{"id":15647,"date":"2022-08-01T14:20:26","date_gmt":"2022-08-01T13:20:26","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=15647"},"modified":"2022-08-01T14:20:26","modified_gmt":"2022-08-01T13:20:26","slug":"zoran-djindjic-70-godina-odlomak-iz-studije-zoran-djindjic-prosvetlitelj-mijata-lakicevica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/zoran-djindjic-70-godina-odlomak-iz-studije-zoran-djindjic-prosvetlitelj-mijata-lakicevica","title":{"rendered":"ZORAN \u0110IN\u0110I\u0106 \u2013 70 GODINA: Odlomak iz studije \u201eZoran \u0110in\u0111i\u0107: Prosvetlitelj\u201c Mijata Laki\u0107evi\u0107a"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

\u0110in\u0111i\u0107eva nova koncepcija srpske politike<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Bilo je pro\u0161lo podne. Upravo je ispratio Vesnu Pe\u0161i\u0107, s kojom je razgovarao o predstoje\u0107im skup\u0161tinskim izborima kada je zazvonio telefon. S druge strane bio je Ilija Mari\u0107, direktor izdava\u010dke ku\u0107e Plato, specijalizovane za filozofsku literaturu.<\/p>\n\n\n\n

Iza\u0161la ti je knjiga \u2013 rekao je glas sa druge strane \u017eice. Gotovo da sam zaboravio na nju, uzvratio je Zoran, ipak obradovan.<\/p>\n\n\n\n

Dobro, nije ba\u0161 tako bilo, tj. uop\u0161te ne znam kako je bilo, ali je fakat da na taj deo svog \u017eivota \u0110in\u0111i\u0107 be\u0161e sasvim zaboravio. Jer, ako je prethodno iskonstruisano, svedo\u010danstvo da je na pitanje Vesne Pe\u0161i\u0107, negde tokom demonstracija u zimu 1996\/97, \u201eda li je i\u0161ta ostalo od njegovog filozofiranja\u201c (citirano prema Latinki Perovi\u0107 u Etici odgovornosti) odgovorio: \u201evi\u0161e ne znam ni gde su mi knjige\u201c \u2013 sasvim je autenti\u010dno.<\/p>\n\n\n\n

\u010cinjenica je, zapravo, i da je knjiga zaista iza\u0161la. Bilo je to, na ovim stranicama ve\u0107 dosta pominjano, najpoznatije delo veoma uticajnog nema\u010dkog istori\u010dara Rajnharda Kozeleka Kritika i kriza sa podnaslovom Studija o patogenezi gra\u0111anskog sveta.<\/p>\n\n\n\n

\u0110in\u0111i\u0107 je knjigu preveo i jo\u0161 1991. napisao predgovor koji je bio objavljen pod naslovom Kritika utopijskog uma.<\/p>\n\n\n\n

To implicira da je poduhvat (po svemu sude\u0107i iz finansijskih razloga) dosta dugo \u010damio kod izdava\u010da, ali se pojavio u pravi \u010das.<\/p>\n\n\n\n

Kozelekovo delo, koje se bavi konstituisanjem gra\u0111anskog dru\u0161tva, korespondiralo je sa \u0110in\u0111i\u0107evim sve ozbiljnijim nastojanjima da takvo dru\u0161tvo izgradi u Srbiji.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

\u0110in\u0111i\u0107 nije prihvatio ulogu Vilija Branta<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ta\u010dnije, nije \u017eeleo da se jedini na\u0111e u toj ulozi.<\/p>\n\n\n\n

