{"id":14509,"date":"2022-06-09T15:24:35","date_gmt":"2022-06-09T14:24:35","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?p=14509"},"modified":"2022-06-09T15:24:35","modified_gmt":"2022-06-09T14:24:35","slug":"andric-je-ziveo-svoju-rec-profesorka-gorana-raicevic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/andric-je-ziveo-svoju-rec-profesorka-gorana-raicevic","title":{"rendered":"ANDRI\u0106 JE \u017dIVEO SVOJU RE\u010c: Profesorka Gorana Rai\u010devi\u0107 o knjizi \u201eDobra lepota\u201c posve\u0107enoj na\u0161em nobelovcu (intervju za \u201eVe\u010dernje novosti\u201c)"},"content":{"rendered":"\n

Knjiga \u201eDobra lepota. Andri\u0107ev svet\u201c dr Gorane Rai\u010devi\u0107, redovne profesorke na Odseku za srpsku knji\u017eevnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, u kojoj nudi svoje vi\u0111enje Ive Andri\u0107a kao avangardnog pisca, objavljena je u izdanju „Akademske knjige“<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Autorka, poznata i po kapitalnom delu o Milo\u0161u Crnjanskom \u201eAgon i melanholija“, isti\u010de da na\u0161 nobelovac nije podrazumevao avangardu kao odstupanje od normi, ve\u0107 kao poetski program u kom se veruje da umetnost mo\u017ee da menja svet.<\/p>\n\n\n\n

– Po\u010deci avangarde, pojma iz vojne terminologije koji ozna\u010dava prethodnicu su posle Prvog svetskog rata, kada se i menja uloga knji\u017eevnosti u svetu – ka\u017ee, za „Novosti“, profesorka Rai\u010devi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

– Do tada je umetnost bila lepa, bez druge svrhe, a Prvi svetski rat je doneo velike promene, pre svega po pitanju pisaca koji veruju da se svet mo\u017ee menjati na razli\u010dite na\u010dine. Crnjanski i Andri\u0107, recimo, nisu tada pripadali ekstremnoj levici ve\u0107 su verovali da \u010dovek mora da se menja unutar sebe i da je anga\u017eovana umetnost sredstvo promene \u010doveka i sveta.<\/p>\n\n\n\n

Simboli\u010dna okosnica Andri\u0107evog dela, kako nagla\u0161ava Rai\u010devi\u0107eva, jeste Aska, ov\u010dica koja je izabrala igru da bi pre\u017eivela.<\/p>\n\n\n\n

– Andri\u0107eva umetnost je li\u010dan na\u010din da se izbori sa \u017eivotom koji je do\u017eivljavao kao borbu, a od \u017eivota ne mo\u017eemo pobe\u0107i ve\u0107 se boriti. Branio se od zla i od \u017eivotnih neda\u0107a umetno\u0161\u0107u, kao i Aska koja se igrarijama branila od vuka. Andri\u0107 je, zbog posezanja u pro\u0161lost, kritikovan da be\u017ei od savremenih tema, a kasnije i zbog socrealizma. Namera mi je da poka\u017eem univerzalne Andri\u0107eve vrednosti kojima je ostao veran i dosledan. Po\u010detkom Drugog svetskog rata je proteran iz Berlina i umesto da ode u \u0160vajcarsku, izabrao je da se vrati u Beograd jer je znao da bi trebalo da bude sa svojim narodom. U knji\u017eevnoj misli, \u017eiveo je svoju re\u010d i namera mi je bila da osporim bilo kakve proizvoljne insinuacije – ka\u017ee profesorka Rai\u010devi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Polaze\u0107i od okolnosti pi\u0161\u010devog preobra\u017eaja iz estetskog u politi\u010dko i dru\u0161tveno bi\u0107e, i posve\u0107uju\u0107i se karakteristi\u010dnim problemima Andri\u0107eve literature, autorka razmatra pitanje lepote koja se ovde ponovo povezuje sa eti\u010dkim vrednostima, isti\u010du u izdava\u010dkoj ku\u0107i. Most kao simbol trajnosti, slu\u017eenja dobru, kao i svako umetni\u010dko delo, za Andri\u0107a je i simbol savladavanja stihijnosti prirode sadr\u017eane u \u010dovekovom nagonskom bi\u0107u (voda kao simbol nesvesnog). Lepota koja budi nagone – himeri\u010dna je i destruktivna: „ako je ne uzme\u0161, nema je, ako je uzme\u0161 opet je nema“. Samo stvarala\u010dka lepota, lepota umetni\u010dkog dela, zato \u0161to ne slu\u017ei samo jednoj individui ve\u0107 svim ljudima, jedina je vrednost koja menja \u010doveka, \u010dine\u0107i ga boljim, kao i svet u kojem \u017eivimo. U knjizi se, u kontekstu pi\u0161\u010devog shvatanja \u017eivota kao borbe, agona, razmatraju i pitanja Andri\u0107evog realizma, odnosa prema stvarnosti, prema strahu, strahu od re\u010di i potrebi za pri\u010dom i pri\u010danjem.<\/p>\n\n\n\n

IDENTITETSKA PITANJA<\/p>\n\n\n\n

Posebna poglavlja posve\u0107ena su nedovr\u0161enom romanu „Omer-pa\u0161a Latas“ i Andri\u0107evim pri\u010dama iz okupacije, navodi izdava\u010d. Identitetska pitanja postavljena su u komparativnoj studiji o Andri\u0107u i Osteru; analizira se pripovetka „Letovanje na jugu“, a tra\u017ei se i odgovor na pitanje \u0161ta je Andri\u0107 stvarno mislio o diplomatama.<\/p>\n\n\n\n

Izvor: Ve\u010dernje novosti<\/a><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

KNJIGU \u201eDOBRA LEPOTA. ANDRI\u0106EV SVET\u201c MO\u017dETE PORU\u010cITI NA NA\u0160EM SAJTU SA 25% POPUSTA<\/strong><\/p>\n\n\n