{"id":15940,"date":"2022-08-21T14:58:26","date_gmt":"2022-08-21T13:58:26","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=15940"},"modified":"2022-08-21T14:58:26","modified_gmt":"2022-08-21T13:58:26","slug":"prikaz-knjige-u-muzeju-odbacene-buducnosti-karla-markusa-gausa-natase-andjelkovic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/prikaz-knjige-u-muzeju-odbacene-buducnosti-karla-markusa-gausa-natase-andjelkovic","title":{"rendered":"Prikaz knjige \u201eU muzeju odba\u010dene budu\u0107nosti\u201c Karl-Markusa Gausa Nata\u0161e An\u0111elkovi\u0107"},"content":{"rendered":"\n

\u010cetiri putovanja, \u0161to je ujedno i podnaslov ove knjige, povod su za nastanak proze koja je po svojoj prirodi najvi\u0161e putopisna, ali nije li\u0161ena ni elemenata memoara, pripovetke ili eseja<\/strong><\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Nagra\u0111ivani austrijski pisac \u041aarl-Markus Gaus (1954) usmerio je svoje stvarala\u0161tvo upravo ka putopisima i esejima koji su na granici malih kulturolo\u0161kih studija. Njagova putovanja i bele\u0161ke koje iz toga nastaju uglavnom su okrenuti zemljama jugoisto\u010dne Evrope. S obzirom na to da poti\u010de iz porodice podunavskih \u0160vaba, njegovo interesovanje je usmereno ne samo na konkretne krajeve, poput na\u0161e Vojvodine, gde pronalazi svoje korene, ve\u0107 na\u010delno na sudbine ljudi i naroda koji se me\u0161aju, sele, stapaju, nestaju i nastaju. Dela ovog pisca do sada su objavljivana mahom u periodici, a sad u izvrsnom prevodu Emine Peruni\u010di\u0107, na\u0161i \u010ditaoci imaju priliku da u\u017eivaju u uravnote\u017eenom ritmu knjige pravih, dobrih putopisa.
Re\u0107i da ova proza \u041aarl-Markusa Gausa stapa u sebi slojeve autobiografskog, memoarskog, reporta\u017enog, esejisti\u010dkog i putopisnog pripovedanja, zapravo bi bilo pleonazam jer pravi putopis upravo sve to i jeste. \u010cetiri putopisa, koja \u010dine ovu knjigu, nastala su na autorovim proputovanjima kroz Moldaviju, Bugarsku, Novi Sad i Zagreb. Ta putovanja uvek su bila vezana za Gausov knji\u017eevni i uredni\u010dki anga\u017eman, ali samo inicijalno. Sve ostalo \u2013 i tok putovanja i zapisi posle njih rezultat su znati\u017eeljnosti intelektualnog duha ovog \u010doveka.
Sve ono \u0161to ne znamo o Moldaviji ili Bugarskoj, mo\u017eemo s punim poverenjem saznavati od ovog pisca nakon \u0161to smo pro\u010ditali njegove u potpunosti skrupulozne zapise o Novom Sadu i Zagrebu, gradovima o kojima pone\u0161to i znamo. Poseta Futogu, mestu ro\u0111enja pi\u0161\u010deve majke, povod je za evokaciju slika predratnog Novog Sada i Vojvodine u celosti, kao podneblja u kojem je postojao skladan \u017eivot mno\u0161tva naroda. Gausovi istorijski uvidi koji se\u017eu od austrougarske epohe do nacisti\u010dke okupacije i socijalisti\u010dke Jugoslavije su ta\u010dni i objektivni. Iz njih proizlazi puno razumevanje za op\u0161te mnjenje i narodno raspolo\u017eenje u raznim turbulentnim periodima istorije koji menjaju strukturu i prirodu tog sveta, \u010dak i onda kada poneki njegov \u010dinilac, poput podunavskih \u0160vaba, prestaje da postoji. Za razumevanje specifi\u010dnih odnosa u ovom delu Evrope a dana\u0161nje Srbije \u041aarl-Markus Gaus se obra\u0107a knji\u017eevnosti \u2013 delima Aleksandra Ti\u0161me i Danila \u041ai\u0161a, pa se tako ovaj putopis mo\u017ee dobrim delom razumeti i kao oma\u017e ovoj dvojici pisaca.
