{"id":4050,"date":"2019-09-23T09:33:16","date_gmt":"2019-09-23T08:33:16","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?page_id=4050"},"modified":"2023-02-27T15:08:34","modified_gmt":"2023-02-27T15:08:34","slug":"modernost-i-tradicija-evropske-literature","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/modernost-i-tradicija-evropske-literature","title":{"rendered":"2018 – MODERNOST I TRADICIJA EVROPSKE KNJI\u017dEVNOSTI"},"content":{"rendered":"

\"Jedva<\/p>\n

Modernost i tradicija evropske knji\u017eevnosti<\/h3>\n

PROJEKAT PREVO\u0110ENJA I OBJAVLJIVANJA KNJI\u017dEVNIH DELA<\/strong><\/h4>\n

Kreativna Evropa podr\u017eava inicijative prevo\u0111enja i promovisanja knji\u017eevnih djela \u0161irom Evropske unije, s ciljem pove\u0107anja dostupnosti i \u010ditala\u010dke publike visokokvalitetne evropske knji\u017eevnosti. Prevod i objavljivanje \u201epaketa\u201c knji\u017eevnih dela sa odabranih jezika i na odabrane jezike. Promociju prevedenog \u201epaketa\u201c, \u0161to podrazumieva i odgovaraju\u0107u upotrebu digitalnih tehnologija, kao i distribuciju i promociju ovih dela.
\nOhrabruju se prevodi i promocije knjiga za koje su autori dobili Evropsku nagradu za knji\u017eevnost.<\/p>\n

Ciljevi ovog programa su pove\u0107anje obima prevo\u0111enja i promovisanja \u010ditala\u0161tva visokokvalitetne evropske knji\u017eevnosti.<\/p>\n

\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

\"Vavilon\"<\/a><\/p>\n<\/div><\/div><\/div>

JASMINA REZA, VAVILON<\/strong><\/p>\n

nagrada \u201eRenodo\u201c 2016.<\/strong><\/p>\n

s francuskog jezika prevela Svetlana Stojanovi\u0107<\/strong><\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/span><\/div><\/div><\/div>

Jasmina Reza<\/h4>\n

Jasmina Reza (Yasmina Reza, 1959), poznata je kao dramski pisac. Komad Art (1994) doneo joj je svetsku slavu. Po njenoj drami Roman Polanski snimio je film Krvoproli\u0107e. Dobitnica je presti\u017enih anglosaksonskih i francuskih priznanja. Roman Sre\u0107ni su sre\u0107nici nagradili su 2013. dnevni list Le Monde i \u010dasopis Marie Claire.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/span><\/div><\/div><\/div>

Svetlana Stojanovi\u0107<\/h4>\n

Svetlana Stojanovi\u0107 je studirala filozofiju i francuski jezik i knji\u017eevnost na Univerzitetu u Beogradu.
\nNajzna\u010dajnija dela u njenom prevodu su: Selin Smrt na kredit, \u017dor\u017e Perek \u017divot uputstvo za upotrebu, \u017dan Pija\u017ee Uvod u geneti\u010dku epistemologiju (nagrada \u201eMilo\u0161 N. \u0110uri\u0107\u201c), J.-K. Uismans Na putu (nagrada \u201eBranko Jeli\u0107\u201c ).
\nPrevodila je Le Klezioa, \u017dila Deleza, \u017dan-Fransoa Liotara, \u017daka Deridu, Andrea Gliksmana i mnoge druge zna\u010dajne autore.
\nVredni pa\u017enje u njenoj prevodila\u010dkoj bibliografi ji su vrlo duhovita i pou\u010dna knjiga Carstvo Emanuela Karera i mali Koletin roman Ma\u010dka, a zanimljivi su i romani Kamela Dauda Merso, kontra-istraga i Jasmine Reze Sre\u0107ni su sre\u0107nici.
\nRo\u0111ena je, \u0161kolovala se, radi i \u017eivi u Beogradu.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

\"Car<\/a><\/p>\n<\/div><\/div><\/div>

HERIK IBSEN,\u00a0<\/strong><\/p>\n

CAR I GALILEJAC<\/strong><\/p>\n

s norve\u0161kog preveo Rado\u0161 Kosovi\u0107<\/strong><\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/span><\/div><\/div><\/div>

