{"id":15303,"date":"2022-07-15T14:51:08","date_gmt":"2022-07-15T13:51:08","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=15303"},"modified":"2022-07-15T14:51:08","modified_gmt":"2022-07-15T13:51:08","slug":"prikaz-knjige-rat-siromasnih-erika-vijara","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/prikaz-knjige-rat-siromasnih-erika-vijara","title":{"rendered":"Prikaz knjige „Rat siroma\u0161nih“ Erika Vijara"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Govore\u0107i o dve Peki\u0107eve novele \u2013 mo\u017ee se sasvim slobodno re\u0107i i dva kra\u0107a romana, \u201eOdbrana i poslednji dani\u201c i \u201eUspenje i sunovrat\u201c \u2013 Mihiz je ironi\u010dno, kako je on to samo umeo, kazao da je Peki\u0107 napisao dva aforizma, aludiraju\u0107i na obimnost Peki\u0107evih drugih dela, pre svega sedmotomnog \u201eZlatnog runa\u201c koje se prostire na preko 4000 strana. Kad smo ve\u0107 kod Peki\u0107a, gotovo su kultni poku\u0161aji Svetlane Velmar-Jankovi\u0107 da poku\u0161a da smanji obim \u201eZlatnog runa\u201c \u0161to je naposletku rezultiralo jo\u0161 ve\u0107im brojem strana koje je Peki\u0107 dodao jednom od tomova. Naravno, Peki\u0107 nije izuzetak, naprotiv, \u010dini se da romani koji za svoju temu uzimaju istoriju, pogotovo velike istorijske epohe, \u201eboluju\u201c od preop\u0161irnosti. Da bismo se uverili u to, pomenu\u0107emo samo nekoliko romana \u201emamutskih\u201c obima. Na prvom mestu su to svakako \u201eJadnici\u201c Viktora Igoa, roman krcat ne samo silnim doga\u0111ajima, ve\u0107 i mno\u0161tvom digresija koje se prostiru na desetinama stranica o katoli\u010dkim verskim redovima, istoriji pariske kanalizacije, velikim bitkama\u2026 Odgovor za\u0161to je to Igo \u010dinio nalazi se u materijalnoj koristi. Tada\u0161nji romani prvobitno su objavljivani kao feljtoni u \u010dasopisima, pa su honorari bili znatno ve\u0107i ukoliko je bilo vi\u0161e nastavaka. Razume se, gre\u0161ka bi bila uzeti samo materijalnu korist kao razlog za pisanje op\u0161irnih romana. Vreme u kome su se ti romani pisali bilo je znatno druga\u010dije. Knjige su neretko predstavljale jedinu zanimaciju, pogotovo u zaba\u010denim sredinama, pa se od pisaca o\u010dekivalo da pi\u0161u \u0161to du\u017ee knjige ne bi li zabava du\u017ee trajala. Naravno, delom to proizilazi iz same \u017eelje autora, kakva je, recimo, bila Tolstojeva kada je pisao \u201eRat i mir\u201c, najbolji primer romana-epohe, verovatno i za\u010detka ovog knji\u017eevnog \u017eanra. Tako docnije nastaju brojna knji\u017eevna dela me\u0111u kojima \u0107emo pomenuti samo romane \u201eBudenbrokovi\u201c Tomasa Mana, \u201e\u017divot i sudbina\u201c Vasilija Grosmana, \u201eArhipelag Gulag\u201c Aleksandra Sol\u017eenjicina, \u00a0\u201eSmrt \u2013 poslednje uto\u010di\u0161te\u201c Hilari Mantel\u2026 Takvi romani se pi\u0161u i u dana\u0161njici i, \u0161to je jo\u0161 zanimljivije, oni do\u017eivljaju veliku \u010ditanost. Izgleda da su oni svojevrsni kontrapunkt instant-komunikaciji koja se danas gaji. S druge strane, \u0161to je i na\u0161a tema, kratka dela, neko bi mo\u017eda rekao i novele, koje \u201ehvataju\u201c duh jednog vremena na manjem broju strana, prili\u010dno su retka stvar, neretko i na \u201eslabijoj\u201c ceni. Primera radi, i dan-danas je \u201eNa Drini \u0107uprija\u201c prepoznata kao najzna\u010dajnije Andri\u0107evo delo, svakako i najprodavanije, iako je, ako \u0107emo gledati isklju\u010divo sa knji\u017eevne ta\u010dke gledi\u0161ta, \u0161to je i sam Andri\u0107 mislio, \u201eProkleta avlija\u201c vrhunac njegovog stvarala\u0161tva. Jo\u0161 jedno tako kratko, ali podjednako sna\u017eno delo dolazi iz pera Erika Vijara.<\/p>\n\n\n\n

