{"id":15597,"date":"2022-07-30T16:32:51","date_gmt":"2022-07-30T15:32:51","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=15597"},"modified":"2022-07-30T16:32:51","modified_gmt":"2022-07-30T15:32:51","slug":"preporuke-za-citanje-svetlana-tomin","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/preporuke-za-citanje-svetlana-tomin","title":{"rendered":"PREPORUKE ZA \u010cITANJE: Svetlana Tomin"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Integralne preporuke profesorke Svetlane Tomin:<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Gorana Rai\u010devi\u0107, Agon i melanholija. \u017divot  i delo Milo\u0161a Crnjanskog,<\/em> 2021.<\/p>\n\n\n\n

\u017daneta \u0110uki\u0107-Peri\u0161i\u0107, Pisac i pri\u010da. Stvarala\u010dka biografija Ive Andri\u0107a,<\/em> 2012.<\/p>\n\n\n\n

Obe ove stru\u010dne monografije rezultat su ozbiljnih vi\u0161egodi\u0161njih istra\u017eivanja. Informativne, dobro promi\u0161ljene i utemeljene, napisane su odnegovanim stilom i \u010ditaju se kao najlep\u0161a knji\u017eevnost. Posle Gorane Rai\u010devi\u0107 i \u017danete \u0110uki\u0107 Peri\u0161i\u0107 izgleda mi da nema \u0161ta novo da se otkrije i rastuma\u010di u \u017eivotu i stvarala\u0161tvu ova dva velika pisca. \u041aao i Andri\u0107u i Crnjanskom, sigurno \u0107u se vra\u0107ati i ovim knjigama o njima.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Mihailo St. Popovi\u0107, Mara Brankovi\u0107<\/em>. \u017dena izme\u0111u hri\u0161\u0107anskog\u00a0 i islamskog kulturnog\u00a0 kruga u 15. veku, s nema\u010dkog,<\/em> prevela Branka Rajli\u0107, 2014.<\/p>\n\n\n\n

Mihailo St. Popovi\u0107 pregledno i sistemati\u010dno predstavio je sudbinu Mare Brankovi\u0107 u okviru Srpske  despotovine  i Turskog carstva,  analizirao je njenu poziciju kao pripadnice naju\u017eeg kruga  sultanove  porodice, ekonomski status koji joj je omogu\u0107io ktitorsku i darodavnu aktivnost, posebno njenu ulogu u diplomatiji, ali i sve ostale aspekte njene  delatnosti. Pregled svih poznatih izvora  u kojima se Mara pominje, a ve\u0107inu ih donosi u originalu, kao i obimna literatura, u kojoj su posebno izdvojene Literatura o istorijskim pitanjima<\/em>  i Literatura  o  studijama  o \u017eenama i rodnim studijama<\/em> (posebno u vizantologiji) predstavlja jo\u0161 jednu vrednost  ove knjige.<\/p>\n\n\n\n

Nije preterano re\u0107i da ova knjiga predstavlja spoj nema\u010dke radinosti, znanja klasi\u010dnih, ali i savremenih jezika bez kojeg u medievistici\u00a0 nema pravog istra\u017eivanja, zatim dostupnosti arhiva, pre svega venecijanskog, odnosno kori\u0161\u0107enja dokumenata isklju\u010divo \u201eiz prve ruke\u201d, i slovenske ma\u0161tovitosti, koja je omogu\u0107ila da se do\u010dara kulturna klima, ocrtaju psiholo\u0161ki profili i doga\u0111aji pove\u017eu u smisaonu celinu.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Radmila Giki\u0107 Petrovi\u0107,  Dnevnik Anke Obrenovi\u0107<\/em>, 2021.<\/p>\n\n\n\n

Dnevnik je pisan 1836-1838, skoro dvadeset godina pre Milice Stojadinovi\u0107 Srpkinje, mo\u017ee se smatrati prvencem u \u017eenskoj dnevni\u010dkoj literaturi. Bio je nepoznat\u00a0 i neobjavljen dok ga nije otkrila i u kontekstu kulturnoistorijskih prilika objasnila Radmila Giki\u0107 Petrovi\u0107. O \u010demu je mislila i pisala mlada Anka Obrenovi\u0107, \u0107erka jednog\u00a0 od najprosve\u0107enijih ljudi u tada\u0161njoj Srbiji, Jevrema\u00a0 Obrenovi\u0107a? Anka, koja je svirala klavir i gitaru, u\u010dila\u00a0 nema\u010dki i francuski, obla\u010dila se po evropskoj modi i \u017eivela u ku\u0107i ure\u0111enoj po evropskom ukusu, sa stolicama, kanapeima i\u00a0 krevetom, da bi na kraju bila ubijena 1868. u \u041ao\u0161utnjaku zajedno sa knezom Mihailom.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Nata\u0161a Polovina, Topos putovanja u srpskim biografijama  XIII veka. Domentijan i Teodosije<\/em>, 2010.<\/p>\n\n\n\n

Ova knjiga pokazala je da putovanje predstavlja veliku i zna\u010dajnu temu knji\u017eevnosti i da  se mo\u017ee posmatrati kao univerzalni simbol u delima razli\u010ditih epoha.  U srednjem veku topos putovanja utoliko je izra\u017eeniji zbog toga \u0161to je ljudski \u017eivot sagledan kroz metaforu puta i putovanja, \u010diji je glavni cilj postizanje nekog duhovnog cilja. Shvatanje putovanja kao duhovnog \u010dina ogleda se u opisima dvojice hagiografa, kod kojih putovanja, u stvari, funkcioni\u0161u kao katalizatori duhovnog preobra\u017eaja Svetog Save i Svetog Simeona.<\/p>\n\n\n\n

Ko je zaista bio srednjovekovni homo viator? \u041aakav je bio njegov do\u017eivljaj putovanja, na kojim predstavama se zasnivao, i da li je srednjovekovni \u010dovek u \u010dinu putovanja video ne\u0161to vi\u0161e od zadatka, potrebe, obaveze? Mo\u017ee li se u liku srednjovekovnog putnika prepoznati ne\u0161to od onih poriva i strasti za upoznavanjem novog i druga\u010dijeg sa kojima moderan \u010dovek polazi na put? \u041aako se odnos \u010doveka prema putovanju menjao kroz ‘du\u0161evnu istoriju \u010dove\u010danstva’? Na koji na\u010din i u kom su obliku predstave o putovanju prisutne u staroj srpskoj knji\u017eevnosti i umetnosti uop\u0161te?<\/p>\n\n\n\n

Sve ove knjige mo\u017eete poru\u010diti na na\u0161em sajtu sa 25% popusta<\/strong><\/p>\n\n\n