{"id":14545,"date":"2022-06-15T13:02:02","date_gmt":"2022-06-15T12:02:02","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=14545"},"modified":"2022-06-15T13:02:02","modified_gmt":"2022-06-15T12:02:02","slug":"odlomci-sredom-mostovi-ili-ostrva-dobra-lepota-andricev-svet","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/odlomci-sredom-mostovi-ili-ostrva-dobra-lepota-andricev-svet","title":{"rendered":"ODLOMCI SREDOM: Mostovi ili ostrva („Dobra lepota. Andri\u0107ev svet“)"},"content":{"rendered":"\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Ove srede Vam predstavljamo odlomak iz knjige Dobra lepota. Andri\u0107ev svet,<\/em> profesorke Gorane Rai\u010devi\u0107<\/a>, <\/em>koji govori o Andri\u0107evom <\/a>shvatanju diplomatije i o osnovim motivima njegove proze. U\u017eivajte!<\/strong><\/p>\n\n\n\n

MOSTOVI ILI OSTRVA: \u0160TA JE ANDRI\u0106 MISLIO O DIPLOMATAMA<\/p>\n\n\n\n

Na prvi pogled o\u010digledna, simbolika mosta kao najprepoznatljivija odrednica celokupnog dela Ive Andri\u0107a, u stvari je veoma slo\u017eena, a o njenim esteti\u010dkim, eti\u010dkim, egzistencijalnim, kulturnim, pa i metafizi\u010dkim konotacijama mnogo je pisano. Iz svih ovih analiza vidljivo je da se iza univerzalne i op\u0161te\u010dove\u010danske ideje o potrebi povezivanja ljudi i njihovog me\u0111usobnog razumevanja i sporazumevanja krije pi\u0161\u010deva vrlo specifi\u010dna \u017eivotna i umetni\u010dka filozofija. Nasuprot crnjanskovskoj viziji o op\u0161toj povezanosti svega u svetu, nevidljivoj premre\u017eenosti koju mo\u017eemo da do\u017eivimo u epifanijskim trenucima \u0161to nam donose utehu i spokoj, Andri\u0107 veze nije video kao ne\u0161to \u0161to postoji skriveno ispod vidljive povr\u0161ine ve\u0107 kao zadatak zadat ljudima. Veze su mogu\u0107e, ali ih moramo uspostaviti mi sami, i one se u vidu mostova (kao otelotvorenja svima i uvek razumljive misli i estetske predstave) zaista i ostvaruju \u2013 ali je proces gradnje neizvestan koliko i mukotrpan, a sama \u0107uprija \u2013 kao trijumf \u010doveka nad prirodom (kao prostorom u kojem mnogo \u010de\u0161\u0107e, i kod ve\u0107ine ljudi, dominiraju destruktivni, a manje stvarala\u010dki nagoni) \u2013 od dana svog zavr\u0161etka biva izlo\u017eena neprestanoj pretnji propadanja, uru\u0161avanja i osipanja, i nema joj opstanka bez neprestane pa\u017enje i brige ljudi. Istina je i to da se Andri\u0107ev most mo\u017ee shvatiti i kao simbol obrnute, jovovske duge, koja ide od zemlje ka nebu, i koja zapravo govori o tome da je \u010dovek prihvatio svet koji mu je dat i zadat, iako jo\u0161 uvek nema mo\u0107i da razume zlo koje ga pro\u017eima, niti da sazna sudbinu koja mu je na zemlji dodeljena. Sporazum sa tim i takvim bogom koji je stvorio svet u kojem vladaju materijalni zakoni, i gde svaka velika i plemenita misao li\u010di na uljeza, stranca i do\u0161ljaka iz nekog drugog kosmosa[1]<\/a>,  kod Andri\u0107a je sa\u010dinjen jo\u0161 u Ex Pontu<\/em> (1919), kada se lirski subjekt u liku mladi\u0107a (samog pesnika) odlu\u010dio za \u017eivot uprkos o\u010dinskom upozorenju o njegovoj kratkovekosti, neizvesnosti i nesre\u0107i[2]<\/a>.  