Po\u010detak je \u0161esnaestog veka. Pre nekoliko godina na vratima dvorske crkve u Vitembergu Luter je oka\u010dio svoje teze, pokrenuv\u0161i veliku crkvenu revoluciju. Inspirisani ovim \u010dinom, po \u010ditavoj Evropi javljaju se pobunjenici koji kre\u0107u u rat protiv postoje\u0107eg stanja. Jedan od njih je i pastor Tomas Mincer. Opisuju\u0107i njegov \u017eivot, ali i pobunu koju je on pokrenuo, Erik Vijar stvara \u201eRat siroma\u0161nih\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Kondenzovan do krajnjih granica, koliko stilski jo\u0161 vi\u0161e u opisivanju doga\u0111aja, roman, uslovno ga nazovimo tako, Erika Vijara predstavlja ne samo \u017eivot jednog od najve\u0107ih pobunjenika evropske istorije, ve\u0107 i vreme koje je prethodilo njegovom \u017eivotu. Su\u0161tinski, ako bismo tra\u017eili najpribli\u017eniju \u017eanrovsku odrednicu ovog dela, to bi bio poku\u0161aj sa\u017eimanja istorije u kratki knji\u017eevni tekst, u svojevrsnu hroniku, kako je sam autor naziva. \u201e\u0160krt\u201c na opisima, on stvara \u010dudesne re\u010denice, li\u0161ene bilo kakve suvi\u0161nosti, a opet upe\u010datljive u svojoj preciznosti i stilu, kakva je, recimo, ova: \u201eI knjige su se razmno\u017eile kao crvi u le\u0161u\u201c. Tu Vijarovu knji\u017eevnu maestralnost Melita Logo-Milutinovi\u0107 je izuzetno prenela na na\u0161 jezik, stvaraju\u0107i prevod koji izaziva istinsko divljenje.<\/p>\n\n\n\n

Erik Vijar je ro\u0111en u Lionu. Zavr\u0161io je studije istorije i filozofije. Debituje kao knji\u017eevni stvaralac krajem devedesetih. Slavu mu donosi roman \u201eKonkvistadori\u201c. Dobitnik je niza francuskih i internacionalnih priznanja, me\u0111u kojima je i Gonkurova nagrada za roman \u201eDnevni red\u201c (Akademska knjiga, 2018).<\/p>\n\n\n\n

\u201eKrije se tu velika tajna: voleti siroma\u0161ne zna\u010di voleti mrsko siroma\u0161tvo, vi\u0161e ga ne prezirati. Zna\u010di voleti \u010doveka. Jer, \u010dovek je siroma\u0161an. Nepopravljivo. Mi smo beda, lutamo izme\u0111u \u017eelje i ga\u0111enja\u201c, ovako Vijar opisuje sr\u017e promene koju donosi njegov junak. Dru\u0161tvo ogrezlo u feudalisti\u010dkom i\u017eivljavanju bogatih nad siroma\u0161nim (\u201eJer mo\u0107ni ne prepu\u0161taju ni\u0161ta, ni hleb, ni slobodu\u201c) kona\u010dno se budi iz duge letargije: \u201e(\u2026) po\u0161to se vi\u0161e hleba i slobode mo\u017ee dobiti samo ako se oni otmu, obreo se tu\u201c. Nastupa pobuna, neprikosnovena po svom zna\u010daju i uticaju. Nju Vijar nenadma\u0161no predstavlja, sa\u017eimaju\u0107i decenije istorije u tekst od sedamdesetak strana, blistav u svakom pogledu. Veli\u010danstvena je to pri\u010da o pobuni (kako sam autor ka\u017ee: \u201eMladost nema kraja, tajna na\u0161e jednakosti je besmrtna, a samo\u0107a neizreciva. Mu\u010deni\u0161tvo je zamka za potla\u010dene, po\u017eeljna je samo pobeda\u201c), ona koja se ve\u010dito ponavlja, ali i dokaz da se o velikim istorijskim epohama i doga\u0111ajima mo\u017ee pisati na dosad nevi\u0111eni na\u010din.<\/p>\n\n\n\n

Autor: Vladimir Petrovi\u0107<\/a><\/p>\n\n\n\n

Izvor: \u010citaonica<\/a><\/p>\n\n\n\n

Knjigu „Rat siroma\u0161nih“ mo\u017eete kupiti na na\u0161em sajtu sa 25% popusta<\/strong><\/p>\n\n\n