{"id":15116,"date":"2022-07-06T13:02:17","date_gmt":"2022-07-06T12:02:17","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=15116"},"modified":"2022-07-06T13:02:17","modified_gmt":"2022-07-06T12:02:17","slug":"odlomci-sredom-danilo-kis-stranac-medju-strancima-odlomak-iz-knjige-u-muzeju-odbacene-buducnosti-karla-markusa-gausa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/odlomci-sredom-danilo-kis-stranac-medju-strancima-odlomak-iz-knjige-u-muzeju-odbacene-buducnosti-karla-markusa-gausa","title":{"rendered":"ODLOMCI SREDOM: Danilo Ki\u0161, stranac me\u0111u strancima (odlomak iz knjige \u201eU muzeju odba\u010dene budu\u0107nosti\u201c Karla-Markusa Gausa)"},"content":{"rendered":"\n
\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Ni\u0161ta ovde vi\u0161e ne svedo\u010di o davnim vremenima, o dobu ma\u0111arske vladavine, o nema\u010dkim postolarima, ba\u0161tovanima, tesarima, vodoinstalaterima, ko\u010dija\u0161ima, stolarima, o kojima sam \u010ditao u jednom starom popisu stanovnika, a ono \u0161to ovde vidim kako propada skoro je novo, pa opet se ve\u0107 kruni: ju\u010dera\u0161nja moda koja je danas ve\u0107 prevazi\u0111ena i po\u010dinje da puca po \u0161avovima. Ko bi ovamo do\u0161ao u potrazi za svojim detinjstvom te\u0161ko da bi na\u0161ao jednu jedinu ta\u010dku u odnosu na koju bi mogao da se orijenti\u0161e, neku perspektivu na ulicu, prazninu izme\u0111u zgrada, koja bi mogla da mu podstakne se\u0107anja. Ni Andreas Sam nije mogao da prona\u0111e Aleju kestenova kada ju je tra\u017eio nakon Drugog svetskog rata. U kraju koji se ubrzano gradio, prona\u0161ao je samo ono \u0161to je nedostajalo, ono \u0161to vi\u0161e nije bilo prisutno, tu, u Aleji kestenova u Novom Sadu, \u010dija su stabla pose\u010dena kako bi se napravilo mesta za izgradnju moderne ulice i modernih stambenih zgrada.<\/p>\n\n\n\n

Andreas Sam je pre\u017eiveli, kao i Miroslav Blam, na koga \u2013 verovatno ne slu\u010dajno \u2013 podse\u0107a i imenom. Mo\u017ee biti da su Danilo Ki\u0161 i Aleksandar Ti\u0161ma jedan drugom \u017eeleli da odaju po\u010dast izborom imena protagonista svojih romana, ali ono \u0161to ih svakako \u010dini su\u0161tinski bliskima jeste to kako su, u literarnom smislu, uobli\u010dili njihove sudbine, koje su se razvijale pod istim pomra\u010denim nebom.<\/p>\n\n\n\n

Danilo Ki\u0161, stranac me\u0111u strancima, i samouveren i stidljiv, svoje knji\u017eevno stvarala\u0161tvo posvetio je opsesivnom poku\u0161aju da se ponovo odoma\u0107i u svetu. Romani tog panonskog Jevrejina predstavljaju poku\u0161aj da se, posredstvom se\u0107anja i snagom poetske evokacije, u knji\u017eevnosti vaskrsne \u010ditav jedan svet koji u stvarnosti ne samo da je utonuo u melanholiju, ve\u0107 je potpuno zbrisan: srednju Evropu, \u010diji je lep deo \u010dinila Panonija, mala eksperimentalna stanica u kojoj je, na prostoru izme\u0111u Dunava, Save i Tise, sprovo\u0111en eksperiment su\u017eivota velikog broja naroda, sve dok joj, prvo, sa svih strana, nije podmetnut dar nacionalizma, i dok, kasnije, nacionalsocijalisti i pripadnici ma\u0111arske partije Strelastog krsta nisu u tom regionu ostavili za sobom krvav trag sprovode\u0107i pogrom Jevreja (naro\u010dito ovde u Panoniji, Jevreji su bili most me\u0111u narodima, posrednici izme\u0111u razli\u010ditih nacionalnosti).<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

U svojoj trilogiji Porodi\u010dni cirkus Ki\u0161 poku\u0161ava da se priseti kako je izgledao njegov deportovani otac, ona lepr\u0161ava sen koja se, nose\u0107i mantil i \u0161e\u0161ir, vrzmala njegovim detinjstvom, a onda jednog dana nestala da se vi\u0161e nikad ne vrati. Kao i ocu, koji \u0107e zauvek ostati samo nejasna figura sredove\u010dnog \u010doveka, on poku\u0161ava da vrati ime, obli\u010dje, biografiju i nebrojenim drugim ljudima koji su nestali iz ku\u0107a, \u010detvrti i grada njegovog detinjstva. On \u017eeli da u svom velikom svedo\u010denju protiv smrti navede sve, doslovno sve, \u0161to svedo\u010di o postojanju onih kojih vi\u0161e nema. Religija kojoj slu\u017ei jeste religija detalja, ali on sebe, kao veruju\u0107eg, optu\u017euje za slabost svojih mo\u0107i jer mu je jasno da je taj poduhvat osu\u0111en na propast koliko god se trudio da iz se\u0107anja prizove neupadljive detalje, ure\u0111aje, zaboravljene glasove, izbrisane slike, te da iz stranice u stranicu navodi imena kom\u0161ija, prijatelja i ro\u0111aka koji su ubijeni ili nestali sa tim svetom.<\/p>\n\n\n\n

U pozadini tih litanija koje posve\u0107uje predmetima ili biografijama kojima priziva svoju Panoniju, litanija posve\u0107enih davno istrulelim stvarima, oronulim nastambama, uvek se ose\u0107a prizvuk i prigu\u0161ena atmosfera neuspeha. Kako nijedno nabrajanje ne mo\u017ee biti potpuno, svaki novi detalj dovr\u0161enje njegovog zadatka \u010dini sve daljim. \u0160to mu se vi\u0161e pribli\u017eavamo, ono beskona\u010dno postaje sve ve\u0107e i pomera se sve dalje u beskraj, no \u010dinjenica da je osu\u0111en na propast ne govori ni\u0161ta protiv samog poduhvata; upravo suprotno, ba\u0161 nam njegova uzaludnost pokazuje koliko je neophodan taj poku\u0161aj da se kroz se\u0107anje, haluciniranje, pisanje jo\u0161 jednom o\u017eivi jedan zbrisani svet, poku\u0161aj koji nikada ne mo\u017ee da uspe, poduhvat koji nikada ne mo\u017ee da bude dovr\u0161en.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Ukoliko vam se svideo ovaj odlomak, knjigu mo\u017eete poru\u010diti sa specijalnim popustom na na\u0161em sajtu<\/strong><\/p>\n\n\n