{"id":15353,"date":"2022-07-19T18:02:29","date_gmt":"2022-07-19T17:02:29","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=15353"},"modified":"2022-07-19T18:02:29","modified_gmt":"2022-07-19T17:02:29","slug":"odlomci-sredom-moja-mati-i-moj-otac-odlomak-iz-knjige-vek-ljubavi-vek-stradanja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/odlomci-sredom-moja-mati-i-moj-otac-odlomak-iz-knjige-vek-ljubavi-vek-stradanja","title":{"rendered":"ODLOMCI SREDOM: Moja mati i moj otac (odlomak iz knjige \u201eVek ljubavi, vek stradanja\u201c)"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Otac<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Moje detinjstvo vezano je za zvuke lokomotiva, za putni\u010dke i teretne vozove koji jure. Ja, sasvim jo\u0161 malena, s bratom, dve godine starijim od mene, idem na stanicu \u2013 da do\u010dekam oca.<\/p>\n\n\n\n

Dolazi voz i iz njega, dok je jo\u0161 u pokretu, lako iska\u010de visok, mlad \u010dovek lepog preplanulog lica \u2013 to je moj otac. Pole\u0107emo prema njemu, on me uzima u naru\u010dje, a bratu daje fenjer ili dve zastavice, zelenu i crvenu, i kre\u0107emo ku\u0107i. Na\u0161 dom je tik uz stanicu koja nosi lepo ime Jabuka. Nedaleko je od Harbina, na Severoistoku \u041aine. Sada je to Heilung\u0111ijan\u0161ka provincija. Tu sam se i rodila, 1922. godine.<\/p>\n\n\n\n

\u041aod ku\u0107e nas \u010deka na\u0161a mama, tada jo\u0161 sasvim mlada, ne\u017enog belog lica i dobrih o\u010diju, zove se Vera, Ruskinja je, a otac se zove \u017darko \u2013 on je Srbin. Otac je tada radio kao skretni\u010dar na \u041aI\u017d, a mama je bila doma\u0107ica.<\/p>\n\n\n\n

Otac je retko bivao kod ku\u0107e i kad bi dolazio, za nas bi to bio praznik. Mama bi postavljala na sto njegovo omiljeno jelo \u2013 pasulj s crvenom paprikom i ka\u010damak, od kukuruznog bra\u0161na, sa slaninom i lukom. Bilo je to njegovo nacionalno jelo. Tamo, daleko, daleko u Srbiji, u selu Mirkovcima to jelo pripremala mu je njegova mati Jula, tako je otac govorio.<\/p>\n\n\n\n

U to vreme bila sam jo\u0161 sasvim mala i tek kasnije, kako su prolazile godine, postepeno sam upoznavala istoriju svog oca.<\/p>\n\n\n\n

U svojoj domovini otac je tako\u0111e radio na \u017eeleznici, onda je, 1914. godine, po\u010deo Prvi svetski rat i, po\u0161to je bio najstariji sin, po\u0161ao je kao dobrovoljac na Austrougarski front, odatle je dospeo u Sibir, gde se i upoznao s mojom majkom. Imala je tada sedamnaest godina. Se\u0107am se, mama mi je pri\u010dala, kako je sedela uz prozor u u\u010dionoci svoje \u0161kole, a dole je prolazio odred srpskih konjanika, i kako je na \u010delu kolone, na lepom konju, jahao mlad oficir. Ugledav\u0161i ga, mama je drugaricama rekla: \u201eMoram da ga upoznam!\u201d Ove su se, naravno, samo slatko nasmejale.<\/p>\n\n\n\n

Uve\u010de, po\u0111e ona da obi\u0111e kom\u0161ije i tamo sretne tog istog oficira \u2013 eto, to je upravo bio moj otac.<\/p>\n\n\n\n

Bila je to ljubav na prvi pogled. Otac je morao da krene dalje, iz Sibira prema moru, a onda ku\u0107i, u otad\u017ebinu.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Majka<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Napolju je mraz, pada sneg, u od\u017eaku zavija vetar. Sedimo kraj pe\u0107i \u2013 mama, brat i ja. Gori sve\u0107a i mama nam \u010dita ili nam pri\u010da bajku. I, kao i uvek, molimo je da nam ispri\u010da kako je pobegla od ku\u0107e.<\/p>\n\n\n\n

