{"id":16027,"date":"2022-08-30T15:22:03","date_gmt":"2022-08-30T14:22:03","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=16027"},"modified":"2022-08-30T15:22:03","modified_gmt":"2022-08-30T14:22:03","slug":"odlomci-sredom-od-zivotinje-do-coveka-odlomak-iz-knjige-politicke-zivotinje-i-zveri-zorana-dimica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/odlomci-sredom-od-zivotinje-do-coveka-odlomak-iz-knjige-politicke-zivotinje-i-zveri-zorana-dimica","title":{"rendered":"ODLOMCI SREDOM: Od \u017eivotinje do \u010doveka (odlomak iz knjige \u201ePoliti\u010dke \u017eivotinje i zveri\u201c Zorana Dimi\u0107a)"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Osnovno pitanje koje ovde postavljamo i na koje \u0107emo probati da odgovorimo jeste \u2013 \u0161ta je to specifi\u010dno u ljudskoj \u017eivotinjskoj praksi \u0161to je \u010dini razli\u010ditom od \u017eivotinjske prakse ostalih \u017eivotinja? Kakve to veze nadalje ima sa nastankom politi\u010dke prakse u polisu? Stoga \u0107emo se ovde najpre baviti ljudskom \u017eivotinjskom praksom, biolo\u0161kom i asocijativnom, koja prethodi nastanku i oblikovanju \u010doveka kao politi\u010dke \u017eivotinje. Dok se pojam \u201ebiolo\u0161kog\u201c, \u0161to \u0107e se ovde jasno videti iz teksta Politike, odnosi na problem reprodukcije, pod \u201easocijativnom praksom\u201c ovde podrazumevamo svaku onu praksu zajedni\u010dkog \u017eivota koja nastaje u zajednicama koje prethode nastanku polisa. Prema na\u010dinu na koji to Aristotel navodi, takva vrsta prakse bi se odnosila na odnos \u017eene i mu\u017ea, onog koji vlada i onog nad kojim se vlada, i, kona\u010dno, na \u010dlanove doma\u0107instva i sela. Termin \u201easocijativna praksa\u201c smatramo boljim od, recimo, termina \u201edru\u0161tvena\u201c ili \u201ekomunalna praksa\u201c. \u201eAsocijativnu praksu\u201c ovde koristimo kako bismo izbegli mogu\u0107e zabune i negativne posledice ne-adekvatnog prevo\u0111enja termina polis (lat. civitas) sa \u201edru\u0161tvo\u201c, pri \u010demu najpogubnije nejasno\u0107e proizvodi potpuno pogre\u0161no prevo\u0111enje sintagme \u03c0\u03bf\u03bb\u03b9\u03c4\u03b9\u03ba\u1f78\u03bd \u03b6\u1ff7\u03bf\u03bd sa animal sociale, a u na\u0161em jeziku sa \u201edru\u0161tvena \u017eivotinja\u201c, \u010demu je kumovao Ciceron prevode\u0107i klju\u010dne termine Aristotelove filozofije. Dakle, ovde nam je jako stalo da naglasimo da se termin \u201easocijativno\u201c ne odnosi na politi\u010dku praksu karakteristi\u010dnu za \u017eivot u polisu. Razumevanje Aristotelovog izraza \u03c0\u03bf\u03bb\u03b9\u03c4\u03b9\u03ba\u1f78\u03bd \u03b6\u1ff7\u03bf\u03bd kao \u201edru\u0161tvena \u017eivotinja\u201c potpuno proma\u0161uje ono \u0161to Aristotel ima u vidu. Politi\u010dka praksa, na osnovu koje Aristotel izri\u010de tvrdnju o \u010doveku kao politi\u010dkoj \u017eivotinji, nema nikakve veze sa ljudskom sklono\u0161\u0107u ka udru\u017eivanja i \u017eivotu u dru\u0161tvu. Aristotel nam s\u00e2m pru\u017ea najubedljivije svedo\u010danstvo o tome tvrdnjom da tu vrstu sklonosti jednako poseduju i neke druge \u017eivotinje, p\u010dele na primer, kao i \u017eivotinje koje \u017eive u \u010doporu ili krdu (Pol. 1253a 8). Prema tome, to nije \u010dovekova differentia specifica i otuda ne mo\u017ee biti osnov za odre\u0111enje \u010doveka.<\/p>\n\n\n\n