Herik Ibsen<\/h4>\n

Henrik Ibsen (1828\u20131906) je jedan od najpoznatijih norve\u0161kih i svetskih dramskih pisaca. Njegova dela izvode se u pozori\u0161tima na svim kontinentima. Pisao je socijalno-kriti\u010dke, simboli\u010dke i psiholo\u0161ke drame. Izvr\u0161io je veliki uticaj na kulturni \u017eivot u nordijskim zemljama, kao i na englesku, nema\u010dku i francusku knji\u017eevnost.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/span><\/div><\/div><\/div>

Rado\u0161 Kosovi\u0107<\/h4>\n

Rado\u0161 Kosovi\u0107 ro\u0111en je 1984. godine u Beogradu. Zavr\u0161io je klasi\u010dni smer Filolo\u0161ke gimnazije u Beogradu, diplomirao na Grupi za skandinavistiku Filolo\u0161kog fakulteta Univerziteta u Beogradu i stekao zvanje mastera skandinavske knji\u017eevnosti u Norve\u0161koj, na Univerzitetu u Agderu. \u017divi u Beogradu i radi kao prevodilac i nastavnik jezika. S norve\u0161kog je preveo prozna dela Erlenda Lua, Karla Uvea Knausgora, Justejna Gordera, Jensa Bjernebua, Aleksandera \u0106elanda, Merete Linstrem, Jua Nesbea, Marije Par, Maje Lunde, Lin Ulman i Gunstejna Bakea, poeziju Tune Hednebe, \u0106i\u0161ti Blom i Juna Fosea, dramska dela Henrika Ibsena i Juna Fosea, kao i filozofske eseje Espena Hamera i La\u0161a Svensena. S danskog je preveo prozna dela Karen Bliksen, Hermana Banga Fosa, Jakoba Martina Strida i Dorte Nors. Godine 2015. dobio je Nagradu \u201eMilo\u0161 N. \u0110uri\u0107\u201d za prevod romana Dani u povesti ti\u0161ine Merete Linstrem, i Nagradu \u201eAleksandar I. Spasi\u0107\u201d za prevod Filozofije slobode La\u0161a Svensena.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

\"Saturn\"<\/a><\/p>\n<\/div><\/div><\/div>

JACEK DENEL, SATURN<\/strong><\/p>\n

s poljskog prevela Sne\u017eana \u0110ukanovi\u0107<\/strong><\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/span><\/div><\/div><\/div>

Jacek Denel<\/h4>\n

Jacek Denel (Jacek Dehnel, 1980) poljski pesnik, pisac, slikar i prevodilac, ro\u0111en je u Gdanjsku. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada za poeziju i prozu. Savet za poljski jezik mu je 2008. godine dodelio titulu Po\u010dasnog ambasadora poljskog jezika, a u maju 2011. titulu Mladog ambasadora poljskog jezika. \u017divi u Var\u0161avi i radi kao televizijski voditelj kulturnog programa.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/span><\/div><\/div><\/div>

Sne\u017eana \u0110ukanovi\u0107<\/h4>\n

Sne\u017eana \u0110ukanovi\u0107 ro\u0111ena je u Beogradu. Diplomirala je na Katedri za polonistiku Filolo\u0161kog fakulteta u Beogradu. Od 1994. godine radi kao stalni sudski prevodilac za poljski jezik, a od 2003. profesionalno se bavi lekturom. Kao knji\u017eevni prevodilac debitovala je 2012. godine u \u010dasopisu Mostovi. Prevela je s poljskog romane Pansion Pjotra Pazinjskog (Akademska knjiga 2013), D\u017eepni atlas \u017eena Silvije Hutnjik (Plato 2014), Povratni talas Boleslava Prusa (Paideia 2015), kao i zbirke pri\u010da Cimetaste prodavnice Bruna \u0160ulca (Paideia 2015) i Janko Muzikant i druge price (Agnosta 2017), a sa engleskog jezika kineski klasik San u crvenoj odaji Cao Sjue\u0107ina\/Vang Guod\u017eena (Knji\u017eevni klub Br\u010dko distrikt 2018).<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

\"Jednostavna <\/a><\/p>\n<\/div><\/div><\/div>

PETER ESTERHAZI, JEDNOSTAVNA PRIPOVEST ZAPETA STO STRANA \u2013 VERZIJA S MA\u010cEVANJEM<\/strong><\/p>\n

sa ma\u0111arskog preveo Vicko Arpad<\/strong><\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/span><\/div><\/div><\/div>

