u0111ena nova politi\u010dka racionalnost, zasnovana na urgentnoj zdravstvenoj situaciji i naraciji usredsre\u0111enoj na \u201enajgori mogu\u0107i scenario\u201c (worst case scenario<\/em>): politi\u010dka racionalnost koja, uz obe\u0107anje da \u0107e za\u0161tititi i o\u010duvati puki \u017eivot u vanrednim okolnostima pandemije, dramati\u010dno poja\u010dana redosledom diskursa, telurski restrukturira egzistencije i dru\u0161tvo u autoritarnom klju\u010du, pronalaze\u0107i svoj osnovni princip u socijalnom distanciranju. Iza performansa medicinsko-nau\u010dnog diskursa krije se \u201epasivna revolucija\u201c kojom upravlja neoliberalni oligarhijski blok na osnovu biobezbednosne paradigme; predla\u017eemo da upravo to defini\u0161emo kao novi terapeutski kapitalizam.<\/p>\n\n\n\n

Ukoliko vam se svideo ovaj odlomak, knjigu mo\u017eete poru\u010diti sa popustom od 25% na na\u0161em sajtu<\/strong><\/p>\n\n\n