{"id":16479,"date":"2022-09-22T14:25:39","date_gmt":"2022-09-22T13:25:39","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=16479"},"modified":"2022-09-22T14:25:39","modified_gmt":"2022-09-22T13:25:39","slug":"prikaz-romana-kolibri-aleksandre-djuricic-u-kulturnom-dodatku-politike","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/prikaz-romana-kolibri-aleksandre-djuricic-u-kulturnom-dodatku-politike","title":{"rendered":"Prikaz romana \u201e\u041aolibri\u201c Aleksandre \u0110uri\u010di\u0107 u Kulturnom dodatku Politike"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"
Aleksandra \u0110uri\u010di\u0107<\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Italijanski pisac srednje generacije Sandro Veronezi (1959) stekao je ugled romanima i knjigama eseja u svojoj zemlji, dok je na\u0161oj publici predstavljen prevodima dva svoja romana, od kojih je \u201e\u041aolibri\u201c dobitnik presti\u017ene nagrade Strega za 2020.godinu.
Izabrav\u0161i za formu svog dela danas popularni tzv.\u201chorski roman\u201c autor u mno\u0161tvu glasova dominantnu ulogu daje Marku \u041aareri, lekaru, ocu, suprugu i dedi \u010diji \u017eivot proti\u010de u slu\u017ebi drugih. Iako se u prvi mah \u010dini da je najmanje prostora ostavljao samom sebi i svojim li\u010dnim ambicijama, \u010ditalac ubrzo shvata da je glavni junak odlu\u010dio jo\u0161 u mladosti da potra\u017ei sre\u0107u u davanju i ispunjenost u interakciji sa drugim ljudima. Veronezi svoj roman orijenti\u0161e kao svojevrsnu pobunu protiv tragi\u010dne otu\u0111enosti savremenog \u010doveka na Zapadu, odnosno severnoj hemisferi, svog okrenutom trci za presti\u017eom, novcem i ja\u010danju ega. Posvetiv\u0161i se profesiji lekara, glavni junak je u\u010dinio suprotno od ve\u0107ine svojih kolega jer on svoj poziv smatra slu\u017ebom drugim ljudima a ne igranjem uloge Boga. Ni potraga za Bogom ga ne okupira previ\u0161e jer svakodnevno re\u0161ava prakti\u010dno, trude\u0107i se da se ne ogre\u0161i, ne zaboravi, ne prepusti svoje bli\u017enje samima sebi ni u najte\u017eim trenucima. Tako je prva velika tema ovog romana plemenitost, naravno ne bezuslovna i naivna, ve\u0107 sposobnost saose\u0107anja i nastojanje da se bude tu za druge.
Ostali glasovi u romanu prisutni su kroz dijaloge, monologe i napisana pisma iz pro\u0161losti pomo\u0107u kojih sklapamo sliku Markovog \u017eivota i na\u010din kako je odlu\u010dio da ga pro\u017eivi, rekli bismo, daleko od razuzdane gomile i bez mnogo buke i besa. Gotovo nevidljiv i beskrajno koristan zajednici poput kolibrija.
Roman se razvija kroz razli\u010dite narative i stilske forme, bez preteranog meandriranja ali sa povremenim digresijama, kao \u0161to je npr. podse\u0107anje na omiljene strip junake iz detinjstva i na de\u010dije op\u010dinjenosti izma\u0161tanim. Na toj ta\u010dki Veronezi se pribli\u017eava na\u010dinu na koji je pripovedao Umberto Eko u svom romanu \u201eTajanstveni plamen kraljice Loane\u201c, iako je, za razliku od Ekovog junaka koji je na\u010det savremenom bole\u0161\u0107u demencije, Marko \u041aarera sasvim priseban i lucidan do poslednjeg dana svog \u017eivota.