Peter Esterhazi<\/h4>\n

Peter Esterhazi (Esterh\u00e1zy P\u00e9ter, 1950\u20132016), najzna\u010dajniji je predstavnik knji\u017eevne generacije koja je na scenu stupila po\u010detkom sedamdesetih godina u Ma\u0111arskoj. Autor je preko \u010detrdeset knjiga i dobitnik niza ma\u0111arskih i me\u0111unarodnih knji\u017eevnih nagrada i priznanja. Bio je \u010dlan Ma\u0111arske akademije umetnosti, Nema\u010dke akademije za jezik i knji\u017eevnost, Akademije umetnosti u Berlinu, te Evropske akademije nauka, umetnosti i knji\u017eevnosti.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/span><\/div><\/div><\/div>

Arpad Vicko<\/h4>\n

Arpad Vicko (Novi Sad, 1950), knji\u017eevnih prevodilac. Od 1970. prevodi sa ma\u0111arskog na srpski poeziju, prozu, dramu, esejistiku i nau\u010dnu literaturu. Objavio je vi\u0161e od osamdeset samostalnih knjiga prevoda. Najvi\u0161e je prevodio dela savremenika \u2013 romane i eseje \u0110er\u0111a Konrada, Lasla Vegela, I\u0161tvana Erkenja, Petera Esterhazija, Imrea Kertesa, Antala Serba, poeziju Ota Tolnaija, Pala Bendera, \u0110er\u0111a Petrija, filozofske i sociolo\u0161ko-politikolo\u0161ke, knji\u017eevno-teorijske, teatrolo\u0161ke studije, kao i studije iz oblasti likovnih umetnosti ve\u0107eg broja autora \u2013 Jano\u0161a Ki\u0161a, Oskara Jasija, I\u0161tvana Biboa, Jenea Si\u010da, Kornelije Farago, Balinta Sombatija, Zoltana \u0160ebeka i dr. Preveo je preko dvadeset dramskih tekstova savremenih ma\u0111arskih autora.
\nAutor je antologije poezije vojvo\u0111anskih Ma\u0111ara Januarski \u0107ilibar (Arka, Smederevo, 2003, 2009) i panorame savremene ma\u0111arske proze Monstrumi, vilenjaci, vragovi, zlodusi (Forum, Novi Sad, 2014).
\nObjavio je knjigu intervjua s jedanaest vode\u0107ih ma\u0111arskih intelektualaca Illan\u00e9kony m\u0171faj (\u017danr trenutka), Forum, Novi Sad, 2009.
\n\u010clan je Dru\u0161tva knji\u017eevnika i knji\u017eevnih prevodilaca Vojvodine od 1976, \u010dlan Ma\u0111arskog saveza pisaca od 1990, \u010dlan Srpskog PEN centra od 1996, \u010dlan-osniva\u010d Asocijacije srednjoevropskih knji\u017eevnih prevodilaca (2000) i \u010dlan Udru\u017eenja knji\u017eevnih prevodilaca Srbije (2002).
\nDobitnik je mnogobrojnih nagrada: za prevodila\u0161tvo Bazsalikom (1986, 2007), Dru\u0161tva knji\u017eevnika Vojvodine za najbolju prevedenu knjigu godine (1991), potom, dobitnik je prevodila\u010dke stipendije fondacije Mil\u00e1n F\u00fcst (1992, 2017), Velike nagrade za prevodila\u0161tvo Mil\u00e1n F\u00fcst Ma\u0111arske akademije nauka (1999), nagrade Udru\u017eenja knji\u017eevnih prevodilaca Srbije Milo\u0161 N. \u0110uri\u0107 za prevod proze (2002). Dobitnik je nagrade Iskra kulture (2003) i Medalje kulture za multikulturalnost i interkulturalnost Zavoda za kulturu Vojvodine (2011), te Povelje Udru\u017eenja knji\u017eevnih prevodilaca Srbije (2011), nagrade Sava Babi\u0107 samouprave grada Balatonfireda (2018), Bala\u0161ijeve velike nagrade za knji\u017eevno prevodila\u0161tvo Ministarstva
\nza inostrane poslove Ma\u0111arske (2018) i nagrade Dru\u0161tva knji\u017eevnika Vojvodine za celokupni prevodila\u010dki opus kao doprinos razvijanju srpsko-ma\u0111arskih knji\u017eevnih i kulturnih veza (2019).<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