Kad su ga pitali (bilo je to dodu\u0161e u \u010dasu kad je ve\u0107 bio premijer, ali se na ovom mestu uklapa u pri\u010du) da li bi bio spreman da u\u010dini \u201egest pomirenja\u201c poput Brantovog u Var\u0161avi, \u0110in\u0111i\u0107 je odgovorio: \u201eParalela sa Vilijem Brantom je previ\u0161e jednostavna, zato \u0161to je, kad je re\u010d o Balkanu, na svim stranama bilo i krivaca i \u017ertava. Prilikom stupanja hrvatskog predsednika Stipe Mesi\u0107a na du\u017enost 1999. u Zagrebu pitali su me: \u2018Da li ste vi Vili Brant?\u2019 Odgovorio sam: \u2018Ja sam Vili Brant, ako i vi imate nekog Vilija Branta\u2019. Nama je potreban ve\u0107i broj Vilija Brantova koji bi bili spremni da preuzmu odgovornost za svoj narod i da se izvine. Nad ovim regionom le\u017ei 10 godina tame \u2013 mo\u017eda se sve to bez Milo\u0161evi\u0107a ne bi dogodilo. Ali, veoma veliki broj ljudi je u ovim ratovima vrlo rado u\u010destvovao \u2013 i Srbi i drugi\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Mo\u017eda je njegovo li\u010dno (pomenuto) iskustvo sa ratom u Bosni, kao i porodi\u010dno (porodica njegove majke je u Drugom svetskom ratu dosta postradala od usta\u0161a) doprinelo tako tvrdom stavu. A verovatno i aktuelne prilike u Srbiji, naro\u010dito tenzije oko (hap\u0161enja i izru\u010denja) Slobodana Milo\u0161evi\u0107a.<\/p>\n\n\n\n

Intervju ameri\u010dkim novinama bio je samo jedna, recimo politi\u010dko-analiti\u010dka, strana medalje.<\/p>\n\n\n\n

Drugu, programsko-aktivisti\u010dku, predstavljao je onaj ve\u0107 pomenuti Molnarov pik, \u010dlanak sa nadnaslovom Permanentna mobilizacija kreativaca i naslovom Pobedni\u010dka strategija za Srbiju koji se pojavio (da podsetim) u Na\u0161oj Borbi 9. avgusta 1997. godine, dakle, otprilike u isto vreme kad i intervju u LA Timesu. Kao \u0161to se sada vidi, u njemu je \u0110in\u0111i\u0107 razra\u0111ivao tezu (samo ovla\u0161 izlo\u017eenu Amerikancima) o neophodnosti \u0161ire dru\u0161tvene akcije.<\/p>\n\n\n\n

Bu\u0111enje dru\u0161tvenih potencijala<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Nije se, me\u0111utim, \u0110in\u0111i\u0107 tek 1997. setio mobilizacije. O njoj je pisao gotovo deceniju ranije. Jo\u0161 1989, u \u010desto pominjanom \u010dlanku Srbija, \u0161ta je to? \u0110in\u0111i\u0107 pi\u0161e: \u201eJedna stvar je imati svu vlast u rukama, a sasvim druga biti u stanju da se u gotovo bezizglednoj dru\u0161tvenoj situaciji, u kojoj, osim problema, skoro nema \u0161ta da se deli, mobilizuje kreativna dru\u0161tvena energija\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Ono \u0161to u filozofskom re\u010dniku izaziva poziv na oprez, da ne ka\u017eem ba\u0161 na mobilizaciju, u politi\u010dkom je takore\u0107i uobi\u010dajena stvar.<\/p>\n\n\n\n

Tako, recimo, Desimir To\u0161i\u0107 koji je, kao \u0161to smo videli, \u0110in\u0111i\u0107u prebacivao \u201enacionalizam i populizam\u201c, nakon ubistva premijera, 2004, u takore\u0107i proro\u010danskom \u010dlanku Srbija na raskr\u0161\u0107u \u2013 da li je pro\u0161lost na\u0161a budu\u0107nost, upozorava da se \u201emi moramo uhvatiti u ko\u0161tac s onim \u0161to se naziva nebeskim narodom, s jedne strane, i s politi\u010dkom pornografijom, s druge strane\u201c, te zahteva, \u201eMora se\u2026 izvr\u0161iti op\u0161ta mobilizacija snaga, politi\u010dkopartijskih i nevladinih organizacija, koje bi u jednoj stalnoj koordinaciji krenule u ofanzivu otpora zlu, ali u isti mah i u ofanzivu demokratske misli, kako bi se pove\u0107ao postotak onih ljudi koji bez ograde po\u0161tuju i \u017eele demokratske ustanove, rade na njihovom izgra\u0111ivanju, na obu\u010davanju jednog kadra koji bi nas vremenom, postepeno ali sistematski, uvodio u svet civilizacije, u na\u0161em slu\u010daju u evropsku zajednicu naroda\u201c.<\/p>\n\n\n\n

