{"id":14801,"date":"2022-06-25T16:22:34","date_gmt":"2022-06-25T15:22:34","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=14801"},"modified":"2022-06-25T16:22:34","modified_gmt":"2022-06-25T15:22:34","slug":"prikaz-romana-odeljenje-za-rak-aleksandra-solzenjicina","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/prikaz-romana-odeljenje-za-rak-aleksandra-solzenjicina","title":{"rendered":"Prikaz romana \u201eOdeljenje za rak\u201c Aleksandra Sol\u017eenjicina"},"content":{"rendered":"\n
\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

\u201eZa\u0161to bi ona \u010ditala \u2018Anu Karenjinu\u2019? Nije li dosta ono \u0161to si sam do\u017eiveo? Gde da pro\u010ditamo ne\u0161to o\u00a0nama, o\u00a0nama? Treba li pri\u010dekati sto godina?\u201c, pitanje je koje postavlja jedna od junakinja romana \u201eOdeljenje za rak\u201c. Re\u010di \u201eo nama\u201c odnose se na \u017ertve staljinisti\u010dkih progona i logora. Odgovor je vrlo jednostavan: treba \u010ditati Sol\u017eenjicina, jednog od najve\u0107ih protivnika totalitarnog sovjetskog re\u017eima i verovatno \u010doveka koji ga je na najbolji mogu\u0107i na\u010din opisao. Kakav je to bio re\u017eim na svojoj ko\u017ei najbolje je osetio s\u00e2m Sol\u017eenjicin. Godine 1945. osu\u0111en je na devet godina robije i ve\u010dito progonstvo u Sibir zbog kritike Staljinove vladavine. Zato\u010denik je sve do 1953, kada biva poslat u progonstvo. Kona\u010dno na kakvoj-takvoj slobodi, on po\u010dinje da pi\u0161e, svestan da ni\u0161ta od toga ne\u0107e biti objavljeno. I zaista, za objavljivanje njegovog prvog zna\u010dajnijeg dela trebalo je sa\u010dekati punih devet godina i promenu politi\u010dke klime. Zahvaljuju\u0107i destaljinizaciji koju sprovodi Hru\u0161\u010dov, Sol\u017eenjicinu je dozvoljeno objavljivanje knjiga i selidba u Moskvu. Kratki roman \u201eJedan dan Ivana Denisovi\u010da\u201c izaziva pravu buru u tada\u0161njem Sovjetskom Savezu, jer po prvi put tema jednog knji\u017eevnog dela postaje Gulag. Ali to ne traje dugo. Dolazak Bre\u017enjeva na vlast po\u010detak je nove Sol\u017eenjicinove golgote. Romani \u201eU prvom krugu\u201c i \u201eOdeljenje za rak\u201c povla\u010de se iz \u0161tampe, a autoru su zabranjeni javni nastupi. Tu na scenu stupa \u010duveni sovjetski samizdat i ova dva dela polujavno cirkuli\u0161u od ruke do ruke. Jo\u0161 va\u017enije, rukopisi sti\u017eu do inostranstva i tu bivaju integralno objavljeni. Kao potpuni \u0161ok ne samo za Sol\u017eenjicina, ve\u0107 i za sovjetsku vlast \u2013 a zahvaljuju\u0107i upravo ovim romanima \u2013 on dobija Nobelovu nagradu za knji\u017eevnost 1970. godine. Bio je to za\u010detak ogromne knji\u017eevne karijere, gotovo bez premca u novijoj ruskoj literaturi. Zahvaljuju\u0107i izdava\u010dkoj ku\u0107i Akademska knjiga posle nekoliko decenija ponovo imamo priliku da se upoznamo s njom.<\/p>\n\n\n\n

