{"id":15445,"date":"2022-07-26T21:22:27","date_gmt":"2022-07-26T20:22:27","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=15445"},"modified":"2022-07-26T21:22:27","modified_gmt":"2022-07-26T20:22:27","slug":"odlomci-sredom-pojedinac-ne-postoji-odlomak-iz-knjige-globalisti-kvina-slobodijana","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/odlomci-sredom-pojedinac-ne-postoji-odlomak-iz-knjige-globalisti-kvina-slobodijana","title":{"rendered":"ODLOMCI SREDOM: Pojedinac ne postoji (odlomak iz knjige \u201eGlobalisti\u201c Kvina Slobodijana)"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Gledaju\u0107i unazad na stole\u0107e, mo\u017ee se primetiti da su neoliberale na najdirektniji na\u010din mobilisali poku\u0161aji sveobuhvatnog nadzora nad ekonomijom. Dva najistaknutija perioda bila su tridesete i sedamdesete godine, oba na kraju carstva. Tokom tridesetih, neoliberali su se anga\u017eovali protiv planiranja na nacionalnom nivou i uverenja da se ekonomija mo\u017ee razumeti i da se njome mo\u017ee upravljati bez harmonizovane globalne mre\u017ee. U sedamdesetim kritikovali su reformatore potpomognute kompjuterima, koji su poku\u0161avali da sagledaju svetsku ekonomiju kao celinu. Istra\u017eiva\u010di su ukazali na ironiju da u \u010dasu kada je svetska ve\u0107ina nebelih naroda zahtevala pravnu jednakost kroz proces dekolonijalizacije, uticajne grane dru\u0161tvene nauke zaklju\u010dile su da pojedinac ne postoji. Ovde smo videli ne\u0161to sli\u010dno: u \u010dasu potvrde autonomije, odgovor neoliberala bio je potvrda individualizma, a jo\u0161 i vi\u0161e sistemska me\u0111uzavisnost koja je kao logi\u010dku nekonzistentnost negirala mogu\u0107nost da nacionalno ili regionalno delovanje ide zajedno sa zapovestima slobodnog kretanja kapitala i roba.<\/p>\n\n\n\n

U neoliberalnoj viziji svetskog poretka, svetska ekonomija nametala je disciplinu pojedina\u010dnim nacijama kroz stalnu pretnju krize, begom investicija kojim se ka\u017enjava ekspanzija socijalne politike i \u0161pekulativnim napadima na valute kao reakciju na pove\u0107anje vladinog tro\u0161enja. Za gra\u0111ane, konkurencija izme\u0111u dr\u017eava ostaje trajna vizija. Ono \u0161to je moje izlaganje pokazalo jeste da je nameravani projekat osloba\u0111anja tr\u017ei\u0161ta bio tako\u0111e i projekat institucionalnog planiranja. Kako se Petersman izrazio, \u201e[p]ravila ne name\u0107u sama sebe\u201d. Hajekovsko odbacivanje plana ne preobra\u017eava njegove predloge ni u \u0161ta drugo nego ba\u0161 u to. \u010cak i razumevana kao mehanizam za obradu podataka i samoorganizuju\u0107i sistem, svetska ekonomija zahteva intervenciju zarad pode\u0161avanja pravila. Repkeov zahtev iz 1942. i dalje je aktuelan: \u201eAko \u017eelimo slobodno tr\u017ei\u0161te, okvir uslova, pravila i institucija mora biti sve sna\u017eniji i sve nepopustljiviji. Laissez\u00adfaire da, ali unutar okvira koji je postavljen trajnom i jasnom tr\u017ei\u0161nom politikom u naj\u0161irem smislu te re\u010di\u201d. Moralna snaga za va\u017enu \u0161kolu neoliberalnog pokreta do\u0161la je iz posve\u0107enosti za\u0161titi slo\u017eene i \u010dak nespoznatljive me\u0111uzavisnosti globalnog trgovinskog sistema kroz utvr\u0111ivanje, pa \u010dak i stvaranje jedne tr\u017ei\u0161ne politike iskrojene prema dimenzijama sveta.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Su\u0161tina \u017denevske \u0161kole neoliberalizma mo\u017ee se sa\u017eeti u seriji postavki. One nisu zami\u0161ljene kao zapovesti ve\u0107 kao tvrdnje. Iako bi se moglo cepidla\u010diti ukazuju\u0107i na varijacije, one nude osnovni konsenzus me\u0111u intelektualcima koji \u010dine ove knjige:<\/p>\n\n\n\n