Putopis po Zagrebu je, s druge strane, sasvim o\u010dekivano, skop\u010dan s delom i li\u010dno\u0161\u0107u Miroslava \u041arle\u017ee. Tri Gausova dolaska u Zagreb \u2013 krajem osamdesetih, tokom rata i sada kada je Hrvatska postala deo Evropske unije \u2013 na\u010din su da se dobije zaokru\u017eena slika o kulturnoj istoriji tog grada i njegovim politi\u010dkim preoblikovanjima. Ambivalentna a donekle i tragi\u010dka umetni\u010dko-\u017eivotna pojava Miroslava \u041arle\u017ee, Gausu slu\u017ei kao paradigma za iscrtavanje i razumevanje novije politi\u010dke istorije Hrvatske u celini. \u010cinjenica da jo\u0161 za njegova \u017eivota kulturni krem onda\u0161nje socijalisti\u010dke republike razvija strategije kako ovog, za mati\u010dne okvire velikog, pisca predstaviti i promovisati u Evropi, gde jedna od karika u tom poduhvatu treba da bude i sam Gaus, pokazuje palana\u010dki kompleks ove kulture u celini. Gausovi uvidi u knji\u017eevni \u017eivot jugoslovenske me\u0111uratne avangardne knji\u017eevne scene, u odnose \u041arle\u017ee sa Andri\u0107em i kasniji njegov poseban polo\u017eaj kao \u201eTitovog pisca\u201c, pokazuju temeljnost njegovog prou\u010davanja ovih tema. Neodvojivost hrvatskog kulturnog razvitka od njene politi\u010dke razvojnosti ili, da budemo precizni, usta\u0161ke predisponiranosti te kulture, Gaus potcrtava samim naslovom svog putopisa, \u201eO\u010di Zagreba\u201c. Istinita legenda o kabinetu Ante Paveli\u0107a u kojem je stajala \u010dinija s pova\u0111enim o\u010dima ubijanih Srba, ako se \u010dak i smatra legendom, za Gausa dobija posebno vrednosno odre\u0111enje onda kada je pove\u017ee sa sopstvenim \u017eivotnim iskustvom u Zagrebu, gde je na sve\u010danoj ve\u010deri \u041arle\u017ei u \u010dast bio \u201epo\u010dastvovan\u201c da sa\u017eva\u0107e i proguta o\u010di pe\u010denog jagnjeta. Prikazav\u0161i afinitet hrvatske kulture ka \u201egrickanju\u201c o\u010diju, Gaus implicitno otkriva njenu su\u0161tinu.
Sli\u010dne, a mo\u017eda \u010dak i mnogo slo\u017eenije me\u0111uetni\u010dke odnose Gaus pronalazi i u Moldaviji, neobi\u010dnoj zemlji sastavljenoj od mnogo protivre\u010dnosti i neodre\u0111enosti. Pitanje pre\u0107utkivanja stradanja Jevreja tokom Drugog svetskog rata u Moldaviji ima odgovor istovetan onom koji va\u017ei i za NDH. Gaus u svom putopisnom istra\u017eivanju i razgovoru s Moldavcima, saznaje da je antisemitizam u toj zemlji manje bio usmeren na Jevreje a vi\u0161e na Ruse, ba\u0161 kao \u0161to je u Hrvatskoj bio usmeren na Srbe, pa otuda i ne postoje spomenici stradalima. Njagovo putovanje po ovoj zemlji mo\u017ee biti vi\u0161estruko zanimljivo na\u0161im \u010ditaocima. Od upoznavanja komplikovanih istorijskih kretanja u ovoj dr\u017eavi koja se nekada zvala Besarabija i gde su se smenjivali uticaji Rusije, Turske i Rumunije \u010dija tiha borba traje i danas, preko pri\u010de o autonomnoj pokrajini Gagauziji u kojoj \u017eivi turkijski hri\u0161\u0107anski narod koji je prebegao iz Otomanske imperije kao verska manjina da bi sada u Moldaviji postao nacionalna manjina, do saznavanja o specifi\u010dnostima \u017eivota tamo\u0161njeg naroda koji te\u017ei Evropskoj uniji a \u017eivi u bedi tipi\u010dnoj za kolonije s podeljenim sferama uticaja.
Sli\u010dnu atmosferu \u201emuzeja odba\u010dene budu\u0107nosti\u201c Gaus pronalazi i u Bugarskoj, zemlji koja jeste Evropska unija, ali koja je od nje udaljena miljama.
Dok ne budu prevedene i druge putopisne knjige \u041aarl-Markusa Gausa, ova \u010detiri putopisa mogu biti odli\u010dno osve\u017eenje za \u010ditaoce koji vole prozu, na primer, V. G. Zebalda, koja nudi niz pri\u010da o ljudima, kulturama, politici, istoriji i samom pripoveda\u010du-putopiscu.<\/p>\n\n\n\n

Nata\u0161a An\u0111elkovi\u0107<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Izvor: Pe\u010dat<\/a><\/p>\n\n\n