\"\" <\/a><\/p>\n<\/div><\/div><\/div>

OTO TOLNAI,\u00a0 SENKA\u00a0<\/strong>MIKELA BARSELA<\/strong><\/p>\n

dvojezi\u010dno izdanje \u2013 srpski i ma\u0111arski; sa ma\u0111arskog preveo Vicko Arpad<\/strong><\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/span><\/div><\/div><\/div>

Oto Tolnai<\/h4>\n

Oto Tolnai (Ott\u00f3 Tolnai) je ro\u0111en je u Kanji\u017ei 1940. godine. Pesnik, pripoveda\u010d, dramski pisac, esejista. Prevo\u0111en je na srpski, nema\u010dki, poljski, engleski, holandski, slova\u010dki, francuski, italijanski jezik. Oto Tolnai je najplodniji i najsvestraniji stvaralac u knji\u017eevnosti vojvo\u0111anskih Ma\u0111ara. Oku\u0161ao se u svim mogu\u0107im umetni\u010dkim formama \u017eive\u0107i ve\u010dno u metamorfozama, od pesme do eseja, od eksperimentalnog romana do drame. Studirao ma\u0111arski jezik i knji\u017eevnost u Novom Sadu i filozofiju u Zagrebu. Dobitnik svih najzna\u010dajnijih knji\u017eevnih nagrada u biv\u0161oj Jugoslaviji – dva puta Hidove nagrade (1974, 1978), Sirmaijeve nagrade (1988), nagrade Todor Manojlovi\u0107 (2007) i u Ma\u0111arskoj – nagrade Attila J\u00f3zsef (1991), Endre Ady (1995), Tibor D\u00e9ry (1995) Milan F\u00fcst (1997), S\u00e1ndor We\u00f6res (1999), Mikl\u00f3s Radn\u00f3ti (2000). Za \u010dlana Ma\u0111arske akademije knji\u017eevnosti i umetnosti izabran je 1998. godine. Najve\u0107e ma\u0111arsko dr\u017eavno priznanje, Ko\u0161utovu nagradu, dobio je 2007. godine.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

\"\" <\/a><\/p>\n<\/div><\/div><\/div>

D<\/strong>\u017dAMAL UARIJA\u0160I, GLAD<\/strong><\/p>\n

Evropska nagrada za knji\u017eevnost 2015.<\/strong><\/p>\n

s holandskog preveo Sr\u0111an Nikoli\u0107<\/strong><\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/span><\/div><\/div><\/div>

D\u017eamal Urija\u0161i<\/h4>\n

D\u017eamal Uarija\u0161i (Jamal Ouariachi, 1978), ro\u0111en je u Amsterdamu. Zavr\u0161io je psihologiju na Univerzitetu u Amsterdamu. Prvi roman \u201eUni\u0161tenje Prospera Morela\u201c objavio je 2010. godine. Roman \u201eNe\u017enost\u201c (2013) bio je nominovan za Knji\u017eevnu nagradu banke BNG i belgijsku knji\u017eevnu nagradu \u201eZlatna sova\u201c. Za roman \u201eGlad\u201c dobio je Evropsku nagradu za knji\u017eevnost 2017. godine. (credit: Maartje Geels).<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/span><\/div><\/div><\/div>

Sr\u0111an Nikoli\u0107<\/h4>\n

Sr\u0111an Nikoli\u0107 ro\u0111en je 1974. godine u Beogradu. Zavr\u0161io je ma\u0161inski fakultet i filolo\u0161ki fakultet, odsek za nederlandistiku, kao i druge master studije sa temom iz oblasti sociolingvistike. Student je doktorskih studija na modulu za jezik. Radio je kao asistent na vi\u0161e beogradskih univerziteta. Predsednik je udru\u017eenja prijateljstva lingvista Holandije, Belgije i Srbije \u201eArius\u201c. Radi kao nastavnik holandskog jezika, novinar, kopirajter za vi\u0161e marketin\u0161kih agencija i prevodilac sa holandskog, engleskog i nema\u010dkog jezika. Zna\u010dajniji prevodi sa holandskog: tri knjige holandskog seksologa Hudele Likens u izdanju Zavoda za ud\u017ebenike \u2013 Knjiga o penisu, Knjiga o vagini i Knjiga o seksu, zbirka pesama holandske pesnikinje Els Mors u izdanju Meridijana, Ima li koga tamo? Marijane Kiz u izdanju Evro\u0111untija itd.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

