{"id":15428,"date":"2022-07-25T13:45:45","date_gmt":"2022-07-25T12:45:45","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=15428"},"modified":"2022-07-25T13:45:45","modified_gmt":"2022-07-25T12:45:45","slug":"prikaz-knjige-kolumbovo-jaje-radoslava-petkovica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/prikaz-knjige-kolumbovo-jaje-radoslava-petkovica","title":{"rendered":"Prikaz knjige \u201eKolumbovo jaje\u201c Radoslava Petkovi\u0107a"},"content":{"rendered":"
\n
\"Kolumbovo_jaje\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Pored pri\u010de, o \u010demu smo na ovom mestu ve\u0107 pisali, \u010dini se da je esej postao najve\u0107a \u201e\u017ertva\u201c promene svojevrsne knji\u017eevno-tr\u017ei\u0161ne paradigme. Naprosto, esej je kao knji\u017eevni \u017eanr \u2013 ako on uop\u0161te mo\u017ee tako da se podvede, ali o tome \u0107e jo\u0161 biti re\u010di \u2013 gotovo nestao ne samo sa na\u0161e, ve\u0107 i sa svetske literarne scene. Koliko je tome kumovalo pretvaranje izdava\u010dkih ku\u0107a u ma\u0161ine za pravljenje novca u dana\u0161njem dikensovskom kapitalizmu u kom je objavljivanje \u201enekomercijalnog\u201c \u0161tiva gotovo smrtni greh, jo\u0161 vi\u0161e je ovome doprinelo menjanje shvatanja romana kao knji\u017eevnog \u017eanra. Jednostavno, roman je \u2013 ako \u0107emo ovo da banalizujemo u potpunosti, a \u0161to nije daleko od istine \u2013 postao ba\u0161 sve. Su\u0161tinski, dovoljno je ispod naziva dela staviti odrednicu roman, i to je to. Najve\u0107im delom je to posledica postmodernog shvatanja knji\u017eevnosti, pogotovo upotrebe dokumenta i gubljenja granice izme\u0111u fakta i fikcije, pitanja oko kog su se lomila koplja. Setimo se samo afere oko \u201eGrobnice za Borisa Davidovi\u0107a\u201c u kojoj je upravo ovo pitanje postalo argument Ki\u0161ovim oponentima, iako je povod za Ki\u0161ov progon bio \u010disto politi\u010dke prirode. Da skratimo pri\u010du, granica izme\u0111u romana i eseja se gotovo izgubila, pa brojni romani koji se objavljuju u dana\u0161njici pre podse\u0107aju na eseje, \u0161to je posledi\u010dno dovelo do toga da pisci izaberu \u201eprobita\u010dniji\u201c \u017eanr kao odrednicu svog dela, odvode\u0107i tako esej u potpuni zape\u0107ak. Ne treba zaboraviti ni novinsko pretvaranje eseja u kolumnu, u kom je manevarski prostor pisanja znatno ograni\u010den prirodom \u0161tampe, pre svega manjkom prostora i potrebom politi\u010dke aktuelnosti, pa se u brojnim kolumnama pisaca bri\u0161e gotovo svaki pomen knji\u017eevnosti, uop\u0161te umetnosti. Jedan od retkih izuzetaka na na\u0161im prostorima je novinsko pisanje Miljenka Jergovi\u0107a koje zadr\u017eava i stilske i tematske vrednosti. Tu je, naravno, i pitanje odgonetanja prirode samoga eseja, koje predstavlja dodatni problem. Ako je verovati enciklopedijskim odrednicama, esej je prozni tekst u kom se izla\u017eu li\u010dni utisci i pogledi autora na \u017eivotna, moralna, nau\u010dna ili umetni\u010dka pitanja. Su\u0161tinski, esej je me\u0161avina autobiografskog \u0161tiva i pogleda pisca koje naj\u010de\u0161\u0107e proizilazi iz pro\u010ditanog ili do\u017eivljenog. Kao takav, \u010dini se, esej je bio sjajna mogu\u0107nost piscima u pro\u0161losti da naprave svojevrsni prostor za izra\u017eavanje svojih stavova ili znanja koji bi u tom obliku optere\u0107ivali \u201eklasi\u010dni\u201c knji\u017eevni tekst. Tako su u na\u0161oj literaturi, da pomenemo samo par primera, Andri\u0107, Isidora Sekuli\u0107, Krle\u017ea, Peki\u0107, Ki\u0161, Ti\u0161ma i brojni drugi ispisivali eseje izuzetne i po svom stilu, ali i temama koji se pokre\u0107u. Isto to \u010dini i Radoslav Petkovi\u0107 u dana\u0161njici.<\/p>\n\n\n\n

