{"id":16729,"date":"2022-10-11T12:39:06","date_gmt":"2022-10-11T11:39:06","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=16729"},"modified":"2022-10-11T12:39:06","modified_gmt":"2022-10-11T11:39:06","slug":"istorija-kroz-spijunku-prikaz-knjige-rat-siromasnih-erika-vijara","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/istorija-kroz-spijunku-prikaz-knjige-rat-siromasnih-erika-vijara","title":{"rendered":"Istorija kroz \u0161pijunku (prikaz knjige \u201eRat siroma\u0161nih\u201c Erika Vijara)"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"
Dragan Babi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Pri pomisli na ideju istorijskog romana, ve\u0107ini \u010ditalaca se pred o\u010dima javljaju dve slike: sa jedne strane, oni pomi\u0161ljaju na obimne knjige koje je nemogu\u0107e pro\u010ditati bez mnogo ulo\u017eenog truda i strpljenja, dok se, sa druge, prise\u0107aju ideje da se u ve\u0107ini ovakvih romana govori o va\u017enim istorijskim li\u010dnostima koje poznaju iz op\u0161te kulture, ali su njihovi \u017eivoti sada, u skladu sa \u010dinjenicom da se radi o \u201eromanu\u201c, a ne o \u201eistoriji\u201c, izmenjeni i nadogra\u0111eni slojevima fikcije. Zbog ovakvih ustaljenih i pomalo stereotipnih o\u010dekivanja \u010ditalaca mnogi pisci provode godine decenije istra\u017euju\u0107i gra\u0111u za svoje romane, i\u0161\u010ditavaju\u0107i istorijske knjige, prou\u010davaju\u0107i autenti\u010dne zapise i poku\u0161avaju\u0107i da \u201eu\u0111u\u201c u materiju najbolje \u0161to mogu, a sve u poku\u0161aju da svoja \u201evelika\u201c dela o \u201evelikim\u201c tema i \u201evelikim\u201c li\u010dnostima u\u010dine \u0161to kvalitetnijima. No, \u0161ta ako postavimo stvari druga\u010dije i poku\u0161amo da prona\u0111emo kvalitet u istorijskim romanima koji ne tematizuju velike junake i njihove sudbine, ve\u0107 posmatraju istorijske doga\u0111aje iz drugog ugla, usredsre\u0111uju\u0107i se na obi\u010dne ljude i njihove obi\u010dne \u017eivote? Po\u0161to se sva stereotipna o\u010dekivanja \u010ditalaca stavljaju pred kriti\u010dki sud onih pisaca koji shvataju knji\u017eevnost ne\u0161to druga\u010dije od ve\u0107ine, katkad se upravo na malom prostoru dobija vi\u0161e nego \u0161to bi se to moglo o\u010dekivati, a jedan od primera za to jeste i Rat siroma\u0161nih<\/em>, kratak roman francuskog pisaca Erika Vijara na granici novele, sa podnaslovom \u201eHronika\u201c.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

\u041aao revnostan istra\u017eiva\u010d klju\u010dnih doga\u0111aja koji su obele\u017eili vekove pre na\u0161eg, ovaj autor uspeva da u svakom delu prona\u0111e jedan va\u017ean istorijski trenutak koji se kasnije ispostavlja kao prekretni\u010dki, od pada Bastilje do Drugog svetskog rata. Ipak, ma koliko ova de\u0161avanja bila va\u017ena i poznata svim \u010ditaocima, on tra\u017ei ugao koji je inovativan i neo\u010dekivan, \u010dime poja\u010dava romaneskni potencijal svojih istorijskih romana i progovara o poznatim doga\u0111ajima na nepoznat na\u010din. U Ratu siroma\u0161nih, on odlazi u 16. vek, gde zati\u010de lik Tomasa Mincera, nema\u010dkog sve\u0161tenika i revolucionara koji je istovremeno propovedao i preispitivao veru. Iako je njegova pozicija u Nema\u010dkom selja\u010dkom ratu bila klju\u010dna, Vijar njega ne do\u010darava kao Bo\u017eijeg \u010doveka koji u trenutku inspiracije uspeva da pokrene revoluciju, svrgne vlastodr\u0161ce i u maniru Robina Huda preda blago, mo\u0107 i vlast obespravljenima, pot\u010dinjenima, siroma\u0161nima i ugnjetavanima, mada su upravo oni njegova pastva. Umesto toga, autor predstavlja genezu protagonistinog \u017eivota i dela, daju\u0107i svakom stupnju njegovog puta \u2013 gubitak oca, otkrivanje vere, izu\u010davanje spisa, obrazovanje, \u010deste selidbe, pronalazak na\u010dina da dopre do obi\u010dnih ljudi, sukob sa glave\u0161inama, i, najzad, pokretanje na akciju \u2013 auru \u010dove\u010dnosti koja je neophodna da bi on postigao knji\u017eevnu autenti\u010dnost i pre\u0161ao iz sfere istorijskog u domen fiktivnog. Me\u0111utim, Vijar odlazi i korak unazad, te pored istorije Mincerovog rasta u reformatora i aktivistu, on opisuje i istoriju verskih pobuna u Evropi dva veka unazad, \u010dime daje kontekst i opravdanje za svoj specifi\u010dan odabir junaka i njegovu karakterizaciju. Ovim se produbljuje i zaokru\u017euje pri\u010da o sve\u0161tenicima koji postaju dru\u0161tveni aktivisti, a upravo iz te obimne gra\u0111e se izdvaja lik istaknutog junaka koji miri versku poziciju i pristup \u010doveka iz naroda.<\/p>\n\n\n\n