\"\" <\/a><\/p>\n<\/div><\/div><\/div>

JAN NOVAK, ZASADA JE DOBRO<\/strong><\/p>\n

Magnezia Litera za knjigu godine 2004<\/strong><\/p>\n

sa \u010de\u0161kog prevodi Jelena \u0110or\u0111evi\u0107<\/strong><\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/span><\/div><\/div><\/div>

Jan Novak<\/h4>\n

Jan Novak (1953) je \u010de\u0161ko-ameri\u010dki prozni i dramski pisac, scenarista, prevodilac. Sa porodicom je 1969. godine emigrirao u Ameriku. Knjige su mu prevedene na mnoge jezike. Dobitnik je nekoliko presti\u017enih knji\u017eevnih nagrada: \u010de\u0161kih \u201eMagnesia Litera\u201c za knjigu godine (2014) i \u201eNagradu Jozefa \u0160kvoreckog\u201c (2007), i ameri\u010dke \u201eKarl Sandberg za \u010dika\u0161ke autore\u201c (Carl Sandburg Award for Chicago authors). \u017divi u Pragu.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/div><\/div>

Jelena \u0110or\u0111evi\u0107<\/h4>\n

Jelena \u0110or\u0111evi\u0107 ro\u0111ena je 1977. u Beogradu. Diplomirala je \u010de\u0161ki jezik i knji\u017eevnost na Katedri za slavistiku Filolo\u0161kog Fakulteta Univerziteta u Beogradu. Prevela je sa \u010de\u0161kog jezika roman Pravila sme\u0161nog pona\u0161anja, nagra\u0111ivanog \u010de\u0161kog pisca Emila Hakla, u izdanju Akademske knjige. Prilikom prevo\u0111enja knjiga Jana Novaka Za sada je dobro, zahvaljuju\u0107i podr\u0161ci Moravske biblioteka \u2013 \u010ce\u0161kog literarnog centra, jedan period provela je u rezidencijalnom centru za prevodioce u Brnu. Trenutno prevodi knjigu Martina C. Putne Slike kulturne istorije Srednje Evrope.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>
<\/figure>\n
<\/figure>\n
<\/figure>\n
<\/figure>\n
<\/figure>\n
<\/figure>\n
<\/figure>\n
<\/figure>\n
<\/figure>\n

S obzirom na to da je prva godina, dakle, 2019. predvi\u0111ena za objavljivanje dela, naredna 2020. bi\u0107e obele\u017eena promocijama knji\u017eevnih prevoda u Srbiji i u regionu. Knjige iz na\u0161eg projekta \u0107e biti prezentovane na sajmovima u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu, Herceg Novom, Podgorici, Zagrebu i Sarajevu, i u mnogim institucijama kulture u kojima Akademska knjiga ina\u010de promovi\u0161e svoja izdanja i sa kojima ima dugogodi\u0161nju saradnju. Nastoja\u0107emo da se svako knji\u017eevno delo promovi\u0161e onim redom koji je naveden u kalendaru. O knjigama \u0107e pored knji\u017eevnih kriti\u010dara govoriti i njihovi prevodioci. Akademska knjiga je ugostila mnogobrojne svoje autore iz inostranstva, knji\u017eevnike i univerzitetske profesore. Ideja nam je da pozovemo sve \u017eive pisce \u010dije knjige objavljujemo u okviru podr\u017eanog projekta i predstavimo ih na\u0161im \u010ditaocima.<\/p>\n

Poseta autora koji su u programu Kreativne Evrope: <\/strong><\/p>\n

D\u017eamal Uarija\u0161i, mart 2020. Sajam knjiga u Novom Sadu.<\/strong><\/p>\n

Jan Novak, Beogradski sajam knjiga 2020.<\/strong><\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"100-width.php","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"autor":[],"class_list":["post-4050","page","type-page","status-publish","hentry"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/4050","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4050"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/4050\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4050"}],"wp:term":[{"taxonomy":"autor","embeddable":true,"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor?post=4050"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}