{"id":15269,"date":"2022-07-13T12:56:19","date_gmt":"2022-07-13T11:56:19","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=15269"},"modified":"2022-07-13T12:56:19","modified_gmt":"2022-07-13T11:56:19","slug":"gostovanje-matijasa-enara-u-budvi-izvestaj-i-fotografije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/gostovanje-matijasa-enara-u-budvi-izvestaj-i-fotografije","title":{"rendered":"Gostovanje Matijasa Enara u Budvi (izve\u0161taj i fotografije)"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Knji\u017eevni program \u201cGrada teatra\u201d nastavljen je na Trgu pjesnika u utorak 12. jula gostovanjem Matijasa Enara, jednog od najzna\u010dajnijih pisaca savremene francuske knji\u017eevnosti i dobitnika Gonkurove nagrade za roman \u201eBusola\u201d iz 2015. godine.<\/p>\n\n\n\n

Gosti ve\u010deri bili su profesor i knji\u017eevni prevodilac sa francuskog jezika Tamara Val\u010di\u0107 Buli\u0107, direktorica i glavna urednica izdava\u010dke ku\u0107e \u201cAkademska knjiga\u201d Bora Babi\u0107 i pisac i prevodilac proze sa \u0161panskog i katalonskog jezika Igor Marojevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Marojevi\u0107, koji poznaje Enara skoro 20 godina, kazao je da se znaju iz Barselone i da su zajedno bili dio \u010dasopisa \u201cLateral\u201d koji je bio zna\u010dajni knji\u017eevni \u010dasopis otvoren za pisce razli\u010ditih kultura.<\/p>\n\n\n\n

\u201cTako je tu bio Matijas Enar kao francuski piscac, pokojni Roberto Bolanjo kao \u010dileanski pisac, urednik je bio Ma\u0111ar. Objavljivali smo pri\u010de, eseje\u2026 A dru\u017eenje s Matijasom sam intenzivirao nakon \u0161to sam se vratio u Beograd. Pozvao sam ga na knji\u017eevnu koloniju ‘\u010cortanovci’, kasnije smo nastupali zajedno u Barseloni i ovo je na\u0161e \u010detvrto ili peto zajedni\u010dko knji\u017eevno ve\u010de“, kazao je Marojevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Marojevi\u0107 je ukazao i na \u201cBrevijar za po\u010detnike\u201d, koji je \u0161panski prevodilac preveo pod nazivom \u201cPriru\u010dnik za teroriste\u201d, po Marojevi\u0107evom mi\u0161ljenju mo\u017eda i najduhovitiji Enarov roman velike te\u017eine, budu\u0107i da je anticipirao neke od doga\u0111anja na svjetskoj geopoliti\u010dkoj sceni.<\/p>\n\n\n\n

„Enarova umje\u0161nost je u tome \u0161to se sve vrijeme smijete dok \u010ditate tekst, ali ste i i duboko zami\u0161ljeni. Glavna karakteristika Enarovog pisanja je velika lako\u0107a kretanja oko smrti, \u010dak sposobnost da pi\u0161e o smrti na duhovit na\u010din“, naglasio je Marojevi\u0107 i dodao da balans te dvije nepomirljive ravni i lako\u0107a s kojom to posti\u017ee \u010dine najzna\u010dajniji pe\u010dat njegovog pisanja.<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/figure>\n\n\n\n

Babi\u0107 je kazala da je Matijas Enar savremeni evropski klasik, te da svaki izdava\u010d u Evropi koji objavljuje njegova djela mo\u017ee biti samo po\u010dastvovan, a i da su ovakve knji\u017eevne ve\u010deri \u201cpravi praznik za sve ljubitelje knji\u017eevnosti\u201d.<\/p>\n\n\n\n

Val\u010di\u0107 Buli\u0107, koja je bila i u ulozi moderatorke ve\u010deri, istakla je da je Bliski istok sveprisutan u Enarovim romanima, te da likovi njegovih djela izra\u017eavaju istinsku ljubav prema Orijentu.<\/p>\n\n\n\n

„U \u2019Busoli\u2019 je usvojena koncepcija 1001 no\u0107i, sve se de\u0161ava u jednoj no\u0107i, gdje jedan \u010dovjek poku\u0161ava da pre\u017eivi sve svoje muke i depresije\u201d, kazala je ona nakon \u010dega je i pro\u010ditala dio tog romana.<\/p>\n\n\n\n

Enar se zahvalio na svim lijepim rije\u010dima tokom ve\u010deri i dodao da je jasno da je njegovo interesovanje za Orijent dio njegovog li\u010dnog puta.<\/p>\n\n\n\n

„Citirao bih jednog francuskog istori\u010dara Fernana Brodela \u2013 Upravo zato \u0161to dolazim sa Atlantika ja sam tako strasno zainteresovan za Mediteran. Zato sam odlu\u010dio da studiram jezike isto\u010dnog Mediterana, gdje sam i boravio dosta, interesovao sam se za gradove poput Istanbula i Damaska.“<\/p>\n\n\n\n

Osim toga \u0161to je Orijent va\u017ean za Enarov \u017eivot i knji\u017eevnost, autor je istakao, da je Orijent va\u017ean i za Evropu.<\/p>\n\n\n\n

„Ta predstava o Istoku dolazi kroz predstavu odnosa mo\u0107i Evrope i Istoka i neke vrste nametnute vizije. Pri\u010du 1001 no\u0107i vidimo kao klasik arapske knji\u017eevnosti i kao jednu srednjovjekovnu pri\u010du koja nam govori istinu o Orijentu. A te pri\u010de uop\u0161te nisu postojale kao takve u originalu, ve\u0107 je jedan francuski prevodilac sakupio te pri\u010de i na taj na\u010din ih prezentovao. Radi se o jednoj posredovanoj viziji Orijenta\u201d, kazao je Enar.<\/p>\n\n\n\n

Na Trgu pjesnika je najavljen i novi Enarov roman koji je iza\u0161ao u Francuskoj, a u radnoj verziji na na\u0161em jeziku nosi naslov \u201cGodi\u0161nja gozba grobarskog bratstva\u201d. Rije\u010d je o prvom potpuno francuskom romanu, kazao je Enar i otkrio da se radnja de\u0161ava u njegovom rodnom kraju. Odlomak iz romana u prevodu prisutnima u publici pro\u010ditala je Tamara Val\u010di\u0107 Buli\u0107, koja je, ina\u010de, prevela sve Enarove romane na srpski jezik.<\/p>\n\n\n\n

Prevodilac tokom ove ve\u010deri je bila vanredna profesorica Univerziteta Crne Gore Jasna Tatar An\u0111eli\u0107, dok je publika bila vrlo zainteresovana za razgovor koji se vodio na Trgu pjesnika i zaokru\u017eila je ovo ve\u010de svojim pitanjima.<\/p>\n\n\n\n

Autor: Vuk Lajovi\u0107<\/p>\n\n\n\n

Izvor: Vijesti<\/a><\/p>\n\n\n\n

Akademska knjiga je objavila dva romana Matijasa Enara koja mo\u017eete kupiti na na\u0161em sajtu sa specijalnim popustom<\/strong><\/p>\n\n\n