Zbog toga je ovo roman i o umiranju, odnosno mogu\u0107nosti da bar donekle odaberemo da dostojanstveno napustimo ovaj svet, \u010dak i kada kancer, jo\u0161 jedna savremena bolest koja je uzela maha, odnosi najpre roditelje a zatim i samog \u041aareru koji, iako lekar, malo \u0161ta mo\u017ee da u\u010dini. Ali, on ostaje pored postelja svojih roditelja do samog kraja, ne daju\u0107i im la\u017ene nade ve\u0107 samo bezuslovnu ljubav. Iako su trenuci palijativnog zbrinjavanja ne\u0161to najmu\u010dnije kada su u pitanji bli\u017enji, Veronezi \u0161alje jasnu poruku o neophodnosti da u svemu izdr\u017eimo do kraja, umesto \u0161to naj\u010de\u0161\u0107e o\u010dajni\u010dki tra\u017eimo mesto gde \u0107emo \u201eodlo\u017eiti\u201c najstarije i bolesne, kao dotrajale predmete \u010dije nas prisustvo uznemirava i za koje nemamo vremena.
\u010citav roman mogao bi na prvi pogled biti samo pri\u010da jednog \u017eivota, da nije tih detalja koji upu\u0107uju na pi\u0161\u010devu pobunu protiv otu\u0111enog i egocentri\u010dnog sveta u kome \u017eivimo. \u041aroz po\u017ertvovanost koju glavni junak ispoljava u ulozi dede koja se preko no\u0107i pretvori u glavni zadatak jer ostaje devoj\u010dicin jedini staratelj, razra\u0111ena je tema i savremenog roditeljstva koje se odvija samo u pauzama izme\u0111u poslova i trke za presti\u017eom. Zaboravljamo najbitnije stvari, poru\u010duje nam autor ovog razu\u0111enog, na momente sentimentalnog, ponekad u nekim scenama naturalisti\u010dkog, ali realnog romana o \u017eivotu pojedinca koji u\u017eiva sve blagodeti i dostignu\u0107a savremene civilizacije, ali ipak u njoj tra\u017ei ono bazi\u010dno i humanisti\u010dko koje \u0107e spasiti svet, nadamo se.
Veronezi nije pisac koji \u0107e me\u0111u savremenicima odsko\u010diti svojom originalno\u0161\u0107u ili istan\u010dano\u0161\u0107u stila, ali ono \u0161to je privuklo publiku i kriterijume za nagra\u0111ivanje dela pretpostavljamo da je tiha revolucija u na\u010dinu mi\u0161ljenja i posmatranja sveta. Oslobo\u0111en mnogih pomodnosti u savremenoj prozi, roman govori o obi\u010dnom \u010doveku koji te\u017ei smislenom \u017eivotu u kome ima mnogo mesta za druge. O sre\u0107i potrebnosti i najdubljoj nesre\u0107i \u010doveka koji nikome nije potreban, odnosno ostaje dovoljan sam sebi. O sre\u0107i porodi\u010dnog \u017eivota koji nije idili\u010dan ali ni pre\u0107utan sa svim svojim tegobnim trenucima i razdobljima patnje. O sre\u0107i ljubavi koju dosegnemo samo na trenutak, ali nas odredi zauvek govori epizoda o mladala\u010dkoj ljubavi Marka i Luize, predstavljena pomalo starinski u epistolarnoj formi, vra\u0107aju\u0107i nas u vreme kada su se pisala pisma. \u041aona\u010dno, ovo je i roman o sre\u0107i postojanja koje ne postavlja velike uslove niti ga razdiru nerealne ambicije. Mo\u017eda bismo mogli re\u0107i i o skromnosti kao vrlini, \u0161to ga izdvaja iz glavnih tokova svetske proze koju uspevamo da pratimo, a koja je okrenuta pojedincu i njegovoj opsednutosti sobom u velikom broju slu\u010dajeva. Junak romana Marko \u041aarera proveo je \u017eivot u slu\u017ebi drugih svojevoljno i vide\u0107i u tome najlep\u0161u svrhu postojanja kao i jedini na\u010din da se suprotstavimo preprekama i nesre\u0107ama koje ne zaobilaze nikog.<\/p>\n\n\n\n

Autorka: Aleksandra \u0110uri\u010di\u0107<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Izvor: Kulturni dodatak Politike<\/p>\n\n\n\n

Knjigu mo\u017eete poru\u010diti na na\u0161em sajtu sa 25% popusta<\/strong><\/p>\n\n\n