\u00a0Podeljeni u tri tematske celine, eseji u knjizi \u201eKolumbovo jaje\u201c nam predstavljaju poglede Radoslava Petkovi\u0107a na stvarala\u0161tvo tri velika evropska pisca, Itala Zveva, Prusta i Montenja. Polaze\u0107i od njihovih dela \u2013 pre svega \u201eZenove savesti\u201c, \u201ePotrage za izgubljenim vremenom\u201c i \u201eOgleda\u201c \u2013 autor ove knjige ih predstavlja tako \u0161to razotkriva duh vremena u kome ta dela nestaju, sastavljaju\u0107i nenadma\u0161nu istorijsku, knji\u017eevnu, ali dru\u0161tvenu sliku nekoliko vekova na evropskom kontinentu sjedinjenu sa pogledom na dana\u0161nji svet.<\/p>\n\n\n\n

Radoslav Petkovi\u0107, jedan od najzna\u010dajnijih srpskih knji\u017eevnika dana\u0161njice, ro\u0111en je u Beogradu gde zavr\u0161ava studije knji\u017eevnosti. Debituje sa romanom \u201ePut u Dvigrad\u201c 1979. godine. Slede romani \u201eZapisi iz godine jagoda\u201c, \u201eSudbina i komentari\u201c, \u201eSenke na zidu\u201c i \u201eSavr\u0161eno se\u0107anje na smrt\u201c . Napisao je i nekoliko knjiga eseja. Za svoje stvarala\u0161tvo je zadobio najve\u0107a srpska knji\u017eevna priznanja, a njegov roman \u201eSudbina i komentari\u201c smatra se za najnagra\u0111ivaniji srpski roman svih vremena. Pored knji\u017eevnog rada, plodan je prevodilac sa engleskog jezika.<\/p>\n\n\n\n

\u201eNema u\u017easa koji, sveden na tekst, ne mo\u017ee postati banalan i dosadan. Ali tako je zaista bilo, uzvikuju ozloje\u0111eni. U redu, to je dokument. Dokument je tek polazna ta\u010dka, od koje se kre\u0107e u moralnu ili krivi\u010dnu raspravu. Ali to se ne odnosi na knji\u017eevnost ve\u0107 na zapisano \u2013 ili, u moderno vreme, snimljeno \u2013 svedo\u010danstvo. Gde ne postoje nikakve literarne ambicije niti onaj ko svedo\u010di \u017eeli da bude svedok vremena; svojom nesre\u0107om, uz izvesnu meru sre\u0107e jer je pre\u017eiveo, postao je svedok odre\u0111enog vremena. Ni\u0161ta vi\u0161e, ni manje\u201c<\/em>, ispisuje Petkovi\u0107 u ovoj knjizi pokre\u0107u\u0107i veliku temu odnosa dokumenta, svedo\u010denja i umetni\u010dkog dela (ovu temu obra\u0111uje i roman \u201eHoh\u0161tapler\u201c Havijera Serkasa o kom smo pisali na ovom mestu), i to na primeru Prvog svetskog rata. Pripovedaju\u0107i o toj samo naizgled poroznoj granici, on pokre\u0107e i jo\u0161 jednu veliku temu, pitanje odnosa morala i umetnosti govore\u0107i o sudbini zloglasnog Selina, ali i jo\u0161 \u010duvenijeg Montenja. Da li je mogu\u0107e otrgnuti se iz ralja ideolo\u0161kog ludila (onog kog Petkovi\u0107 opisuje re\u010dima: \u201eJedini mogu\u0107i identitet jeste prinudni identitet i jedini zadatak pojedinca je da ga, bez ostatka, prihvati i pokorava mu se; sloboda je spoznaja nu\u017enosti\u201c),<\/em> poku\u0161ava da se odgonetne u ovoj knjizi. Izuzetna je to povest o nimalo prijatnim usudima istorije, ali i veli\u010danstvena pri\u010da o velikim piscima. Radoslav Petkovi\u0107 je napisao sjajnu knjigu eseja u \u010dijem se \u010ditanju istinski u\u017eiva, ali i knjigu koja nas mnogo \u010demu u\u010di. Ne i manje bitno, da se vratimo na po\u010detak, \u201eKolumbovo jaje\u201c je najbolji dokaz vrednosti eseja kao knji\u017eevnog \u017eanra, pogotovo onda kada oni dolaze iz pera vrsnih knji\u017eevnih stvaralaca i erudita, kakav je sasvim sigurno Radoslav Petkovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Autor: Vladimir Petrovi\u0107<\/a><\/p>\n\n\n\n

Izvor: \u010citaonica<\/a><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pored pri\u010de, o \u010demu smo na ovom mestu ve\u0107 pisali, […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[405],"tags":[2038,2039,2037],"autor":[],"class_list":["post-15428","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-novosti-sr","tag-kolumbovo-jaje","tag-prikaz","tag-radoslav-petkovic"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15428","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=15428"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15428\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=15428"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=15428"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=15428"},{"taxonomy":"autor","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor?post=15428"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}