Mamino lice postaje tu\u017eno, ona gleda u plamen, pa veli:<\/p>\n\n\n\n

\u201eBejah tada mlada i glupa, mnogo sam volela va\u0161eg oca, mislila sam da \u0107u posle nekog vremena do\u0107i kod roditelja sa svojim mu\u017eem, da \u0107e oni svojoj voljenoj k\u0107eri sve oprostiti. Ali, sve je ispalo druga\u010dije. Vreme je bilo surovo, u Rusiji su bili nemiri, po\u010dela je revolucija, a va\u0161 otac i njegovi zemljaci morali su da se vrate u svoju otad\u017ebinu, u Srbiju.<\/p>\n\n\n\n

Dugo, dugo su putovali kroz Sibir, na saonicama; bio je mraz, \u010detrdeset i vi\u0161e stepeni ispod nule; konji i ljudi su se smrzavali, hrane je bilo malo.<\/p>\n\n\n\n

Na kraju krajeva dospeli su do kineskog grada Thufua (provincija \u0160andung), odakle su vozovi i\u0161li na razne strane sveta. Zaustavili su se u domu nekog bogatog kineskog trgovca. Bio je veoma ljubazan i lukav, dugo se cenkao za konja i dao sasvim malo para, po\u0161to je video da ta mlada dru\u017eina nema drugog izbora sem da pristane na tu bagatelnu cenu. Va\u0161 otac je imao jo\u0161 i revolver umotan u platno i mislio je, ako ne skupi dovoljno novca za kartu, proda\u0107e i njega. Vi\u0161e od svega na svetu voleo je konje, a da proda svog lepog ata be\u0161e mu veoma \u017eao. Ali, \u0161ta se drugo moglo?<\/p>\n\n\n\n

\u041aad trgovac ugleda mene, veoma mu se dopadoh i on otvoreno re\u010de va\u0161em ocu na lo\u0161em ruskom: \u2019\u041aapetan, proda\u0161 meni svoju madamu!\u2019 \u017darko dohvati revolver i re\u010de: \u2019Ubi\u0107u te, podla\u010de!\u2019, ali ga ja spre\u010dih; bojala sam se da \u0107e ga stvarno ustreliti, a ve\u0107 sam bila trudna, \u010dekala sam bebu.<\/p>\n\n\n\n

Napustismo ku\u0107u trgovca i po\u0111osmo po karte, ali nas je \u010dekalo grdno razo\u010daranje, novca nije bilo dovoljno \u010dak ni za jednu. Prodali smo nagan i opet nije bilo dovoljno. \u0160ta se tu moglo?<\/p>\n\n\n\n

I dospeli smo u Harbin \u2013 taj veliki poluevropski grad u koji se sa svih strana behu sjatili ljudi svih nacionalnosti.<\/p>\n\n\n\n

Na\u0111osmo tamo nekog tatinog zemljaka, Milana Putnika, koji se pre nas be\u0161e obreo u Harbinu. Pomogao je va\u0161em ocu da se smesti na stanici. Stanova nije bilo, pa smo \u017eiveli u zgradici u kojoj je bila crpna stanica. Be\u0161e zima, u to vreme rodi nam se sin i kad va\u0161em ocu predlo\u017ei\u0161e da pre\u0111e na stanicu Jabuke, gde su tra\u017eili skretni\u010dara, on prihvati. Drugog izlaza nije bilo.\u201d<\/p>\n\n\n\n

Tako mama zavr\u0161ava svoju pri\u010du, ostalo znamo.<\/p>\n\n\n\n

Majka poti\u010de iz \u010dinovni\u010dke porodice, ni\u0161ta nije umela da radi, pre je samo u\u010dila \u2013 dobro je poznavala strane jezike i muziku, i\u0161\u010ditala je mnoge romane i, eto, do\u0111e vreme da sad od kom\u0161inica u\u010di i druge stvari \u2013 kako da umesi hleb, kako da skuva jednostavna jela, da odgaji pili\u0107e i prasence. Po\u010deo je potpuno druga\u010diji \u017eivot, ali ve\u0107 su imali slu\u017ebeni stan, a i otac je imao posao. Mama je bila dobra doma\u0107ica, ne\u017ena majka i poslu\u0161na i dobra \u017eena i, mada je nosila jednu te istu haljinu, be\u0161e vesela i svime zadovoljna.<\/p>\n\n\n\n

Sa ruskog preveo: Radojica Ne\u0161kovi\u0107<\/p>\n\n\n\n

Ukoliko Vam se dopao ovaj odlomak, knjigu mo\u017eete poru\u010diti na na\u0161em sajtu sa specijalnim popustom<\/strong><\/p>\n\n\n