{"id":15469,"date":"2022-07-28T18:37:58","date_gmt":"2022-07-28T17:37:58","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=15469"},"modified":"2022-07-28T18:37:58","modified_gmt":"2022-07-28T17:37:58","slug":"razgovori-petkom-citaoci-vole-hrabre-pisce-intervju-sa-nebojsom-milenkovicem","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/razgovori-petkom-citaoci-vole-hrabre-pisce-intervju-sa-nebojsom-milenkovicem","title":{"rendered":"RAZGOVORI PETKOM: \u010citaoci vole hrabre pisce (intervju sa Neboj\u0161om Milenkovi\u0107em)"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

U sredi\u0161tu Va\u0161eg romana Ne\u0161to \u0161to stra\u0161no podse\u0107a na \u017eivot<\/em> nalaze se lik \u010dudnovatog i u pravom smislu te re\u010di renesansnog umetnika Slavka Matkovi\u0107a, kao i o istorija Subotice. Koliko je bilo zahtevno transponovanje \u017eivota ovog umetnika u knji\u017eevnu formu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Slavko Matkovi\u0107 (1948-1994) ne samo \u0161to je najzna\u010dajniji inovator u jugoslovenskoj umetnosti druge polovine XX veka \u2013 <\/a>ve\u0107 je i jedan od na\u0161ih najve\u0107ih idealista. Iako sam roman o njemu pisao ravno 15 godina \u2013 sve vreme sam u tome istinski u\u017eivao. Bilo mi je, priznajem, \u010dak i \u017eao kad sam ga kona\u010dno zavr\u0161io. Ina\u010de, mog junaka je dugo opsedala ideja o tome kako treba da stvori meta-delo \u2013  roman o svom \u017eivotu, umetnosti, jedinoj zemlji koju ima (Jugoslaviji) i ljubavi prema gradu s kojim je bio su\u0161tinski povezan (Subotici). \u010cak je na papiru A4 formata napravio i dve male skice kako bi taj roman trebalo da izgleda. Po\u0161av\u0161i od tih skica, vo\u0111en na\u010delom kako va\u0161u knjigu mo\u017ee da napi\u0161e i neko drugi umesto vas \u2013 preuzeo sam Matkovi\u0107eve identitete, pa smo roman, zapravo, napisali zajedno.  <\/p>\n\n\n\n

Va\u0161 roman Savr\u0161eni antitalenat za sre\u0107u<\/em> okre\u0107e se novijoj istoriji, govore\u0107i o gra\u0111anskom ratu u Bosni, ubistvu Zorana \u0110in\u0111i\u0107a, ali i o dana\u0161njoj situaciju na knji\u017eevnoj sceni Srbiji, pogotovo o maninacijama sa knji\u017eevnim nagrada. Da li Vam je bilo te\u0161ko da se uhvatite u ko\u0161tac sa ovom nimalo jednostavnim temama?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ve\u0107 sam odgovorio da mi, dok pi\u0161em, ni\u0161ta nije te\u0161ko. Nastojim da knjiga predstavlja u\u017eitak \u2013 kako za mene, tokom pisanja, tako i za \u010ditaoca. Antitalenat…<\/em> jeste knjiga kod koje je upliv takozvane velike istorije va\u017ean \u2013 ali samo u onoj meri u kojoj ta istorija uti\u010de na \u017eivote i sudbine mojih junakinja (kojih je najmanje tri) i junaka (koji je uglavnom jedan). Svi su oni opsednuti potragom za sre\u0107om. Tra\u017ee\u0107i je kroz njene razli\u010dite manifestacije: preljubu, seks, masturbaciju, umetnost ili prosto suo\u010denjem sa okolnostima koje im \u010desto „poma\u017eu“ da shvate kako to da li \u0107emo u \u017eivotu zaista biti sre\u0107ni ponekad ne zavisi samo od nas. Ili naj\u010de\u0161\u0107e ne zavisi jedino od nas…<\/p>\n\n\n\n

U sredi\u0161tu Va\u0161e pa\u017enje nalaze se sudbine neprihva\u0107enih, neretko potpuno pora\u017eenih ljudi, mo\u017ee se re\u0107i i autsajdera. Za\u0161to su Vam oni zanimljivi?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ne znam jesu li zbilja autsajderi \u2013 ali nastojim da moji junaci li\u010de na ljude koje poznajem. Da nam budu bliski. Oni imaju sli\u010dne nade, ideale, i podlo\u017eni su istim preispitivanjima koja ima i ve\u0107ina nas \u0161to, kolokvijalno kazano, predstavljamo srednju klasu u odumiranju. Nas koji smo odrastali i formirali se u druga\u010dijoj zemlji \u2013 koja je ipak vodila ra\u010duna o ljudima. Nas \u0161to jo\u0161 nismo odustali od sopstvenih vrednosti i koji istim tim vrednostima (humanizam, pravda, solidarnost) u\u010dimo i vlastitu decu. Naposletku \u2013 nas koji ne pristajemo da se, \u010dak ni u ovom zverinjaku od dr\u017eave, ose\u0107amo istinski pora\u017eenim. <\/p>\n\n\n\n