Celokupno Andri\u0107evo delo govori nam o tome kako je i sam pisac, poput svoje junakinje ov\u010dice Aske, upravo svojom umetno\u0161\u0107u kr\u010dio put kroz \u017eivot i borio se protiv straha i zla, ali i kako su, sa druge strane, prolazili oni njegovi likovi koji su hteli da se od \u017eivota sakriju ili pobegnu (na razli\u010dite na\u010dine: oprezno\u0161\u0107u, kao \u0110or\u0111e \u0110or\u0111evi\u0107, ili gomilanjem novca kao gospo\u0111ica Rajka Radakovi\u0107…). Na tragu svog ranog u\u010ditelja \u041ajerkegora \u2013 koji je na najvi\u0161u stepenicu u hijerarhiji vrlina stavio spremnost \u010doveka da \u017ertvuje \u017eivot za istinu \u2013 Andri\u0107 je shvatio vrednost koju tragi\u010dna katarza mo\u017ee imati za zajednicu \u2013 kada se ose\u0107anja straha pred drugim preobra\u017eavaju u sa\u017ealjenje, odnosno empatiju, pro\u010di\u0161\u0107uju\u0107i \u010doveka na emocionalnom ali i na saznajnom nivou \u2013 i stvaraju\u0107i me\u0111u ljudima vezu koja do tada nije postojala. Pri\u010de o takvim ljudima \u2013 herojima, koji su u stanju da \u017ertvuju svoj \u017eivot za op\u0161te dobro, kod Andri\u0107a toliko brojne i prisutne, govore o procesu o\u010dove\u010denja, i to i takvo naziranje smisla iza tragedije, done\u0107e utehu i katarzu svakom onom ko ih \u010dita, vezuju\u0107i ga, kao mladi\u0107a iz Ex Ponta<\/em>, prstenom stradanja za druge, za \u017eivot sa drugim ljudima, van sebe i svoje sebi\u010dnosti, za \u017eivot u zajednici.[3]<\/a><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Jedan od osnovnih motiva i problema koji se kod Andri\u0107a javljaju kao prepreke ostvarivanju veza me\u0111u ljudima razjedinjenih vavilonskom zbrkom jezika, kultura, vera i tradicija, jeste motiv nerazumevanja, pogre\u0161nog razumevanja ili tragi\u010dne gre\u0161ke. O tome da je iskustvo Tome Galusa \u2013 ogla\u0161avanje krajnjeg individualiste koji ne mari za velike istorijske i politi\u010dke doga\u0111aje oko sebe, u pogre\u0161nom \u010dasu i na pogre\u0161nom mestu \u2013 u stvari Andri\u0107evo li\u010dno iskustvo, te da je do transformacije tog i takvog individualiste, u bi\u0107e koje postaje svesno kojoj i kakvoj zajednici ljudi \u017eeli da pripada, do\u0161lo tek po\u0161to se na\u0161ao u mariborskom zatvoru, pisali smo u drugom poglavlju. O tzv. tur\u010denju Marija \u041aolonje, doktora iz Travni\u010dke hronike, te o \u201epriznanju\u201c \u0106amil-efendije iz Proklete avlije<\/em> \u2013 o situacijama u kojima se \u010dovekova re\u010d razume na doslovan a ne na metafori\u010dan, umetni\u010dki na\u010din \u2013 \u0161to u totalitarnim dru\u0161tvima postaje njegov usud i put ka propasti, napisane su mnoge stranice. U vapaju Andri\u0107evom, traganju za re\u010dju koja \u0107e postati kamen[4]<\/a>,  krije se zapravo ve\u010diti strah umetnika da \u0107e postati \u017ertvom onog drugog, ve\u0107eg dela \u010dove\u010danstva \u0161to u umetnicima vidi odmetnike od poretka i stvarnosti. Otuda se mo\u017ee govoriti i o tome da je \u010ditavo Andri\u0107evo delo sme\u0161teno izme\u0111u dva suprotna pola: izme\u0111u potrebe za pri\u010dom i re\u010dima sa jedne, i straha od govora sa druge strane \u2013 od r\u00e9\u010di koje obi\u010dno, kad su prekobrojne i suvi\u0161ne, ne govore ni\u0161ta, ili shva\u0107ene pogre\u0161no postaju pretnja i put ka stradanju.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

