{"id":16385,"date":"2022-09-16T14:25:06","date_gmt":"2022-09-16T13:25:06","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=16385"},"modified":"2022-09-16T14:25:06","modified_gmt":"2022-09-16T13:25:06","slug":"razgovori-petkom-trazi-se-umerenost-a-pisanje-i-istorija-zahtevaju-malo-buke-i-besa-intervju-sa-erikom-vijarom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/razgovori-petkom-trazi-se-umerenost-a-pisanje-i-istorija-zahtevaju-malo-buke-i-besa-intervju-sa-erikom-vijarom","title":{"rendered":"RAZGOVORI PET\u041aOM: Tra\u017ei se umerenost, a pisanje i istorija zahtevaju malo buke i besa (intervju sa Erikom Vijarom)"},"content":{"rendered":"\n

U trenutku u kom se na evropskom tlu ponovo ratuje, ali i nesigurnost \u2013 pre svega ekonomska \u2013 postaje dominantan na\u010din \u017eivota, istorija nam mo\u017ee dati preko potrebnu pomo\u0107 da istinski razumemo vreme u kom \u017eivimo. O tome smo razgovarali sa Erikom Vijarom, istaknutim francuskim piscem. Povodom za ovaj razgovor su njegovi romani \u201eRat siroma\u0161nih\u201c (naju\u017ei izbor za Me\u0111unarodnu Bukerovu nagradu) i \u201eDnevni red\u201c (Gonkurova nagrada) u izvrsnim prevodima Melite Logo Milutinovi\u0107, koje je objavila Akademska knjiga.\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Va\u0161 novi roman \u201eRat siroma\u0161nih\u201d govori o li\u010dnosti jednog od najve\u0107ih pobunjenika \u0161esnaestog veka, ali i o Nema\u010dkom ratu siroma\u0161nih, kog su Engels i Lenjin smatrali prvom socijalnom revolucijom. \u0160ta Vas je privuklo da pi\u0161ete o ovoj pobuni?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Pisanje je \u010dak i u svojim najintimnijim aspektima pro\u017eeto dru\u0161tvenim \u017eivotom, pa sam tako \u010ditaju\u0107i Tomasa Mincera, po\u017eeleo da pi\u0161em o selja\u010dkom ratu. Njagov veoma slobodan ton, energi\u010dna forma, vatreni ritam, svojevrsni su preokret u jeziku. Njagova proza nije samo sredstvo komunikacije, ona je novi na\u010din pisanja. Skloni smo da odlu\u010dan ton u knji\u017eevnosti i vatreni stil proglasimo pamfletskim \u017eanrom kome je mesto na margini istorije knji\u017eevnosti. Smatramo da treba mudro sa\u017eimati u pisanju za ve\u010dnost, u poeziji, u pozori\u0161tu, u romanu. Me\u0111utim, kada politi\u010dka temperatura poraste, iznenadimo se koliko nas ove kratke burne forme koje nazivamo pamfletima podse\u0107aju na ono \u0161to je prolazilo kroz poeziju, pozori\u0161te i romane, i iznena\u0111eni smo \u0161to taj pamflet nije sporedni \u017eanr, niti marginalna delatnost,\u00a0 ve\u0107 samo srce knji\u017eevnosti. Tako ni Mincerova proza nije marginalan put, ve\u0107 naprotiv, proza na otvorenom, kada se popu\u0161taju cenzure i zabrane po\u0161to tokom ustanka nemamo vi\u0161e \u0161ta da izgubimo, kona\u010dno mo\u017eemo da pi\u0161emo ono \u0161to mislimo. Stil Tomasa Mincera je istovremeno otvoren, svima razumljiv, demokratski, izra\u017eava se bez la\u017ene skromnosti, slobodno. \u041aao takva, to je knji\u017eevnost par eksalans. Poku\u0161avaju\u0107i da oslu\u0161nem njegovo pisanje, da mu se suo\u010dim, \u017eeleo sam da opi\u0161em jednu od prvih dru\u0161tvenih revolucija u istoriji sveta.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Tokom nedavnih protesta \u017dutih prsluka demonstranti su ispisivali grafite sa citatima upravo iz Va\u0161eg dela \u201eRat siroma\u0161nih\u201d na ulicama francuskih gradova. \u041aako vidite dana\u0161nju socijalnu i politi\u010dku situaciju? \u041ao su po Vama danas kmetovi, a ko aristokrate?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\u017divimo u eri nevi\u0111ene koncentracije bogatstva i mo\u0107i koja gotovo u potpunosti dominira politi\u010dkom mo\u0107i. Institucije koje dominiraju dru\u0161tvenim \u017eivotom vi\u0161e nisu parlament, vlada ili sudovi, ve\u0107 je sada veliki biznis taj koji odlu\u010duje o toku na\u0161eg postojanja, o onome \u0161to je po\u017eeljno, o vrednosti na\u0161eg rada, o formi i ritmu slede\u0107e tehnolo\u0161ke revolucije, i, stoga, u krajnjoj instanci, odlu\u010duje koliko vrede na\u0161i \u017eivoti. Ova situacija, me\u0111utim, nije sasvim bez presedana. Julije Cezar se zadu\u017eivao da bi u velikoj meri potkupio svoje pristalice, \u041aras je bio najbogatiji \u010dovek u Rimu, a ru\u0161enje institucija Rimske republike ima u pozadini veliku finansijsku komponentu, spekulacije i korupciju. Savremenik Tomasa Mincera, Jakob Fuger, poznati bankar, pisao je pisma prigovora \u041aarlu Petom tonom autoriteta koji iznena\u0111uje laike. \u0160tavi\u0161e, na ekonomskom pitanju je ro\u0111ena reformacija. Sva\u0111a oko indulgencije je zapravo sva\u0111a oko poreza, a Luterove teze se pre svega odnose na novac. U tom smislu, dana\u0161nja situacija, iako nova po mnogo \u010demu, tako\u0111e je produ\u017eetak ju\u010dera\u0161nje. Iako zarada, privremeni, nesiguran rad, beda velikog broja populacija, hroni\u010dna pothranjenost i neobuzdana eksploatacija prirodnih resursa delom \u010dine sada\u0161nju situaciju, u su\u0161tini, re\u010d je o staroj,  milenijumskoj nejednakosti. \u041aao takva, na\u0161a tendencija da uvek razlikujemo nove oblike dominacije je delimi\u010dno trik istorije. Teorijska sofisticiranost, koliko god bila pravedna i neophodna, tako\u0111e je na\u010din da se prikrije zastra\u0161uju\u0107a postojanost ropstva.<\/p>\n\n\n\n