No, najupe\u010datljiviji aspekt romana Rat siroma\u0161nih<\/em> nije to koga je Vijar odabrao za sredi\u0161nju figuru ili na\u010din na koji narativ prelazi sa jedne pobune na drugu, idu\u0107i kroz istoriju Evrope i sveta u cik-cak maniru koji neprestano ponavlja istu ideju. Sasvim suprotno od toga \u2013 su\u0161tina upe\u010datljivosti ovog romana nije tematsko-motivskog, nego formalnog tipa. Naime, autor nastupa potpuno van konteksta uobi\u010dajenog istorijskog romana, podriva ovakav pristup pisanju i izrugava ga ironiji (\u201eAlbert od Mansfelda nosi broj 7, on je sedmi Albert u porodici. Ve\u0107 je bilo \u0161est Alberta. Ne znam ni\u0161ta o Albertu 5, ni o Albertu 6, ali Albert 4 bio je sjajan tip, umro je s \u010detrdeset godina, krezub i sre\u0107an. \u0160to se ti\u010de Alberta 3, ne mogu ni\u0161ta da ka\u017eem, njegovo je postojanje sporno, neki tvrde da se zvao Gernhard ili Abdel, \u0161to je apsolutno nemogu\u0107e. A Albert 2? Albert 1? Ne znam, pogubi se \u010dovek me\u0111u dinastijama Anhalt, Heneberg i Meklenburg.\u201c), te ne ispisuje stotine stranica o pomenutim temama, iako su one dovoljno sadr\u017eajne i slojevite da bi zaslu\u017eile takav tretman. On zapravo pi\u0161e tek nekoliko desetina stranica \u2013 u srpskom izdanju, u prevodu Melite Logo-Milutinovi\u0107, roman ima \u0161ezdesetak stranica, dok u francuskom i engleskom izdanju sadr\u017ei tek ne\u0161to vi\u0161e od toga \u2013 i zadovoljava se materijalom koji bi drugi pisci iskoristili mo\u017eda za jedno ili dva poglavlja. Ipak, to ne zna\u010di da je ovo mana dela, ve\u0107 je to njegova najve\u0107a prednost: usmerenjem na apsolutno najva\u017enije aspekte teksta i na najvrednije delove Mincerovog \u017eivota, Vijar pi\u0161e roman koji je kondenzovan, sveden, jasan i precizan, bez vi\u0161kova i bez nepotrebnih segmenata koji bi samo pokvarili \u010ditala\u010dki utisak.<\/p>\n\n\n\n

Najzad, kao \u0161to u romanu Dnevni red<\/em> iz 2017. (srpsko izdanje tog romana nagra\u0111enog Gonkurovom nagradom, iza kog stoje isti izdava\u010d i prevoditeljka kao i ovde, objavljeno je godinu dana kasnije) nije re\u010d samo o ra\u0111anju nacizma, ve\u0107 se u njemu aludira i na sada\u0161nji trenutak, autor i ovom prilikom priziva XXI vek. U vreme pisanja i objavljivanja ovog romana, Francuskom je harao tzv. protest \u017dutih prsluka, i roman Erika Vijara postao je toliko aktuelan da su se citati iz njega pojavili kao grafiti na zidovima, a on je prepoznat kao jedan od simbola nove radni\u010dke klase i njene te\u017enje za pravdom, te su pojedine kriti\u010dke i anga\u017eovane sekvence Rata siroma\u0161nih vi\u0161e nego primenljive i na dana\u0161nja dru\u0161tva u kojima obi\u010dan narod gubi svoja prava zarad boga\u0107enja onih koji su ve\u0107 bogatiji od njega.<\/p>\n\n\n\n

Autor: Dragan Babi\u0107<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Izvor: Kulturni dodatak Politike, 7. oktobar 2022.<\/p>\n\n\n\n

Knjige \u201eRat siroma\u0161nih\u201c i \u201eDnevni red\u201c Erika Vijara mo\u017eete poru\u010diti na na\u0161em sajtu sa 25% popusta<\/strong><\/p>\n\n\n