Za razliku od romana \u201eU prvom krugu\u201c ili jo\u0161 \u010duvenijeg \u201eArhipelaga Gulag\u201c koji direktno govore o logorskom iskustvu, ovaj roman je vi\u0161e okrenut onome \u0161ta se de\u0161ava posle zato\u010deni\u0161tva. Samim tim se mo\u017ee smatrati i direktnim nastavkom Sol\u017eenjicinovih ranijih dela. Potka \u201eOdeljenja za rak\u201c je boravak Olega Kostoglotova, biv\u0161eg politi\u010dkog ka\u017enjenika, na bolni\u010dkom le\u010denju i doga\u0111aji koje su to le\u010denje pratili. Zbog direktnog pozivanja na sopstveno iskustvo \u2013 Sol\u017eenjicin se zaista le\u010dio od raka u bolnici u Ta\u0161kentu \u2013 \u201eOdeljenje za rak\u201c mo\u017eemo posmatrati i kao poluautobiografski spis.  Minuciozno prodiru\u0107i u ljudsku psihu, Sol\u017eenjicin nam predstavlja raznoliku galeriju likova, i to od politi\u010dkog komesara i potkaziva\u010da za vreme Staljinove vladavine, mladog idealisti\u010dkog studenta, ambicioznih medicinskih sestara i lekara, seljaka i radnika, pa sve do proka\u017eenih politi\u010dkih zatvorenika. Sve njih povezuje odsutna borba protiv zajedni\u010dkog i podmuklog neprijatelja \u2013 raka. Ipak, kakva je dr\u017eava, takva je i bolnica. Prljav\u0161tina, nemar, o\u010daj i bezna\u0111e sjedinjuju se u op\u0161tu sliku propasti dru\u0161tvenog sistema oli\u010denog u jednom bolni\u010dkom odeljenju.<\/p>\n\n\n\n

Aleksandar Sol\u017eenjicin, jedan od najzna\u010dajnijih knji\u017eevnih stvaralaca dvadesetog veka, ro\u0111en je u Kislovodsku. Nakon studija dobrovoljno se prijavljuje u vojsku, u kojoj je sve do 1945. godine. Uhap\u0161en je zbog kritike Staljinove politike i osu\u0111en na osam godina robije. Njegov  roman \u201eJedan dan Ivana Denisovi\u010da\u201c, objavljen 1962. godine, postao je prekretnica u istoriji Sovjetskog Saveza. Posle ovog dela pi\u0161e niz romana, zbirki pripovedaka i istorijskih studija (\u201eU prvom krugu\u201c, \u201eOdeljenje za rak\u201c, \u201eVoli revoluciju\u201c, vi\u0161etomni \u201eCrveni to\u010dak\u201c…). Proteran je iz Sovjetskog Saveza za vreme Bre\u017enjeva. \u017divi u \u0160vajcarskoj i Americi, a u Rusiju se vra\u0107a po\u010detkom devedesetih. Dobitnik je Nobelove nagrade za knji\u017eevnost 1970. godine, kao i niza ruskih i internacionalnih knji\u017eevnih priznanja. Preminuo je u Moskvi 2008. godine. Pored \u201eArhipelaga Gulag\u201c i \u201eOdeljenja za rak\u201c, Akademska knjiga je objavila i njegovu istorijsku studiju \u201eDva veka zajedno\u201c.  <\/p>\n\n\n\n

Roman \u201eOdeljenje za rak\u201c kompoziciono je izuzetno slo\u017een. Ogroman broj likova, tema i sudbina u krajnjem zbiru povezuje se u odli\u010dnu celinu. Pored svog osnovnog zna\u010denja \u2013 autobiografske pri\u010de o le\u010denju od raka, ovaj roman se mo\u017ee posmatrati i kao povest o neostvarivoj i nemogu\u0107oj ljubavi izme\u0111u medicinske sestre i glavnog junaka. Nije zanemarljiv ni politi\u010dki deo knjige koji govori o prvim danima destaljinizacije i strahu politi\u010dkog komesara Pavela Rusanova da \u0107e odgovarati za svoja nedela i la\u017ene prijave koje su odvele desetine ljudi u Gulag. Ipak, najva\u017enije od svega, ovo je odli\u010dna psiholo\u0161ka studija o tome kako se ljudi razli\u010ditih karaktera bore protiv neizle\u010dive bolesti. Sol\u017eenjicinove re\u010denice su britke, na momente krajnje duhovite, neretko i ironi\u010dne. Pripoveda\u010dki talenat istinskog knji\u017eevnog genija propra\u0107en je ne samo li\u010dnim iskustvom sa rakom, ve\u0107 i pedantnim izu\u010davanjem medicinske literature. Izuzetno \u010ditak, u isto vreme nenadma\u0161no stilski bogat, ovaj roman svojim kvalitetom prevazilazi okvire politi\u010dke anga\u017eovanosti i na najbolji na\u010din nastavlja knji\u017eevnu tradiciju velike ruske proze sa kraja devetnaestog i po\u010detka dvadesetog veka, postav\u0161i istovremeno njen dostojni naslednik.<\/p>\n\n\n\n

Autor: Vladimir Petrovi\u0107<\/a><\/p>\n\n\n\n

Izvor: \u010citaonica<\/a><\/p>\n\n\n\n

Roman „Odeljenje za rak“ mo\u017eete naru\u010diti na na\u0161em sajtu sa specijalnim popustom<\/strong><\/p>\n\n\n