{"id":15851,"date":"2022-08-17T13:09:14","date_gmt":"2022-08-17T12:09:14","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=15851"},"modified":"2022-08-17T13:09:14","modified_gmt":"2022-08-17T12:09:14","slug":"odlomci-sredom-upotreba-domorodackih-jezika-odlomak-iz-knjige-nova-opsta-istorija-meksika","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/odlomci-sredom-upotreba-domorodackih-jezika-odlomak-iz-knjige-nova-opsta-istorija-meksika","title":{"rendered":"ODLOMCI SREDOM: Upotreba domoroda\u010dkih jezika (Odlomak iz knjige \u201eNova op\u0161ta istorija Meksika\u201c)"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Slavni biskupi su tokom XVIII veka imali obi\u010daj da kritikuju Indijance zbog  na\u010dina proslavljanja njihovih crkvenih svetkovina i zbog upotrebe domoroda\u010dkih jezika, kojima su pripisivali o\u010duvanje praznovernih obi\u010daja. U Evropi su  drugi autori osu\u0111ivali uro\u0111enike zato \u0161to ne veruju dovoljno i zato \u0161to su vi\u0161e naklonjeni idolopoklonstvu. U svojim spisima su tvrdili da je priroda Novog      Sveta nezrela, degenerisana i da njeni stanovnici jedva imaju mo\u0107 rasu\u0111ivanja. Domoroda\u010dke vlasti iz razli\u010ditih delova vicekraljevstva ujedinile su se sa indijanskim sve\u0161tenicima u odbrani od takvih kritika da bi pokazali sposobnost i religioznost domorodaca. Podstaknuti kraljevskim Proglasom iz 1697, koji je dozvolio sve\u0161teni\u010dko zare\u0111ivanje domoroda\u010dkog stanovni\u0161tva i njihov pristup \u201ecrkvenim, politi\u010dkim i vojnim\u201d radnim mestima, osnovali su obrazovne i crkvene institucije.<\/p>\n\n\n\n

Tokom 1720\u00adih indijanski i kreolski sve\u0161tenici obavestili su kralja u vezi sa brojem domoroda\u010dkih \u017eena da se zamona\u0161e. Do tog trenutka su u celoj Americi postojali manastiri samo za \u017eene \u0161panskog porekla. Uz finansijsku pomo\u0107 vicekralja Valera, godine 1724. osnovan je prvi manastir za monahinje Indijanke. Usred velikih proslava i procesija, isku\u0161enice su pristizale u ruhu od svile i \u010dipke u domoroda\u010dkom stilu, kako bi se zavetovale veri u manastiru Korpus Kristi,  koji se nalazio kod Alamede u gradu Meksiku. Sve\u0161tenici i kasici su, uz saradnju crkvenih i op\u0161tinskih vlasti, uspeli da osnuju manastire za \u017eene naroda Purepe\u0107a u Valjadolidu (danas Morelija) godine 1737. i za sapote\u010dke \u017eene u Oahaki 1782. Bilo je u\u010denih domorodaca koji su branili indijanske monahinje kada su neke \u0161panske isku\u0161enice htele da u\u0111u u ove ustanove. Domoroda\u010dka opatica iz Korpus Kristija je krajem XVIII veka uputila pismo \u0161panskoj kraljici i tra\u017eila sredstva za osnivanje jo\u0161 jednog manastira u Puebli za Indijanke iz tog regiona. Pripadnici crkvenih sabora iz Pueble i Meksika, koje su podr\u017eali Gradska ve\u0107nica iz Pueble i dvadeset \u010detiri Indijanca, kao i sve\u0161tenici i svetovna lica, pridru\u017eili su se 1802. zahtevu, o \u010dijem toku nije prona\u0111ena dokumentacija.<\/p>\n\n\n\n