U skladu sa upravo izre\u010denim, a prate\u0107i istu logiku koju sledi s\u00e2m Aristotel, termine \u010dovek (\u1f04\u03bd\u03b8\u03c1\u03c9\u03c0\u03bf\u03c2) i politi\u010dka \u017eivotinja (\u03c0\u03bf\u03bb\u03b9\u03c4\u03b9\u03ba\u1f78\u03bd \u03b6\u1ff7\u03bf\u03bd) koristi\u0107emo sinonimno. Dakle, samo ono \u0161to je politi\u010dka \u017eivotinja jeste \u010dovek, i obratno, \u010dovek je samo ona \u017eivotinja koja je ovladala politi\u010dkom praksom. Pitanju \u0161ta zaista, prema Aristotelu, \u010dini sadr\u017eaj politi\u010dke prakse, ovde \u0107emo posvetiti naro\u010ditu pa\u017enju i posebno poglavlje. Kada mislimo na \u010dlanove prethodnih oblika udru\u017eivanja \u2013 zajednicu \u017eene i mu\u017ea (\u03b8\u1fc6\u03bb\u03c5 \u03ba\u03b1\u1f76 \u1f04\u03c1\u03c1\u03b5\u03bd), onog koji vlada i onog kojim se vlada (\u1f04\u03c1\u03c7\u03bf\u03bd \u03ba\u03b1\u1f76 \u1f00\u03c1\u03c7\u03cc\u03bc\u03b5\u03bd\u03bf\u03bd), \u010dlanove doma\u0107instva (\u03bf\u1f30\u03ba\u03af\u03b1) i sela (\u03ba\u03ce\u03bc\u03b7) \u2013 koristi\u0107emo termine koje koristi i Aristotel: \u017eena (\u03b8\u1fc6\u03bb\u03c5), mu\u017e (\u1f04\u03c1\u03c1\u03b5\u03bd), gospodar (\u03b4\u03b5\u03c3\u03c0\u03cc\u03c4\u03b7\u03c2), rob (\u03b4\u03bf\u03cd\u03bb\u1ff3), otac i dete. Stoga ovde odmah na po\u010detku \u017eelimo da naglasimo da ukoliko sledimo Aristotelovo odre\u0111enje \u010doveka kao politi\u010dke \u017eivotinje, strogo gledano upotreba termina \u010dovek van konteksta polisa nije mogu\u0107a. \u010covek je mogu\u0107 samo u polisu, ali on u njemu nije s\u00e2m, ve\u0107 sa njim zajedno \u017eive i \u017eena, mu\u017e, gospodar, rob, otac i dete. Upravo ta \u010dinjenica \u017eivot svih njih u polisu moralno i politi\u010dki \u010dini izuzetno kompleksnim.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Prema dobrom obi\u010daju\u00a0 da se na po\u010detku rasprave defini\u0161u klju\u010dni pojmovi, potrebno je naglasiti i slede\u0107e. U na\u0161oj analizi \u0107emo radije koristiti termin \u201edomestikacija\u201c nego izvornije re\u010di u srpskom jeziku \u201epripitomljavanje\u201c ili \u201eodoma\u0107ivanje\u201c, upravo stoga \u0161to su ove previ\u0161e optere\u0107ene postoje\u0107im konotacijama u kolokvijalnom jeziku i uglavnom se odnose na \u010dovekovo pripitomljavanje divljih \u017eivotinja. Kao \u0161to \u0107emo videti iz na\u010dina na koji su jo\u0161 stari Grci ili, na primer, \u010carls Darvin (Charles Darwin) upotrebljavali ovaj termin, on se ne odnosi samo na \u017eivotinje, ve\u0107 i na biljke, recimo proto\u017eitarice i pojedine vrste divljeg povr\u0107a i vo\u0107a. Osim konteksta u kome se termin domestikacije (\u03c4\u03b9\u03b8\u03b1\u03c3\u03b5\u03af\u03b1) pojavljivao u tekstovima kod Aristotela i drugih starogr\u010dkih pisaca, ovde \u0107emo naro\u010dito uzeti u obzir Darvinov spis Varijacije \u017eivotinja i biljaka u procesu domestikacije, kao i jednako va\u017ene knjige i tekstove koji se bave fenomenom Neolitske revolucije, odnosno procesima koji \u010dine njenu su\u0161tinu, a koji su zapravo dominantno vezani za fenomen domestikacije. Dakle, ovde nam je najvi\u0161e stalo do toga da uka\u017eemo na to da je domestikacija vrlo kompleksan proces, te da se ne mo\u017ee ograni\u010diti samo na \u201epripitomljavanje \u017eivotinja i biljaka\u201c, ve\u0107 da je \u0161iri i va\u017eniji od toga, odnosno da na mnogo su\u0161tinskiji na\u010din\u00a0 opisuje sve ono \u0161to se u procesu razvoja Neolitskih kultura i kasnije de\u0161avalo sa \u017eenom, mu\u017eem, pripitomljenim \u017eivotinjama i biljkama, te njihovim zajedni\u010dkim \u017eivotom unutar doma\u0107instva. Stoga \u0107emo se uveliko oslanjati na arheolo\u0161ka otkri\u0107a od polovine XX veka u isto\u010dnoj Anadoliji, pre svega na \u010duvenom arheolo\u0161kom lokalitetu \u0106atal Hejuk (\u00c7atal H\u00f6y\u00fck), ali i na jo\u0161 nekim mestima u maloazijskom Plodnom polumesecu. Ta kompleksna arheolo\u0161ka otkri\u0107a, vezana ne samo za gra\u0111evine, na\u010din stanovanja i religijske obi\u010daje, ve\u0107 jednako i za \u017eivotinjske kosti, ostatke biljnog semena i na\u010din ishrane, dovela su do toga da se jasno defini\u0161e sadr\u017eaj sintagme Neolitska revolucija, te da se time sagleda njen klju\u010dni zna\u010daj za nastanak i razvoj \u010doveka i civilizacije.<\/p>\n\n\n\n

Ukoliko vam se svideo ovaj odlomak, knjigu mo\u017eete poru\u010diti na na\u0161em sajtu sa 25% popusta<\/strong><\/p>\n\n\n