{"id":15659,"date":"2022-08-02T20:09:59","date_gmt":"2022-08-02T19:09:59","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=15659"},"modified":"2022-08-02T20:09:59","modified_gmt":"2022-08-02T19:09:59","slug":"odlomci-sredom-stav-elite-prema-demokratije-odlomak-iz-knjige-posledice-kapitalizma-noama-comskog-i-marva-voterstona","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/odlomci-sredom-stav-elite-prema-demokratije-odlomak-iz-knjige-posledice-kapitalizma-noama-comskog-i-marva-voterstona","title":{"rendered":"ODLOMCI SREDOM: Stav elite prema demokratiji (odlomak iz knjige „Posledice kapitalizma“ Noama \u010comskog i Marva Voterstona)"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Izme\u0111u ostalog, na nekoliko prethodnih predavanja razmatrao sam stav elite prema demokratiji. Skicirao sam tok od prve demokratske revolucije, s njenim strahom i prezirom prema lupe\u0161kom mno\u0161tvu koje je tra\u017eilo besmislene stvari kao \u0161to su obrazovanje za sve, zdravstvenu za\u0161titu i demokratizaciju prava, hote\u0107i da njima vladaju sunarodnici nalik njima samima koji znaju bolna mesta ljudi, a ne vitezovi i gospoda koji ih samo tla\u010de. Potom sam pre\u0161ao na drugu glavnu demokratsku revoluciju koja je porodila Ustav SAD-a, i pu\u010d tvoraca, naslov glavnog akademskog rada, pu\u010d elita koji autor opisuje kao konzervativnu kontrarevoluciju protiv krajnje demokratije.<\/p>\n\n\n\n

Zatim, dvadeseti vek i takvi vode\u0107i progresivni teoreti\u010dari kao \u0161to su Volter Lipman, Edvard Bernajs, Harold Lasvel i Rajnhold Nibur, te njihov koncept postavljanja javnosti tamo gde joj je mesto. Oni su bili posmatra\u010di, ne u\u010desnici. Odgovorni ljudi, \u0161to \u0107e re\u0107i elita je morala biti za\u0161ti\u0107ena od ga\u017eenja i rike smetenog krda koje je trebalo dr\u017eati pod kontrolom pomo\u0107u neophodnih iluzija, emocionalno uticajnih pojednostavljivanja i, uop\u0161te, konstruisanjem odobravanja \u0161to je postalo ogromna industrija posve\u0107ena nekim aspektima zadatka, dok se odgovorni intelektualci brinu za druge.<\/p>\n\n\n\n

Ljudi najboljih kvaliteta morali su biti samoindoktrinirani, kako je Orvel pisao. Oni moraju interiorizovati razumevanje da postoje neke stvari o kojima ne bi trebalo govoriti. To mora biti potpuno interiorizovano tako da postane rutina kao i disanje. U \u0161ta bi drugo iko uop\u0161te mogao verovati?<\/p>\n\n\n\n

Dok je sve na svom mestu sistem funkcioni\u0161e dobro, bez kriza.<\/p>\n\n\n\n

Ta slika, dr\u017eim, obuhvata klju\u010dne osobine kontrole misli u slobodnijim dru\u0161tvima, ali je i na su\u0161tinski na\u010din varljiva. Najva\u017enije je to \u0161to je ona uveliko ispu\u0161tala iz vida neprestane, \u010desto uspe\u0161ne borbe da se pro\u0161iri domen demokratije. \u010cak i u poslednjoj generaciji bilo je vrlo velikih uspeha. Takvi uspesi obi\u010dno vode reakciji. Oni na vlasti ne odri\u010du se lako privilegija. Neoliberalni period koji sada traje takva je jedna reakcija. Vrati\u0107emo se na to.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Tako\u0111e, zna da zavara \u010dinjenica da je u eliti bilo znatnih izuzetaka od preovladavaju\u0107e tendencije. Na Ustavotvornoj skup\u0161tini najpo\u0161tovaniji je bio Bend\u017eamin Frenklin (Benjamin Franklin) koji je prigovarao zbog onog \u0161to se doga\u0111alo. Izrazio je \u201eodbojnost prema svemu \u0161to te\u017ei da iskvari duh obi\u010dnih ljudi\u201c i podsetio saborce da su \u201eneki od najve\u0107ih nitkova s kojima sam se ikad upoznao bili i najbogatiji nitkovi\u201c (cit. u Klarman), \u0161to je poprili\u010dno nalik na neka razmi\u0161ljanja Adama Smita.<\/p>\n\n\n\n

Frenklin je bio usamljeni glas na skup\u0161tini. Tomas D\u017eeferson izrazio je sli\u010dno mi\u0161ljenje, ali nije bio prisutan. Tada je bio ambasador u Parizu. Pu\u010d je nastavio u \u201epravom\u201c smeru s posledicama sve do danas, iako je bilo obilje sukoba u zemlji u to vreme, zato \u201epu\u010d\u201c, i u godinama koje su sledile, sve do danas.<\/p>\n\n\n\n

