{"id":14922,"date":"2022-06-30T20:00:41","date_gmt":"2022-06-30T19:00:41","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=14922"},"modified":"2022-06-30T20:00:41","modified_gmt":"2022-06-30T19:00:41","slug":"razgovori-petkom-melita-logo-milutinovic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/razgovori-petkom-melita-logo-milutinovic","title":{"rendered":"RAZGOVORI PETKOM: Melita Logo-Milutinovi\u0107"},"content":{"rendered":"\n
\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Ovog petka razgovaramo sa Melitom Logo-Milutinovi\u0107, knji\u017eevnom prevoditeljkom<\/em><\/p>\n\n\n\n

Melita Logo-Milutinovi\u0107 ro\u0111ena je 1970. godine u Beogradu. Zavr\u0161ila je francuski jezik i knji\u017eevnost na Filolo\u0161kom fakultetu u Beogradu. Bavi se knji\u017eevnim prevo\u0111enjem od 1998. godine. \u010clan je Udru\u017eenja knji\u017eevnih prevodilaca Srbije, a od 2000. godine ima status samostalnog umetnika. Prevodi prete\u017eno savremene romane i stripove. Dobitnik je nagrada \u201eMilo\u0161 \u0110uri\u0107\u201c (2014) i \u201eBranko Jeli\u0107\u201c (2016. i 2019).<\/p>\n\n\n\n

Na samom po\u010detku pitali bismo Vas koliko je zahtevan prevodila\u010dki rad i koliko se on u dana\u0161njem dru\u0161tvu ceni?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Rad na knji\u017eevnom prevodu izuzetno je zahtevan, mentalno, duhovno, pa i emocionalno. Nekad je zahtevnije nego \u0161to smo svesni i mi sami prevodioci; tek kad shvatimo koliko smo po zavr\u0161etku prevoda ostali istro\u0161eni, bude nam jasno koliko smo sebe ulo\u017eili. Mnogo se ve\u0107 govorilo o tome koliko se u dana\u0161njem dru\u0161tvu prevodila\u010dki rad ceni i da li se uop\u0161te ceni. Svakako se ne ceni dovoljno. Mo\u017eda bi trebalo da postoji ve\u0107a svest o zna\u010daju prevodne knji\u017eevnosti za um i duh nacije. Mo\u017eda bi trebalo objasniti da to \u0161to knji\u017eevni prevodilac radi od ku\u0107e, nema utvr\u0111eno radno vreme i ne mora zbog posla da ustaje u cik zore nipo\u0161to ne zna\u010di da mu je posao lak. Mo\u017eda bi trebalo \u010de\u0161\u0107e isticati da se knji\u017eevni prevodioci dijametralno razlikuju od \u201eknji\u017eevnih prevodilaca\u201c, \u010diji lo\u0161i prevodi, koji pune na\u0161e najve\u0107e knji\u017eare, stvaraju utisak da se knji\u017eevnim prevo\u0111enjem mo\u017ee baviti svako kome to padne na pamet. I najzad, mo\u017eda treba objasniti da je knji\u017eevno prevo\u0111enje poziv, kojem se predate jer ni\u0161ta drugo ne volite toliko i ne radite tako dobro \u2013 i znate da se od njega ne\u0107ete obogatiti, da \u0107ete s njim uvek imati strahovito nesrazmeran odnos ulo\u017eenog rada i zarade, ali ne mo\u017eete da ga se odreknete. Jer to nije posao, nego poziv. Umetni\u010dki poziv, koji je, poput drugih umetni\u010dkih poziva, mo\u017eda osu\u0111en da bude neshva\u0107en.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Preveli ste niz zna\u010dajnih dela savremene francuske literature, ali mi \u0107emo se fokusirati na njih nekoliko. Na prvom mestu je to prevod romana Lidi Salver Bez plakanja<\/em> u izdanju Akademske knjige za koji ste dobili nagradu \u201eBranko Jeli\u0107\u201c. Kakva su bila Va\u0161a iskustva sa ovim romanom?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Bio je to jedan od mo\u017eda najizazovnijih tekstova s kojima sam se dosad susrela. Ali ako je delo nadahnjuju\u0107e, meni kao prevodiocu izazov zapravo postaje podsticaj da izvu\u010dem najvi\u0161e iz sebe. Stil Lidi Salver bogat je i slo\u017een, re\u010denica \u010desto bez prekida sledi tok misli naratora i govornika ili se pak prekida doslovce u pola re\u010di da bi jedan govornik upao u re\u010d drugom. Njeno izra\u017eavanje je raznovrsno, od \u017eargona do sofisticiranog govora i sna\u017ene poetske re\u010di. Nije to svojstveno samo ovom njenom romanu, ve\u0107 i prethodnim. Me\u0111utim, specifi\u010dnost ovog teksta jeste kori\u0161\u0107enje jednog nepostoje\u0107eg francusko\u0161panskog jezika, kojim govori glavna junakinja. Nije bilo lako prona\u0107i pandan tom jeziku, izmisliti srpsko\u0161panski, koji bi istovremeno bio i iskrivljen i razumljiv. Ali, na kraju, i to je bio jedan divan izazov.<\/p>\n\n\n\n

