{"id":14775,"date":"2022-06-24T14:12:43","date_gmt":"2022-06-24T13:12:43","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=14775"},"modified":"2022-06-24T14:12:43","modified_gmt":"2022-06-24T13:12:43","slug":"razgovori-petkom-mladen-jakovljevic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/razgovori-petkom-mladen-jakovljevic","title":{"rendered":"RAZGOVORI PETKOM: MLADEN JAKOVLJEVI\u0106"},"content":{"rendered":"\n

<\/h2>\n\n\n\n
\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Od ovog petka, svake sedmice \u0107emo donositi razgovore sa autorima Akademske knjige. Pored pri\u010de o njihovim knjigama, govori\u0107emo i o dana\u0161njem polo\u017eaju literature, nauke i umetnosti. Nadamo se da \u0107ete u\u017eivati u ovim razgovorima.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Ovog petka razgovaramo sa Mladenom Jakovljevi\u0107em, piscem i univerzitetskim profesorom<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Posle dobrog prijema Va\u0161eg romana Izbledele du\u0161e<\/em> od strane publike i kritike, Va\u0161 najnoviji roman Kad se vratim<\/em> do\u017eiveo je isti uspeh. I u jednom i u drugom romanu u sredi\u0161tu Va\u0161e pa\u017enje je suo\u010denje sa smr\u0107u, ispisano na, kako nam se \u010dini, do sada nevi\u0111eni na\u010din u na\u0161oj knji\u017eevnosti. Mo\u017eete li nam re\u0107i ne\u0161to vi\u0161e o tome?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Iskorak u domen smrti inspirativna je prilika za kreativno izra\u017eavanje bez ikakvih ograni\u010denja zbog same \u010dinjenice da zagrobno iskustvo nije proverivo. To ipak ne zna\u010di i da je pisanje o smrti jednostavno. Ona nije samo fizi\u010dko nestajanje jedne osobe jer umire mnogo vi\u0161e od jednog tela. Nestaju predmeti koji nas za tu osobu vezuju, ali i mesta gde je ta osoba \u017eivela i jezik kojim je ona govorila, ili se bar menjaju do neprepoznatljivosti. Neumitno blede i se\u0107anja a sa zaboravom nastupa i ona druga, prava smrt, kojom se, uz preispitivanje i preispisivanje granica izme\u0111u \u017eivota i smrti, bave oba romana. Izbledele du\u0161e<\/em> tematizuje zna\u010daj svega onoga \u0161to \u010dovek ostavlja za sobom, dobrih i lo\u0161ih dela, kao i va\u017enost tradicije i se\u0107anja ukorenjenih u ljudima, mestima i govoru. U romanu Kad se vratim<\/em> svi ovi elementi dodatno su premre\u017eeni traumom suo\u010davanja sa tragi\u010dnim gubitkom bliske osobe. Ja utehu nalazim u uverenju da taj prag, koji svi jednoga dana moramo pre\u0107i, nije i kona\u010dni kraj i, u su\u0161tini, oba romana su pri\u010da o egzistenciji nakon smrti i mogu\u0107im stazama koje vode od ove do zagrobne stvarnosti i natrag.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