Vidite li danas neke vidove organizovanijeg rata siroma\u0161nih u svetu, a pogotovo vidite li njihov pozitivan ishod?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Dok sam pisao \u201eRat siroma\u0161nih\u201d o selja\u010dkom ratu 1524. godine, kao i \u201e14. jul\u201d o juri\u0161anju na Bastilju 1789. godine, bio sam zapanjen nepredvidivim aspektom izbijanja borbi. Ako su pobune odgovor na dugoro\u010dna stanja nepravde,  one nastaju usled nepredvi\u0111enih okolnosti. Iznenadni aspekt doga\u0111aja je nesumnjivo odraz neke \u0161anse dru\u0161tvenog \u017eivota i deo individualne akcije. Ne treba zanemariti va\u017enost poziva \u041aamija Dimulena na akciju u ba\u0161tama \u041araljevske palate. U retrospektivi, suo\u010deni sa veli\u010dinom doga\u0111aja, ovo izgleda zanemarljivo, folklorno, ali to je znak okupljanja, trag, vatra i niko ne mo\u017ee znati \u0161ta je ili \u0107e biti ta iskra u haosu sada\u0161njosti.<\/p>\n\n\n\n

U Va\u0161im romanima opisani su veliki istorijski doga\u0111aji, ali sa akcentom na trenutke koji naj\u010de\u0161\u0107e izmi\u010du pa\u017enji pisaca i istori\u010dara. Tako se u delu \u201eDnevni red\u201d fokusirate na epizode koje su odredile istoriju dvadesetog veka, a o kojima se gotovo ni\u0161ta ne zna?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\u041aad je re\u010d o \u201eDnevnom redu\u201d, jedan detalj mi se nametnuo posle ponovnog \u010ditanja \u010cer\u010dilovih memoara, koje sam otkrio dok sam bio mlad. \u010citaju\u0107i ih dvadeset godina kasnije, shvatio sam da uop\u0161te ne \u010ditam istu knjigu. Pa\u017enju su mi privukli detalji koji su ostali neprime\u0107eni pri prvom \u010ditanju, poput  \u010cer\u010dilovog izve\u0161taja o ru\u010dku koji je prire\u0111en u Dauning stritu, u \u010dast Ribentropa, ambasadora Tre\u0107eg Rajha, povodom njegovog odlaska, 12. marta 1938. godine.<\/p>\n\n\n\n