[1]<\/a> \u041aroz svoga Goju, Andri\u0107 je rekao: \u201e\u017dive\u0107i me\u0111u ljudima, ja sam se pitao stalno za\u0161to je sve \u0161to je misaono i duhovno u na\u0161em \u017eivotu tako nemo\u0107no, bez odbrane i nepovezano u sebi, tako zazorno dru\u0161tvu svih vremena i tako strano ve\u0107ini ljudi. I do\u0161ao sam do ovog zaklju\u010dka. Ovaj svet je carstvo materijalnih zakona i animalnog \u017eivota, bez smisla i cilja, sa smr\u0107u kao zavr\u0161etkom svega. Sve \u0161to je duhovno i misaono u njemu, na\u0161lo se tu nekim slu\u010dajem, kao \u0161to se civilizovani brodolomci sa svojim odelom, spravama i oru\u017ejem na\u0111u na dalekom ostrvu sa posve drugom klimom, naseljenom zverovima i divljacima. Zato sve na\u0161e ideje nose \u010dudan i tragi\u010dan karakter predmeta koji su spaseni iz brodoloma. One nose na sebi i znake zaboravljenog drugog sveta iz kojeg smo nekad krenuli, katastrofe koja nas je ovde dovela, i stalne uzaludne te\u017enje da se novom svetu prilagode. Jer, one su u neprestanoj borbi sa tim novim, njima u su\u0161tini protivnim svetom u kom su se obrele, i u isto vreme u stalnom preobra\u017eavanju i prilago\u0111avanju tome svetu. Otud je svaka velika i plemenita misao stranac i patnik. Otud neizbe\u017ena tuga u umetnosti i pesimizam u nauci.\u201c (Ivo Andri\u0107, \u201eRazgovor sa Gojom\u201c, Nav. delo, 257\u2013258)<\/p>\n\n\n\n

[2]<\/a> \u201e\u2013 \u0160ta si vidio u ljetnji dan, sine moj? Vidio sam da je zemlja jaka i nebo vje\u010dno, a \u010dovjek slab i kratkovjek. \/\/ \u2013 \u0160ta si vidio, sine moj, u ljetni dan? Vidio sam da je ljubav kratka, a glad vje\u010dna. \/\/ \u2013 \u0160ta si vidio sine moj, u ljetnji dan? Vidio sam da je ovaj \u017eivot stvar mu\u010dna, koja se sastoji od nepravilne izmjene grijeha i nesre\u0107e, da \u017eivjeti zna\u010di slagati varku na varku. \/\/ \u2013 Ho\u0107e\u0161 da usne\u0161, sine moj? \/\/ Ne, o\u010de, idem da \u017eivim.\u201c (Ivo Andri\u0107, \u201eEpilog\u201c, Pesme. Ex Ponto. Nemiri<\/em>, 189)<\/p>\n\n\n\n

[3]<\/a> \u201eA jesenas me je, prstenom kog ne\u0107u nikad izgubiti, bolom \u017ertve, usud vezao s \u010dovje\u010danstvom, koje preko patnje ide istini i dobru u susret.\u201c (Isto, 139)<\/p>\n\n\n\n

[4]<\/a>   \u201e…\u010dini mi se da postoji samo ona re\u010d koja je ‘postala telo’, jer su jedino za nju svedo\u010dili, udru\u017eeni, ljudski napor i logika materije, dok mi neovaplo\u0107ena re\u010d izgleda samo prazan i varljiv zvuk koji jo\u0161 nije uspeo da se otme okovima haosa \u0161to nas okru\u017euje.\u201c (Ivo Andri\u0107, \u201eLikovi\u201c, Nav. delo, 335) \u201eTreba se pla\u0161iti verovanja da se re\u010dima mo\u017ee sve kazati. Prava re\u010d \u2013 to je beseda krvi! Zato treba imati stroge zahteve pred svakom svojom mi\u0161lju, pred svakom re\u010dju pre nego \u0161to je obelodanimo…\u201c (Ivo Andri\u0107, Razgovori<\/em>, 254)<\/p>\n\n\n\n

UKOLIKO VAM SE DOPAO OVAJ ODLOMAK,<\/strong> KNJIGU MO\u017dETE PORU\u010cITI NA NA\u0160EM SAJTU SA POPUSTOM OD 25% <\/strong><\/p>\n\n\n