\u0110in\u0111i\u0107 makar nije pominjao ofanzive.<\/p>\n\n\n\n

Izbegavaju\u0107i ponavljanje, nekoliko napomena povodom ovog upe\u010datljivog teksta ipak zaslu\u017euju prostor.<\/p>\n\n\n\n

\u010clanak je imao predizbornu funkciju, ali je vi\u0161e nego takti\u010dku, kao \u0161to je uostalom podnaslovom i nazna\u010deno, imao i strate\u0161ku dimenziju.<\/p>\n\n\n\n

\u201eSrbija stoji pred imperativom modernizacije i reformi. Zbog toga, osnovno pitanje nije ko \u0107e pobediti, nego ko je u stanju da pokrene zemlju sa mrtve ta\u010dke\u201c, pisao je \u0110in\u0111i\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, \u201estrategija re\u0161avanja krize ne dobija automatski ve\u0107inu na izborima\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Po \u0110in\u0111i\u0107evom mi\u0161ljenju, politi\u010dki program nije bio problem: \u201eprogram je lako napisati, prepisati, nau\u010diti napamet\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Ovde se mo\u017ee primetiti odre\u0111eno pomeranje \u0110in\u0111i\u0107eve optike.<\/p>\n\n\n\n

Godinu dana ranije, uo\u010di izbora 1996, on je u intervjuu kojeg je zajedno sa Dragoslavom Avramovi\u0107em dao za Nin, govorio da je \u201enajva\u017enija programska dimenzija\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Godinu dana kasnije, sa iskustvom gra\u0111anskih protesta, ali i (mada kratkotrajnog) boravka na vlasti, makar lokalnoj, on kao da menja prioritete. I najva\u017enija postaje (politi\u010dka) akcija \u2013 mobilizacija i organizacija. Mo\u017eda i zato \u0161to je program ve\u0107 apsolviran.<\/p>\n\n\n\n

Kako god, on u prvi plan stavlja \u201emogu\u0107nost realnog aktiviranja odre\u0111enih resursa\u201c, odnosno pitanje kako probuditi i u\u010diniti delatnim dru\u0161tvene potencijale.<\/p>\n\n\n\n

I to ne samo kratkoro\u010dno, tj. jednokratno, za izbore, nego dugoro\u010dno, za temeljite reforme.<\/p>\n\n\n\n

U Srbiji, zemlji svakojakih oskudica, \u0110in\u0111i\u0107 je kao jedino re\u0161enje video pove\u0107ani anga\u017eman onih njenih najboljih, tj. najkreativnijih delova, odnosno pojedinaca. \u201eJedini odgovor na manjak energije jeste \u2013 ubrzano kru\u017eenje energije\u201c.<\/p>\n\n\n\n

A pod stavljanjem \u201eu pogon svih raspolo\u017eivih potencijala\u201c podrazumevao je: \u201edoslovno \u2013 veliki broj pojedinaca i grupa velikom brzinom obavlja veliki broj aktivnosti, u svim delovima dru\u0161tva\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Sad i sa ove distance ne zna se da li \u0110in\u0111i\u0107eve re\u010di zvu\u010de vi\u0161e entuzijasti\u010dno ili naivno.<\/p>\n\n\n\n

A totalna i permanentna mobilizacija kreativaca obuhvatala je \u201euniverzitet, preduzetni\u0161tvo, javni sektor, gradske slojeve\u201c koji \u201etreba da povuku pasivnije delove stanovni\u0161tva \u2013 nepismene, upla\u0161ene, socijalno ugro\u017eene\u201c.<\/p>\n\n\n\n

U tom \u010dasu \u0110in\u0111i\u0107 je verovao da \u201etakvih \u2013 koji ho\u0107e ne\u0161to da naprave od svog \u017eivota, koji nisu zaboravili ideale, koji ho\u0107e da u\u010de i da vide svet \u2013 u Srbiji ima sasvim dovoljno\u201c i da \u201epobedni\u010dka strategija\u201c podrazumeva zapravo \u201enjihovo organizovanje, najpre za izbore, a potom za modernizaciju Srbije\u201c.<\/p>\n\n\n