\u010cer\u010dil ka\u017ee da tokom ovog ru\u010dka, dok\u00a0 Ribentrop ne prestaje da \u0107aska, slu\u017ebenik Forin ofisa donosi poruku premijeru Nevilu \u010cemberlenu, koji se iznenada namr\u0161ti, ali ne napu\u0161ta sto i trpi Ribentropovo brbljanje do kraja. Na prvi pogled ovo mo\u017ee izgledati trivijalno, ali mala nota iz Forin ofisa najavljuje veliki doga\u0111aj, upozorava premijera da se upravo u ovom trenutku odvija velika vojna operacija u Evropi \u2013 An\u0161lus. Ponavljaju\u0107i ovu scenu u svojoj prozi, \u010dinilo mi se da ona govori ne\u0161to drugo \u2013 to nije samo mala komi\u010dna epizoda \u010cer\u010dilovih memoara, ona de\u0161ifruje centralni element stanja duha britanskih elita. To \u0161to se \u010cemberlen ne usu\u0111uje da prekine razgovor na prvi pogled mo\u017ee\u00a0 izgledati kao obi\u010dna psiholo\u0161ka \u010dinjenica, ali to je zapravo komponenta politi\u010dkog \u017eivota, subjektivnost arogantne, nemarne dru\u0161tvene klase. \u010cemberlenova preterana u\u010dtivost nije samo atribut njegovog karaktera, preterana ljubaznost, ona je homogena sa politikom koju vodi. Pisanjem ove male scene, uspeo sam da razumem kako je politika pomirenja, politika koja je bila previ\u0161e uljudna prema nacistima, tako\u0111e bila proizvod dru\u0161tvene klase.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

\u041aao pisac koji je gotovo ceo svoj opus posvetio istorijskim doga\u0111ajima, kako vidite ovaj neretko veoma osetljiv spoj istorije kao nauke i literature?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ako brojke mogu biti zastra\u0161uju\u0107e, ponekad neodoljive, ako ispitivanje \u010dinjenica sa distance, analiza, proizvede nova, su\u0161tinska znanja, pri\u010da vas primorava da izaberete. Upisivanje doga\u0111aja u vreme zahteva ure\u0111ivanje, zauzimanje strane, koja nam omogu\u0107ava da uhvatimo stvari koje ina\u010de ne bismo mogli da razumemo. Ovu funkciju ima sve\u0107njak u \u201eJadnicima\u201d Viktora Igoa. \u041aada \u017eandarmi suo\u010de \u017dana Val\u017eana sa biskupom od koga je ukrao srebrninu, ovaj uzvikne da mu \u017dan Val\u017ean nije ni\u0161ta ukrao, \u010dak je zaboravio da uzme i sve\u0107njake koje mu je ipak ponudio. \u017dan Val\u017ean je zaprepa\u0161\u0107en, ovaj \u010din velikodu\u0161nosti je apsolutno suprotan svemu \u0161to je do tada spoznao.  On je oplja\u010dkao episkopa, a sada ovaj tvrdi da mu je ponudio jo\u0161 ne\u0161to, \u0161to je zaboravio da uzme: srebrne sve\u0107njake. Ova luda velikodu\u0161nost kontaminira \u010ditaoca. Poneseni smo pri\u010dom, a ove sve\u0107njake smo du\u017eni da uzmemo sami!<\/p>\n\n\n\n

Pi\u0161u\u0107i \u201eRat siroma\u0161nih\u201d, poku\u0161ao sam da pratim zamah koji se provla\u010di kroz istoriju, da prona\u0111em tempo besa, njegov nepravilan, hiroviti ritam. Pisanje o istorijskim doga\u0111ajima \u0161titi od osnovnih oblika ometanja. A onda, s vremena na vreme morate zauzeti stav o \u010dinjenicama, to razotkriva. U vreme kada se od nas tra\u017ei tolika umerenost, pisanje i istorija name\u0107u malo zvuka i besa. To je stara knji\u017eevna tradicija.<\/p>\n\n\n\n

Razgovor vodio: Vladimir Petrovi\u0107<\/strong><\/a><\/p>\n\n\n\n

Prevod s francuskog: Gordana Popovi\u0107<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Izvor: Politika, 20. avgust 2022.<\/p>\n\n\n\n

Knjige Erika Vijara mo\u017eete poru\u010diti na na\u0161em sajtu sa 25% popusta<\/strong><\/p>\n\n\n