{"id":16681,"date":"2022-10-04T19:51:45","date_gmt":"2022-10-04T18:51:45","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=16681"},"modified":"2022-10-04T19:51:45","modified_gmt":"2022-10-04T18:51:45","slug":"odlomci-sredom-realnost-me-je-opovrgla-odlomak-iz-knjige-iz-opsednutog-sarajeva-jasne-levinger-goy","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/odlomci-sredom-realnost-me-je-opovrgla-odlomak-iz-knjige-iz-opsednutog-sarajeva-jasne-levinger-goy","title":{"rendered":"ODLOMCI SREDOM: Realnost me je opovrgla (odlomak iz knjige \u201eIz opsednutog Sarajeva\u201d Jasne Levinger-Goy)"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

\u201eZa ovo sada ste vi, na\u0161i roditelji, krivi! Da ste nam pri\u010dali o va\u0161im iskustvima iz Drugog svetskog rata, mo\u017eda bismo mi bili bolje pripremljeni za ovo\u201c, vikao je na moje roditelje Bo\u017eo, mu\u017e moje prijateljice iz detinjstva Mime. Sjurio je s petog sprata i do\u0161ao kod nas vidno uznemiren situacijom koju naprosto nije mogao da shvati. Stvarno, da li bismo mi bili bolje pripremljeni za ovo \u0161to nas je sna\u0161lo da su nam roditelji pri\u010dali o svojim iskustvima? Nije da o tome ni\u0161ta nismo znali. Pri\u010de o mr\u017enji me\u0111u nacijama, sukobima i ubijanjima su nam bile poznate. Me\u0111utim, ja sam li\u010dno verovala, ili bolje re\u010deno htela sam da verujem kako je sve to neponovljiva pro\u0161lost. Takvom bezumlju, po mom naivnom ili kukavi\u010dkom mi\u0161ljenju, nema povratka, ti su konflikti razre\u0161eni, zaboravljeni, nestali zauvek, mislila sam! I ne mogu da se ponove. Zar ljudi ne u\u010de na gre\u0161kama? Zar nisu ljudi koji su ono iskusili stvorili uslove za \u201ebolji \u017eivot\u201c za nas, svoje potomke, napravili temelje za \u201ebolju budu\u0107nost\u201c? Ja jednostavno nisam bila u stanju da stvari druga\u010dije vidim.<\/p>\n\n\n\n

U svakom slu\u010daju, ostalo je pitanje: da li bi nam detaljne informacije o pre\u0111a\u0161njim iskustvima na\u0161ih roditelja pomogle ili bi nas samo zatrovale? Da li bi, u na\u0161oj mladosti, njihova kazivanja o tome nama i\u0161ta zna\u010dila, da li bi to imalo ikakvog smisla? Da li bismo im uop\u0161te verovali? Ili su mo\u017eda razlozi \u0161to na\u0161i roditelji nisu govorili o zlo\u010dinima i u\u017easima isti oni koje Hana Arent, kad govori o iskustvima iz Holokausta, pominje: \u201eDa bismo \u0161to temeljitije zaboravili koncentracione i sabirne logore, mi izbegavamo svaku aluziju na njih.\u201c1 Na\u017ealost, ako su na\u0161i roditelji \u017eeleli da zaborave Drugi svetski rat, to je sada postalo nemogu\u0107e, u situaciji koja je neumitno na to podse\u0107ala.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Me\u0111utim, za mene i ljude poput mene koji nisu mogli ili nisu hteli da veruju u ono \u0161to su videli, \u010dinilo se da je sve izbilo bez razloga i smisla. Najednom, naglo, nenajavljeno. Ja, odrasla \u017eena, odjedanput sam po\u010dela da se pona\u0161am kao bespomo\u0107no dete. \u201eJe li istina da je rat neminovan? Ne, ne mo\u017ee da bude, ja nisam u stanju da se s tim nosim. Moj otac je ozbiljno bolestan, a majka krhka\u201c, govorila sam profesoru istorije. Rekao je da na\u017ealost izgleda da rat samo \u0161to nije po\u010deo, a pri tome me je gledao sa\u017ealjivo i zbunjeno. Znao me je odranije kao razumnu, sna\u017enu i obrazovanu \u017eenu. Verovatno se pitao \u0161ta mi bi najednom?<\/p>\n\n\n\n

Atmosfera u gradu se promenila. Ne\u0161to je \u010dudno bilo u vazduhu. Nisam to mogla da defini\u0161em; neka nelagoda. Ljudi su postali hiperaktivni; grad je naprosto zujao. Radnje su bile poluprazne, nesta\u0161ice na sve strane, a ljudi su manijakalno kupovali ono \u010dega je bilo, sve i sva\u0161ta; \u0161verc je bujao, trgovina stranom valutom tako\u0111e.<\/p>\n\n\n\n

Ja sam godinama svakodnevno pri\u010dala sa Marinom, prijateljicom koja je bila novinar i pisac. Razgovarale smo bez uzdr\u017eavanja i otvoreno. Razglabale smo o stvarima koje su nas zbunjivale ili nervirale. Bile smo izuzetno bliske. Marina je bila pomalo ekscentri\u010dna, topla i o\u0161troumna. Imale smo bezgrani\u010dno poverenje jedna u drugu. Obema nam je to mnogo zna\u010dilo. Priznala mi je da je i ona upla\u0161ena. Rekla je da je to mnogo podse\u0107a na Poljsku kad je ona bila tamo desetak godina ranije u vreme politi\u010dkih sukoba. Ljudi su, rekla je, kupovali toalet papir u velikim koli\u010dinama, da li zato \u0161to se govorilo o mogu\u0107oj nesta\u0161ici ili zato \u0161to je to bilo jedino \u0161to je moglo da se kupi, tek nosili su ih na ramenu u lancu napravljenom od rolni nanizanih na kanapu. I nakon toga je nastupio pakao, rekla mi je, a atmosfera u Sarajevu sada ju je podse\u0107ala ba\u0161 na to, i dodala je nek nam je Bog na pomo\u0107i! \u010cula sam ja \u0161ta Marina govori, ali sam ipak mislila da preteruje. Tako ne\u0161to ne mo\u017ee da se desi u Sarajevu. Uostalom, u radnjama ima toalet papira koliko ho\u0107e\u0161! Na kraju krajeva, Marina je pisac pa je sklona da ma\u0161tom priziva slike koje ne postoje.<\/p>\n\n\n\n

Ali realnost me je opovrgla. Ljudi su kupovali zalihe hrane \u2013 ne i toalet papir, me\u0111utim! Da li da i ja kupim ne\u0161to hrane za svaki slu\u010daj? Kupila sam. \u201eKud svi Turci, tu i mali Mujo\u201c, ka\u017eu. Kupila sam \u0161unku u konzervi, bra\u0161no i ri\u017eu. Pa \u0161ta? Ne zna\u010di to ni\u0161ta posebno, to uvek treba. Mo\u017eda ba\u0161 ne \u0161unka u konzervi, ali \u2026 Imala sam ose\u0107aj krivice zbog malodu\u0161nosti i vlastitih protivre\u010dnosti. Za\u0161to sam sve to pokupovala kad nisam verovala da \u0107e biti rata? A zaista nisam. I dalje sam \u010dvrsto verovala u ljude. Da li sam se time \u0161titila? Najverovatnije.<\/p>\n\n\n\n

Ukoliko vam se svideo ovaj odlomak, knjigu mo\u017eete poru\u010duti na na\u0161em sajtu sa 25% popusta<\/strong><\/p>\n\n\n