Nedavno ste preveli putopisnu knjigu Emanuela Rubena Uz Dunav<\/em>, pisca koji na specifi\u010dan na\u010din spaja francusku kulturu i na\u0161e krajeve. Mo\u017eete li nam re\u0107i ne\u0161to vi\u0161e o radu na ovom delu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Delo Uz Dunav<\/em> predstavlja u neku ruku poetski vodi\u010d kroz podunavsku Evropu, i to pre svega kroz njene zakutke do kojih mo\u017ee da dopre samo neko ko se ne dr\u017ei utabanih staza. Nije posredi samo putopis, ovo je kazivanje oboga\u0107eno li\u010dnim do\u017eivljajem pisca, njegovim pogledima, nazorima, du\u0161evnim stanjima, snovi\u0111enjima, pijanstvima, pa i privi\u0111enjima. Na toj ravni bilo je potrebno preneti na srpski jezik jedno veliko bogatstvo stila i snagu slika. Pored toga, me\u0111utim, specifi\u010dnost same postavke radnje \u2013 putovanje biciklom \u2013 zahtevala je u\u010denje biciklisti\u010dkog argoa, a pra\u0107enje skrivenih staza i bogaza zahtevalo je da se pronalaze srpske transkripcije toponima \u010desto nepoznatih \u010dak i svemogu\u0107em internetu, kao i imena nekih istorijskih likova mo\u017eda sporednih sa gledi\u0161ta svetske povesti, ali bitnih za odre\u0111eni lokalitet.<\/p>\n\n\n\n

Radnja ovog dela zadr\u017eava se jedno vreme na na\u0161im i nama bliskim prostorima. Ono \u0161to je meni bilo vrlo simpati\u010dno jeste to \u0161to su mnogi nazivi jela, pi\u0107a i dr., pa i neki manji dijalozi, u francuskom originalu dati na srpskom, s prevodom na francuski ili obja\u0161njenjem u zagradi. U srpskom prevodu mogu se prepoznati po kurzivu, a poja\u0161njenja su izostavljana da ne bi zvu\u010dala kao eho. Uz pi\u0161\u010devo dopu\u0161tenje!<\/p>\n\n\n\n

\"Uz<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Ovih dana je iz \u0161tampe iza\u0161ao Rat siroma\u0161nih<\/em> velikog francuskog pisca Erika Vijara, a ranije ste preveli i njegovo delo Dnevni red<\/em> za koji je dobio Gonkurovu nagradu. Kako biste na\u0161im \u010ditaocima predstavili ove dve knjige?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Dnevni red<\/em> predstavlja svojevrsno podse\u0107anje i opomenu. On govori o zavr\u0161nom periodu Hitlerovog uspona i osvitu Drugog svetskog rata, ali prvenstveno se usredsre\u0111uje na elemente koji su omogu\u0107ili nacisti\u010dkom re\u017eimu da do\u0111e na vlast, zapali ratni po\u017ear i po\u010dini najstra\u0161nije zlo\u010dine. Ima tu, svakako, kratkovidih ili zapla\u0161enih politi\u010dara, ali i velikih industrijalaca \u010diji je novac finansirao Hitlera, a oni su zauzvrat dobijali besplatnu radnu snagu u koncentracionim logorima. Za sve smo to mi mo\u017eda i \u010duli, ali ovako sabrano i zapakovano u kratku formu koja odi\u0161e snagom izraza, ostavlja posebno sna\u017ean utisak.<\/p>\n\n\n\n

Rat siroma\u0161nih<\/em> smatram Vijarovim mini remek-delom. Sa stanovi\u0161ta ideje i fabule, posredi je koncentrat bunta, predstavljen kroz \u017eivot Tomasa Mincera, teologa revolucionara iz XVI veka, koji se fanati\u010dno borio za oslobo\u0111enje potla\u010denih, kako od stega feudalnih gospodara, tako i od stega crkve. Sa stanovi\u0161ta forme, posredi je jezi\u010dki koncentrat svojstven Vijaru, \u010dije su osnovne odlike svedenost i jezgrovitost. Beskompromisno i gromovito, takvo je ovo delo.<\/p>\n\n\n\n

Ako mo\u017eete da nam odate, koje Va\u0161e prevode \u0107emo \u010ditati u budu\u0107nosti?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Na primer, jo\u0161 jednog Vijara!<\/p>\n\n\n\n

Knjige koje je prevela Melita Logo-Milutovi\u0107 mo\u017eete poru\u010diti na na\u0161em sajtu sa specijalnim popustom<\/strong><\/p>\n\n\n