Kako ste naj\u0161iroj javnosti poznati kao dru\u0161tveni aktivista, ali i pisac koji se ne libi da se u svojim romanima dotakne trenutne politi\u010dke situacije, mo\u017eete li nam re\u0107i kako ste pomirili umetnost i politiku, neretko potpuno suprotstavljene kategorije?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Nisam ja tu ni\u0161ta „mirio“. Po\u0161to pisanje kao i \u010ditanje knjiga pru\u017eaju mogu\u0107nost da, bar na neko vreme, budemo neko drugi, zanimaju me nepro\u017eivljeni \u017eivoti. Nedosegnute mnogostrukosti. Svako od nas ima najmanje dve verzije sebe \u2013 jedna smo mi, ovakvi kakvi jesmo, dok drugu \u010dinimo mi kakvi smo mo\u017eda mogli da postanemo, samo da su okolnosti bile druga\u010dije. Ovo \u0161to vi zovete politikom \u2013  a zapravo je dru\u0161tveni aktivizam \u2013 ti\u010de se ube\u0111enja da oni koji poku\u0161avaju da nam otmu budu\u0107nost i uni\u0161te zemlju ili gradove u kojim \u017eivimo, ne smeju ra\u010dunati s tim da \u0107emo na to \u0161to \u010dine \u0107utke pristati. \u017dive\u0107i ovde \u2013 gde su grabe\u017e i op\u0161ta destrukcija postali svakodnevica \u2013 najmanje \u0161to kao ljudi sa ki\u010dmom mo\u017eemo jeste da se pobunimo. Da pru\u017eimo otpor!<\/p>\n\n\n\n

Da li se to dvoje isklju\u010duju?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Rekao bih da nemaju veze jedno s drugim. Moj aktivizam mo\u017eda \u010dak i \u0161kodi knjigama koje pi\u0161em \u2013 po\u0161to na\u0161i ljudi vole da stvari posmatraju kroz samo jedne nao\u010dari. Pa onda \u2013 gledaju\u0107i me na televiziji ili slu\u0161aju\u0107i na protestima \u2013 pomisle kako ve\u0107 sve znaju i o mojim knjigama. Da ne pri\u010dam o razli\u010ditim „medijima“ ili knji\u017eevnim \u017eirijima koji \u2013 svejedno jesu li toga svesni ili ne \u2013 imaju problem i sa tim da ih „neka lica ne pove\u017eu sa nekim stvarima“, odnosno da bi se naklono\u0161\u0107u iskazanom prema mojim romanima mo\u017eda mogli zameriti vlastima. Ukratko: toga sam svestan \u2013 ali me to, istovremeno, uop\u0161te ne zanima po\u0161to knjige ne pi\u0161em po diktatu dana. Verujem da knjiga na kraju uvek na\u0111e put do onih za koje je pisana. Za razliku od ve\u0107ine knji\u017eevnih kriti\u010dara ili \u017eirija knji\u017eevnih nagrada koji se pla\u0161e hrabrih knjiga \u2013 \u010ditaoci, kanda, ipak vole hrabre pisce. <\/p>\n\n\n\n

Ho\u0107ete li nas uskoro obradovati sa nekim novim delom?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Knjige pi\u0161em onda kad osetim da ne\u0161to novo mogu da ka\u017eem na potpuno druga\u010diji na\u010din. Tako \u0107e i moj tre\u0107i roman – ako i kada ga bude \u2013 biti razli\u010dit ne samo od mojih dosada\u0161njih, ve\u0107 i od knjiga koje se danas pi\u0161u. Kao \u0161to \u010ditalac ne sme da se dosa\u0111uje \u2013 tako ni pisac ne treba da u\u0111e u manir. Ne znam kada \u0107e to biti, ali ono \u0161to trenutno znam je da \u0107e moj slede\u0107i roman biti kratak i predstavljati svojevrsnu lekciju iz stila. Prosto verujem u Nabokovljevu tezu kako najbolji si\u017ee literature svakog pravog pisca predstavlja sam stil.<\/p>\n\n\n\n

Romane Neboj\u0161e Milenkovi\u0107a mo\u017eete poru\u010diti na na\u0161em sajtu sa 25% popusta<\/strong><\/p>\n\n\n