{"id":16764,"date":"2022-10-12T17:50:39","date_gmt":"2022-10-12T16:50:39","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=16764"},"modified":"2022-10-12T17:50:39","modified_gmt":"2022-10-12T16:50:39","slug":"odlomci-sredom-granicu-izmedju-kulture-i-politike-nije-uvek-lako-povuci-odlomak-iz-studije-o-poreklu-albanskog-nacionalizma-natali-klejer","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/odlomci-sredom-granicu-izmedju-kulture-i-politike-nije-uvek-lako-povuci-odlomak-iz-studije-o-poreklu-albanskog-nacionalizma-natali-klejer","title":{"rendered":"ODLOMCI SREDOM: Granicu izme\u0111u kulture i politike nije uvek lako povu\u0107i (odlomak iz studije \u201cO poreklu albanskog nacionalizma\u201d Natali Klejer)"},"content":{"rendered":"\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n

U skladu sa modelom Miroslava Hro\u0161a (Hroch) koji va\u017ei za male zemlje srednje Evrope, albanski nacionalizam se prvo razvio u obliku albanizma \u010diji je nosilac bila \u0161a\u010dica intelektualaca zainteresovanih za narodni jezik i folklor i koja je tvrdila da postoji posebna albanska nacija, ali bez namere da tu ideju pro\u0161iri mimo svog uskog kruga. Zatim su se usled razvoja politi\u010dkih i dru\u0161tvenih de\u0161a- vanja, neki me\u0111u ovim albanistima potrudili da dopru do jednog dela stanovni\u0161- tva kako bi ga \u201ecivilizovali\u201c, odnosno nacionalno osvestili. Poslednja faza, ona \u0161irokog usvajanja nacionalne ideje, nije predmet ove studije, jer je otpo\u010dela tek nakon uspostavljanja posebne dr\u017eavne strukture i mre\u017ee albanskih \u0161kola nakon 1920, a naro\u010dito nakon Drugog svetskog rata. Za Albance u Jugoslaviji, ta etapa otpo\u010dinje tek 1945, po uspostavljanju komunisti\u010dkog re\u017eima i stvaranju \u0161kolskog sistema na albanskom jeziku.<\/p>\n\n\n\n

Mogli bismo poku\u0161ati da napravimo razliku u razvoju albanizma na polju kulture, od razvoja politi\u010dkog albanizma do kojeg dolazi kasnije. Ali tu granicu izme\u0111u kulture i politike nije uvek lako povu\u0107i. A kao \u0161to \u0107emo videti, afirmaciju albanstva uop\u0161te uzev pratilo je isticanje zahteva koji, ako nije bio politi\u010dki, onda je u najmanju ruku bio dru\u0161tveni.<\/p>\n\n\n\n

Da bih ispratila i periodizovala razvoj albanizma, rekla bih da sam za nit pri\u010de, tj. glavni trag koji sledim, izabrala delovanje i rasturanje albanske \u0161tampe, odnosno albanisti\u010dke \u0161tampe. Vi\u0161e je razloga za to.<\/p>\n\n\n\n

Kao prvo, kao \u0161to su pokazali Ernest Gelner i Benedikt Anderson, pojava nacionalizma tesno je vezana za dru\u0161tvenu modernizaciju, industrijalizaciju, ra- cionalizaciju, ali pre svega za \u0161irenje pismenosti i \u0161tampe. Izvan granica zapad- ne Evrope, gde je \u201ekapitalizam \u0161tampane re\u010di\u201c i nastao, promotori nacionalnih<\/p>\n\n\n\n

identiteta su se na prvom mestu trudili da sa\u010dine pisani vernikularni jezik i pokrenu \u0161tampanje knjiga i periodike. U vezi sa pokretanjem \u010dasopisa, An-Mari Tjes (Anne-Marie Thiesse) isti\u010de:<\/p>\n\n\n\n