I u dvadesetom veku bilo je va\u017enih izuzetaka me\u0111u elitom. Naj-istaknutiji je D\u017eon Djui (John Dewey), najuva\u017eavaniji ameri\u010dki socijalni filozof dvadesetog veka. Najve\u0107i deo rada, ali i aktivizma posvetio je demokratiji i obrazovanju, u smeru koji je bio veoma protivan u\u010denjima o \u201ekonstruisanju odobravanja\u201c i marginalizaciji \u201esmetenog krda\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Pod demokratijom Djui je podrazumevao punokrvnu demokratiju, s aktivnim u\u010de\u0161\u0107em informisane javnosti. Njegova teorija demokratije bila je tesno povezana s njegovom filozofijom obrazovanja koja je bila osmi\u0161ljena da neguje kreativnost i nezavisnost mi\u0161ljenja kao pripremu za u\u010de\u0161\u0107e u demokratskom dru\u0161tvu. I to je funkcionisalo. Imao sam sre\u0107u da poha\u0111am djuijevsku \u0161kolu od otprilike druge do dvanaeste godine \u0161to je ostavilo velikog traga na meni.<\/p>\n\n\n\n

Spo\u010detka je Djuji bio tipi\u010dan odgovoran intelektualac koji se bio pridru\u017eio samolaskaju\u0107im intelektualcima tokom Prvog svetskog rata zbog njihove zvezdane uloge u usmeravanju glupih masa ka entuzijazmu za rat. To, me\u0111utim, nije bilo neuobi\u010dajeno. Zapanjuju\u0107a je kapitulacija snage intelektualnih klasa tih godina na svim stranama, a nekolicina koji su plivali protiv struje zavr\u0161ili su u zatvoru: Bertrand Rasel (Bertrand Russel) u Engleskoj, Jud\u017ein Debs (Eugene Debs) u Americi, Karl Libkneht i Roza Luksemburg (Karl Liebknecht, Rosa Luxemburg) u Nema\u010dkoj.<\/p>\n\n\n\n

Ubrzo po zavr\u0161etku rata, Djui se promenio i postao o\u0161tar i prodoran dru\u0161tveni i medijski kriti\u010dar. Kako su prolazile godine, sve je vi\u0161e video \u201epolitiku kao senku koju na dru\u0161tvo baca veliki biznis\u201c. Reforme imaju ograni\u010denu korisnost; naime, \u201esmanjivanje senke ne\u0107e promeniti bit\u201c. Su\u0161tina je da same institucije privatne mo\u0107i potkopavaju demokratiju i slobodu. \u201eSloboda danas\u201c uvi\u0111ao je, \u201esastoji se u kontroli na\u010dina sredstava za proizvodnju, razmenu, reklamu, prevoz i komunikaciju. Svako ko njih poseduje upravlja \u017eivotom zemlje\u201c, \u010dak i ako se zadr\u017ee demokratske forme. U slobodnom i demokratskom dru\u0161tvu radnici bi trebalo da budu \u201egospodari vlastite industrijske sudbine\u201c, a ne sredstva koja poslodavci iznajmljuju. Industrija, otud, mora pre\u0107i \u201es feudalisti\u010dkog dru\u0161tvenog poretka na demokratski\u201c, zasnovan na kontroli proizvodnje od samih radnika, kao \u0161to su radni ljudi zahtevali u ranim danima industrijske revolucije, \u0161to su vatre nikad uga\u0161ene koje su se od tada \u010desto razbuktavale, sve do dana dana\u0161njeg.<\/p>\n\n\n\n

Sistem sada\u0161nje vlasti u zemlji, nastavljao je Djui, jeste \u201eposao za privatni profit pomo\u0107u privatne kontrole bankarstva, zemlje, industrije, osna\u017eene upravljanjem novinama, novinskim predstavnicima i drugim na\u010dinima reklame i propagande\u201c. Sistem aktualne vlasti izvor je prinude i kontrole i od kada se razvio ne mo\u017eemo ozbiljno govoriti o demokratiji i slobodi. Djui je tako\u0111e osudio \u201eneslobodnu \u0161tampu\u201c zbog uzmaka pred komercijalizmom i osu\u0111ivao je uticaj \u201ena sud o tome \u0161ta jeste vest na temelju odabira i eliminacije onog \u0161to je objavljeno, na temelju obrade vesti kako u uvodnicima tako i u samim vestima\u201c. Sugerisao je da je potreban jedan \u201ekooperativni sistem\u201c koji bi bio kontrolisan \u201eu interesu svih\u201c, a ne samo posve\u0107enost medija \u201eromantizaciji … motiva profita\u201c (Westbrook 1993).<\/p>\n\n\n\n

Ovo nije glas \u010doveka s moralnih visova, ve\u0107 jednog od najpo\u0161tovanijih i najuticajnijih ameri\u010dkih intelektualaca u dvadesetom veku.<\/p>\n\n\n\n

Ukratko, pojednostavljivanje je govoriti o stavovima elite bez kvalifikacije, iako je \u010desto impresivna skoro pa uniformnost.<\/p>\n\n\n\n

Preveo sa engleskog: Predrag Milidrag<\/p>\n\n\n\n

Ukoliko vam se svideo ovaj odlomak, knjigu mo\u017eete kupiti na na\u0161em sajtu sa 25% popusta<\/strong><\/p>\n\n\n