U romanu Izbledele du\u0161e<\/em> na velika vrata u srpsku knji\u017eevnost vra\u0107ate dijalektsko pripovedanje, i to kraja iz kog je potekao Vuk Karad\u017ei\u0107. Koliko je bilo zahtevno rekonstruisati govor ovog kraja kakav je bio u pro\u0161losti?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U uvodnoj re\u010di romana napisao sam da su i jezik \u201epojele godine\u201c. \u017deleo sam da zabele\u017eim kako su govorile moje bake i deke, ro\u0111aci i njihovi poznanici, dragi ljudi kojih vi\u0161e nema i u toj zamisli vodio me je zavi\u010dajni, intimni ose\u0107aj tuge. Nije mi namera bila da rekonstrui\u0161em govor jer bi to bio trud osu\u0111en na neuspeh. Dijalektolozi, koji sinhrono i dijahrono izu\u010davaju narodne govore, potvrdi\u0107e da je nemogu\u0107e rekonstruisati govor toga vremena i kraja, mada je tu kolevka standardnog srpskog jezika. U romanu spajam nekada\u0161nji i sada\u0161nji, dijalekat i standardni govor kao odraz pro\u017eimanja stvarnosnog i fantasti\u010dnog zasnovanog na preoblikovanju poznatog, uklju\u010duju\u0107i stvarne i izma\u0161tane obi\u010dajne prakse. Tako\u0111e, taj spoj je i rezultat potrebe da, koriste\u0107i se li\u010dnim se\u0107anjima \u2013 na\u017ealost nepouzdanim, kakva su se\u0107anja ina\u010de \u2013 otrgnem od zaborava duh jednog podneblja i jednog vremena, ali i predaka, koje ne smemo prepustiti zaboravu. <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Na zna\u010daj toga pa\u017enju je skrenula i profesorka Vladislava Gordi\u0107 Petkovi\u0107 primetiv\u0161i da se u va\u0161im delima me\u0161aju istorija i kultura koje spaja kolektivno tradicijsko pam\u0107enje.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Imam utisak da kao narod ne samo \u0161to imamo kratko pam\u0107enje nego i sve vi\u0161e patimo od odsustva potrebe da pamtimo, \u0161to je rezultat u\u017easnog spoja okolnosti u istoriji ovog podneblja, ali i sada\u0161njeg vrtoglavog tempa \u017eivota, u kojem se\u0107anja i tradicija, na\u017ealost, pre\u010desto imaju samo dekorativnu i prakti\u010dnu ulogu. Svi mi, kao pojedinci, gradimo jedinstveni kolektivni identitet i odgovorni smo za ve\u0107 pomenuto otimanje od zaborava na\u0161ih korena, njihovo negovanje i o\u010duvanje, ali to moramo \u010diniti na zdrav na\u010din. Mislim da je knji\u017eevnost savr\u0161en medij za to. Savremeno i tradicijsko treba da se nadopunjuju, a ne da jedno isklju\u010duje drugo ili da mesta za njihov spoj ima samo kada je to prakti\u010dno ili korisno za dnevnopoliti\u010dke svrhe.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Kako je Va\u0161e pisanje zanimljiv preplet fantasti\u010dne i, uslovno je nazovimo, realisti\u010dne knji\u017eevnosti, mo\u017eete li sa nama podeliti Va\u0161e mi\u0161ljenje o odnosu ova dva \u017eanra?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ne postoji jedna prava ili najbolja definicija fantasti\u010dnog, ali svima im je zajedni\u010dko to da polaze od stvarnosti i stvarnosnog, koje je jednako te\u0161ko definisati. Mnogo toga \u0161to bi neko opisao kao fantasti\u010dno ja do\u017eivljavam kao deo stvarnosti, zbog li\u010dnih uverenja, ali i zbog nekih doga\u0111aja i do\u017eivljaja za koje ne mogu sa sigurno\u0161\u0107u da ka\u017eem da su samo odsanjani ili umi\u0161ljeni, da se nisu odista i desili. Verovatno sam zato i postao toliko prijem\u010div za fantasti\u010dno u knji\u017eevnosti. Vajldova bajka \u201eSlavuj i ru\u017ea\u201c prva je knjiga koju sam s\u00e2m pro\u010ditao, a \u010ditanje Poovih pri\u010da u vi\u0161im razredima osnovne \u0161kole, a u srednjoj i Lavkraftovih, dodirnulo je neka mesta u mojoj du\u0161i koja ranije nisam umeo da artikuli\u0161em. Ono \u0161to nazivamo \u010distim realizmom nikada me nije ostavilo sa takvim ose\u0107ajem zadovoljstva nego bi uvek ostao utisak da ne\u0161to zna\u010dajno nedostaje. Meni je fantastika ogledalo u kojem mnogo bolje sagledavam stvarnost.<\/p>\n\n\n\n

Ho\u0107ete li nas uskoro obradovati sa nekim novim delom?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Preduslov za to je inspiracija, ta\u010dnije dovoljno akumulirane inspiracije da bih uop\u0161te po\u010deo da pi\u0161em. Trenutno sam u fazi akumuliranja, a kada \u0107u po\u010deti sve to da oblikujem u tekst \u2013 to jo\u0161 uvek ne znam. Rokovima se optere\u0107ujem samo kada je akademska produkcija u pitanju, dok kreativnost to ne dozvoljava \u2013 prepustio sam joj da sama diktira tempo.<\/p>\n\n\n\n

Mladenove knjige mo\u017eete poru\u010diti na na\u0161em sajtu sa specijalnim popustom<\/strong><\/p>\n\n\n