\u201e[\u0160tampa] igra zna\u010dajnu ulogu u \u0161irenju identitetskih ose\u0107anja jer uspostavlja novi oblik i okvir za rasprave. \u0160tampa [\u2026] stvara i strukturira javno mnjenje, odre\u0111uje teme i motive rasprava koje usmeno teku u krugovima \u010ditalaca uklju\u010denih u prostor koji nadilazi okvir njihovih li\u010dnih i profesionalnih iskustava.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Kao drugo, u specifi\u010dnom albanskom slu\u010daju, usled svoje multireligioznosti,  albanisti nisu raspolagali ni jedinstvenom eklezijasti\u010dkom mre\u017eom, ni istinskom \u0161kolskom mre\u017eom kao va\u017enim vektorima \u0161irenja drugih balkanskih nacionalizama. Otuda naro\u010dit zna\u010daj \u0161tampe i knjige.<\/p>\n\n\n\n

A ako se za \u201eosnovni trag\u201c uzme razvoj albanisti\u010dke \u0161tampe, prime\u0107uju se \u010detiri klju\u010dna datuma. Prvi je 1860. kao godina osnivanja prve periodi\u010dne publi kacije ove vrste, Pelasgos<\/em>, koju pokre\u0107e Anastas Buku (Byku) u Lamiji u Gr\u010dkoj. Ta publikacija pojavila se u godinama koje su usledile nakon okon\u010danja Krimskog rata, 1856, kao prekretnice u osmanskoj istoriji. Drugi datum je 1878. kao godina pokretanja drugog albanisti\u010dkog dnevnog lista, i to usred Isto\u010dne krize. Doga\u0111aji koji su protresli Osmansko carstvo izme\u0111u 1875. i 1878. podstakli su albanizam i ispolitizovale ga. Naime, u me\u0111unarodnoj javnosti po prvi put se afirmi\u0161e ideja postojanja albanske nacije. Pa ipak, razvoj \u0161tampe koji je usledio narednih godina ukazuje da je 1878. daleko manje zna\u010dajna \u2013 iako i dalje bitna \u2013 od 1896\/1897.<\/p>\n\n\n\n

U to vreme, nova politi\u010dka i vojna kriza potresa Osmansko carstvo i vodi dodatnoj politizaciji albanizma: otuda i osetan rast broja \u010dasopisa. Kona\u010dno, poslednji klju\u010dni datum je Mladoturska revolucija iz 1908, koja je uzrokovala ne kvantitativnu, ve\u0107 kvalitativnu promenu, budu\u0107i da je podrazumevala razvoj albanisti\u010dke \u0161tampe unutar granica Carstva.<\/p>\n\n\n\n

\u010cak i ako se albanizam ne mo\u017ee svesti na uzlet dnevnih listova i \u010dasopisa, slu\u017ei\u0107u se tom periodizacijom. Naime, kao \u0161to \u0107emo videti, od prvorazrednog je zna\u010daja napraviti razliku vremena pre i posle 1896\/1897. Rast u broju \u010dasopisa upu\u0107uje na veliku politizaciju albanizma, kao i na istupanje novih \u010dinilaca u ovom ideolo\u0161kom polju, pa prema tome, i na pojavu novih oblika albanstva.<\/p>\n\n\n\n

U prvoj fazi kojoj je posve\u0107eno ovo poglavlje, klju\u010dni datumi navode nas na razmatranje tri perioda: period prete\u010da (do 1860), zatim period koji je trajao dvadeset godina, a po\u010deo je okon\u010danjem Krimskog rata (1856) i trajao do izbija nja Isto\u010dne krize (1876), i kona\u010dno period od dvadesetak godina koji razdvajaju  Isto\u010dnu krizu od Gr\u010dko-turskog rata.<\/p>\n\n\n\n

Ukoliko vam se svideo ovaj odlomak, knjigu mo\u017eete kupiti na na\u0161em sajtu sa 25% popusta<\/strong><\/p>\n\n\n