1.            Nema savr\u0161enog tr\u017ei\u0161ta zato \u0161to nijedno znanje nije savr\u0161eno. Uzvi\u0161eni status ekonomije zna\u010di da samo \u201etanak sloj\u201d pravila mo\u017ee biti predmet ljudskog oblikovanja.<\/p>\n\n\n\n

2.            Globalizam nadvladava nacionalizam. Samo kapitalizam jeste internacionalisti\u010dki; socijalizam je uvek nacionalisti\u010dki.<\/p>\n\n\n\n

3.            Svetski ekonomski poredak zavisi od za\u0161tite dominiuma (vladavine svojine) protiv posezanja imperiuma (vladavine dr\u017eava).<\/p>\n\n\n\n

4.            Potro\u0161a\u010dki suverenitet nadvladava nacionalni suverenitet. Razlikovanje izme\u0111u javnog i privatnog va\u017enije je od razlikovanja izme\u0111u inostranog i doma\u0107eg.<\/p>\n\n\n\n

5.            Svetsko pravo nadvladava svetsku dr\u017eavu. Me\u0111unarodne institucije treba da deluju kao mehanizmi za za\u0161titu i unapre\u0111ivanje konkurentnosti bez davanja prostora zahtevi- ma \u0161irokih masa.<\/p>\n\n\n\n

6.            Demokratija je potencijalna opasnost za funkcionisanje tr\u017ei\u0161nog poretka. Otud, neophodna je za\u0161tita od remetila\u010dkog kapaciteta demokratije.<\/p>\n\n\n\n

7.            Opasnost koja dolazi od demokratije sastoji se od legitimizacije zahteva za preraspodelom. Svi svetski eko- nomski problemi imaju koren u doma\u0107im borbama oko raspodele.<\/p>\n\n\n\n

8.            Zakoni su iznikli, nisu stvoreni. Re\u0161enja sudija i u\u010denja- ka imaju prednost nad zakonodavstvom koje stvaraju parlamenti.<\/p>\n\n\n\n

9.            Izonomija (isti zakon) nadvladava autonomiju (svoj vlastiti zakon). Ljudi slede pravila po prirodi. Otud, pravila kao pravilnosti moraju biti za\u0161ti\u0107ena pravilima kao propisima.<\/p>\n\n\n\n

10.          Zakon mora osigurati predvidivost kao vodi\u010d za budu\u0107e ljudsko delovanje. Konkretno, on mora za\u0161tititi ulogu cena u preno\u0161enju znanja o budu\u0107nosti.<\/p>\n\n\n\n

11.          Pravila stvaraju uslove za globalne mehanizme povratnih informacija o ljudskom delovanju i okvir za spontani poredak tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n

12.          Ljudi reaguju na znanje, uglavnom nesvesno. Centralno za to znanje jeste zabrana, pravilo koje ka\u017ee \u201ene\u201d. Otud, uloga me\u0111unarodnih institucija primarno je negativna.<\/p>\n\n\n\n

13.          Integracija je tako\u0111e primarno negativna, posve\u0107ena uklanjanju prepreka izme\u0111u teritorija. No, projekat negativne integracije sam po sebi je aktivan i jeste poduhvat koji je u toku. Institucije su potrebne da bi funkcionisanje tog procesa teklo glatko.<\/p>\n\n\n\n

14.          Trgovina preko granica mora biti ugra\u0111ena u pravne propise i potrebna je za sjedinjavanje celokupnog poretka.<\/p>\n\n\n\n

15.          Integracija nije stvaranje ne\u010deg novog, ve\u0107 obnova ne\u010deg izgubljenog.<\/p>\n\n\n\n

Preveo s engleskog: Predrag Milidrag<\/p>\n\n\n\n

Ukoliko vam se svideo ovaj odlomak, knjigu mo\u017eete kupiti na na\u0161em sajtu sa specijalnim popustom<\/strong><\/p>\n\n\n