Sredinom XVIII veka, sve\u0161tenici iz Tlatelolka i Tlakskale su, zajedno sa kasicima, osmislili osnivanje manastira za mlade Indijance. U svojim zahtevima nisu govorili samo o domoroda\u010dkom stanovni\u0161tvu iz centra vicekraljevstva, ve\u0107 su se oglasili \u201eu ime svih nacija koje naseljavaju ovo prostrano Carstvo\u201d. Ve\u0107i akcenat je stavljen na rad autohtonog stanovni\u0161tva nego franjeva\u010dkih misionara, na pokr\u0161tavanja tokom XVI veka \u2212 bila su to \u201edeca uro\u0111enici\u201d koja su, posle uvo\u0111enja u hri\u0161\u0107ansku doktrinu, propovedala veru, podu\u010davala fratre jezicima i postigla evangelizaciju me\u0111u populacijom od osamnaest miliona. Navodili su da je domoroda\u010dko stanovni\u0161tvo po zakonu imalo pravo da koristi svoje sopstvene maternje jezike i da ih Vlada ne primorava da nau\u010de kastiljanski. Njihov predlog je bio da oni preuzmu zadatak misionara na severu, jer su bolje od \u0160panaca razumeli kulturu Indijanaca, koji su bili delimi\u010dni nomadi ili \u201evarvari\u201d. Osim toga, kao stru\u010dnjaci za razne autohtone jezike, ne samo za nauatl i otomi (koji su se u\u010dili na univerzitetu), mogli su da budu imenovani i za parohe.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ovaj projekat grada Meksika i drugi sli\u010dni u Packuaru i Tlakskali za podizanje \u0161kola za Indijance predstavljeni su prilikom sprovo\u0111enja sekularizacije parohija od strane biskupa iz vicekraljevstva. To je bio process, po naredbi kraljevskog Proglasa iz 1753, kojim su se fratri udaljavali iz domoroda\u010dkih parohija, a zamenjivali su ih svetovni klerici iz dioceze. Zbog otpora Indijanaca u Mi\u0107oakanu i Oahaki, \u017ealbi crkvenih redova i satira stanovnika, Fernando VI je prestao sa sekularizacijom 1757. godine, ali ju je nadbiskup Lorensana ponovo zapo\u010deo, zajedno sa ediktom, koji je nare\u0111ivao kastiljanizaciju domoroda\u010dkog stanovni\u0161tva. Na osnovu Lorensanovih ideja, Karlos III je naredio da se u Indijama istrebe autohtoni jezici, jer su se upravo jezici smatrali uzrocima pobuna \u2212 nisu bili podobni za preno\u0161enje misterije vere i \u201eli\u010dili su na riku \u017eivotinja\u201d. Gradska ve\u0107nica je u svom dopisu iz 1771. godine kritikovala nadbiskupa \u0161to je u parohije postavio sve\u0161tenike koji nisu znali domoroda\u010dke jezike jer, osim \u0161to su protiv \u201ezakona Kraljevstva\u201d, pomenuto sve\u0161tenstvo je imalo \u201etu\u017enu ulogu nemih i gluvih pastira za svoje ovce\u201d. To mi\u0161ljenje je direktno protivre\u010dilo kraljevskom Proglasu koji je nare\u0111ivao da pripadnici parohije pri\u010daju jezik biskupa. Predstavnik vicekralja na IV Meksi\u010dkom savetu, sudija Antonio de Rivadenejra, stru\u010dnjak za nauatl, pripisao je \u201enekom lenjom popu\u201d ideju da autohtoni jezici ne raspola\u017eu odgovaraju\u0107im re\u010dnikom za veronauku, dodaju\u0107i argument \u201eda je meksi\u010dki jezik \u010dak bogatiji re\u010dima nego kastiljanski i latinski\u201d. U praksi, Vlada vicekraljevstva je  ubrzo prestala da pominje izumiranje domoroda\u010dkih jezika i dozvolila je \u2212 kao \u0161to su zahtevali roditelji iz So\u0107imilka \u2212 da u\u010ditelji u \u0161kolama budu bilingvalni i da se prema njihovim sinovima ophode sa \u201eo\u010dinskom ljubavlju, da ih (…) pomaze, a ne prestrave\u201d.<\/p>\n\n\n\n

Iako domoroda\u010dki projekti za finansiranje visokih \u0161kola nisu uspeli, verovatno su doprineli da se podstakne prisustvo Indijanaca na Univerzitetu i u meksi\u010dkom biskupskom seminaru. Izme\u0111u 1750. i 1800. godine najmanje \u010detrdeset domorodaca je svake decenije studiralo na pomenute dve institucije. Neki od njih su stekli doktorsko zvanje, drugi su diplomirali teologiju i gra\u0111ansko pravo, a pojedini su uspeli da steknu diplomu iz filozofije.<\/p>\n\n\n\n

Vlasti iz naseobina \u0161irile su dela koja su isticala versku pravovernost Indijanaca i njenu istaknutu ulogu u dru\u0161tvu. Godine 1782. Pobo\u017eni memoari indijanske nacije <\/em>su uklju\u010divali zbornik eseja o domoroda\u010dkim mu\u010denicima iz XVI veka, mu\u0161karcima koji su imali privi\u0111enja Bogorodice ili Arhangela Mihaila, o Indijancima koji su otkrili \u010dudotvorne slike koje su se kasnije obo\u017eavale u svetili\u0161tima; biografije vrlih domorodaca u Novoj \u0160paniji i Novoj Francuskoj (Ka\u00ad nada) i dela autohtonih autora o domoroda\u010dkoj istoriji. Indijanski upravnici komuna iz grada Meksika objavili su \u017eivot Salvadore de los Santos Ramires (u vidu ud\u017ebenika), domorotkinje koja je preminula 1762. i koju su stanovnici Keretara obo\u017eavali zbog njenih praktikovanja hri\u0161\u0107anskih vrlina. Knjigu su isporu\u010divali besplatno kao lektiru u \u0161kolama za domoroda\u010dke u\u010denike. Omogu\u0107ili su i slikanje portreta jednog biskupa, kanonika, akademika i domoroda\u010dkih monahinja koje su se proslavile u Crkvi i dru\u0161tvu. Dva indijanska sve\u0161tenika iz Madrida su dugi niz godina propovedala obo\u017eavanje Device od Gvadalupea; u\u010destvovali su u osni vanju \u0161kole za domoroda\u010dke sve\u0161tenike u mestu Vilja de Gvadalupe.<\/p>\n\n\n\n

Domoroda\u010dki pripadnici parohije finansirali su brojne oltarske ukrase i religijske slike i ostavili su dokaz tog pokroviteljstva na portretima donatora. Zasnovani na spisima Karlosa de Siguense i Gongore, Lorenca Boturinija, Huana Hosea Egijare i Egurena i Hosea Hoakina Granadosa i Galvesa, koji su spominja li tradicionalnu propoved sveca apostola Tome u Americi, jedan domoroda\u010dki sve\u0161tenik iz Tlakskale je naru\u010dio dva velika platna na kojima je bio prikazan svetac koji podu\u010dava stare stanovnike Tlakskale i donosi u Ameriku Hristovu religiju pre dolaska \u0160panaca.<\/p>\n\n\n\n

Ukoliko vam se svideo ovaj odlomak, knjiga mo\u017eete poru\u010diti na na\u0161em sajtu sa 25% popusta<\/strong><\/p>\n\n\n