{"id":14542,"date":"2022-06-27T12:43:57","date_gmt":"2022-06-27T11:43:57","guid":{"rendered":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/?page_id=14542"},"modified":"2024-12-11T19:19:50","modified_gmt":"2024-12-11T19:19:50","slug":"2022-knjizevnost-izvan-granica","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/2022-knjizevnost-izvan-granica","title":{"rendered":"2022 – KNJI\u017dEVNOST IZVAN GRANICA"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/p>\n

Projekat Knji\u017eevnost izvan granica \u2013 Na putu kroz novu Evropu<\/em> nastavlja da donosi srpskim \u010ditaocima kvalitetnu evropsku knji\u017eevnost. Odabrali smo autore iz razli\u010ditih jezi\u010dkih i kulturnih sredina, ali svi oni imaju zajedni\u010dku nit koja ih povezuje \u2013 potragu za sopstvenim identitetom u globalizovanom i modernom svetu, kao i poku\u0161aj razbijanja barijera i predrasuda.<\/p>\n

Knjige c\u0301e omoguc\u0301iti na\u0161im \u010ditaocima da putuju preko granica, \u010dak i kada to fizi\u010dki ne mogu, ali i da saznaju vi\u0161e o svojim susedima kroz naslove koji pokazuju raznolikost na\u0161eg kontinenta. Upravo te razlike i sli\u010dnosti \u010dine Evropu posebnom. Na ovom kontinentu se me\u0161aju razli\u010diti identiteti i nacionalnosti, ali stanovnici Evrope dele osec\u0301aj pripadnosti prostoru koji ima slo\u017eenu tradiciju, otvorenu za promene koje dolaze.<\/p>\n

Odabrane knjige zamagljuju metafori\u010dke granice i omogu\u0107uju na\u0161im \u010ditaocima da se poistovete sa \u017eivotima ljudi iz bli\u017eih i daljih predela, me\u0111u kojima su Albanija, Francuska, Ma\u0111arska, Holandija, Austrija, Rumunija, Irska i Italija.<\/p>\n

Objavic\u0301emo 11 knjiga koje nas vode na putovanje kroz novu Evropu, onu koja prevazilazi granice. Kroz nove marketin\u0161ke strategije koje smo sprovodili tokom pandemije, promovisac\u0301emo objavljene knjige i virtuelno i u\u017eivo sa ciljem da dosegnemo \u0161to ve\u0107u publiku u Srbiji, ali isto tako i u regionu i dijaspori.<\/p>\n

O\u010dekujemo veliki uspeh sa distribucijom \u0161irom Evrope uz pomoc\u0301 na\u0161ih partnera iz inostranstva i u\u010de\u0161c\u0301em na sajmovima knjiga i drugim relevantnim doga\u0111ajima. Tako\u0111e, na\u0161 cilj je da koristimo ekolo\u0161ke prakse i ula\u017eemo u nove digitalne formate.<\/p>\n

Verujemo da je knji\u017eevnost ono \u0161to nas spaja. Ove godine ve\u0107i deo autora dolazi iz susednih zemalja. Na\u0161 cilj je promovisanje dijaloga i dobrih me\u0111usobnih odnosa, posebno kod omladine. Me\u0111usobnim upoznavanjem \u2013 a za nas nema boljeg na\u010dina za to nego kroz knji\u017eevnost \u2013 mo\u017eemo izgraditi bolju i ja\u010du zajednicu.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

\n

Laslo Darva\u0161i: BOG, DOMOVINA, PORODICA<\/h3>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

\"\"<\/a><\/p>\n<\/div><\/div><\/div>

O knjizi<\/h4>\n

NAGRADA ALEKSANDAR TI\u0160MA<\/p>\n

Darva\u0161i slika dana\u0161nju ma\u0111arsku unutra\u0161njost, o\u010deve sa k\u0107erkama sa mentalnim smetnjama, porodice s izgubljenom decom, napu\u0161tene starce, kafane, kr\u010dme, devastirane stanove. Protagonisti ovih pri\u010da su alkoholi\u010dari, neute\u0161ni, prestravljeni, nemo\u0107ni, bolesni ljudi. Nema u tim pri\u010dama mnogo sunca, mnogo radosti.<\/p>\n

I usred najve\u0107e bede, pri opisu najbolnijih tragedija, Darva\u0161ijeve re\u010denice su lepe. U toj lepoti se krije njihova energija. Ove novele govore i o nama, o na\u0161im snovima i vrednostima kojima smo nekad hteli da ostanemo verni, pa su nas ipak prevarili.<\/p>\n<\/div>

Saznajte vi\u0161e<\/span><\/a><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>
<\/span><\/div><\/div><\/div><\/div>

O autoru<\/h4>\n

Laslo Darva\u0161i<\/strong> (Darvasi L\u00e1szl\u00f3, 1962), pripoveda\u010d, romansijer, dramski pisac, pesnik. Bio je urednik segedinskog \u010dasopisa Pompeji, a od 1998. stalni je saradnik budimpe\u0161tanskog knji\u017eevnog nedeljnika \u00c9let \u00e9s irodalom. Objavio je preko 30 knjiga (romana, novela, pesama). Jedan je od najprevo\u0111enijih savremenih ma\u0111arskih pisaca. Dobitnik je svih zna\u010dajnih knji\u017eevnih nagrada u Ma\u0111arskoj. Prvi je dobitnik Me\u0111unarodne nagrade za knji\u017eevnost \u201eAleksandar Ti\u0161ma\u201c 2019. godine. \u010clan je Ma\u0111arske akademije umetnosti.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/span><\/div><\/div><\/div><\/div>

O prevodiocu<\/h4>\n

Arpad Vicko<\/strong> (1950), knji\u017eevni prevodilac. Sa ma\u0111arskog na srpski prevodi poeziju, prozu, dramu, esejistiku i nau\u010dnu literaturu. Objavio je vi\u0161e od 80 samostalnih knjiga prevoda. Najvi\u0161e je prevodio dela savremenika \u2013 romane i eseje \u0110er\u0111a Konrada, Lasla Vegela, I\u0161tvana Erkenja, Petera Esterhazija, Imrea Kertesa, Antala Serba, poeziju Ota Tolnaija, Pala Bendera, \u0110er\u0111a Petrija, filozofske i sociolo\u0161ko-politikolo\u0161ke, knji\u017eevno-teorijske, teatrolo\u0161ke, kao i studije iz oblasti likovnih umetnosti ve\u0107eg broja autora \u2013 Jano\u0161a Ki\u0161a, Oskara Jasija, I\u0161tvana Biboa, Jenea Si\u010da, Kornelije Farago, Balinta Sombatija, Zoltana \u0160ebeka.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

\n

Kamij Lorans: \u017dENSKO<\/h3>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

\"\"<\/a><\/p>\n<\/div><\/div><\/div>

O knjizi<\/h4>\n

\u201eOvo je pri\u010da o tri \u017eene: o meni, koja pripovedam \u017eivot junakinje romana od ro\u0111enja do odrastanja njene k\u0107erke. Druga \u017eena je moja majka, doma\u0107ica, koja bez odobrenja mu\u017ea nije mogla da se zaposli ili otvori ra\u010dun u banci. Tre\u0107a je moja k\u0107i, ona mi je donela slobodu.\u201d<\/p>\n

\u201eIdeju za ovaj roman dao mi je pokret MeToo<\/em>. \u017delela sam dublje da prou\u010dim \u017eensku sudbinu, polo\u017eaj \u017eene u dru\u0161tvu. Istra\u017eivala sam koji su to \u017eivotni i moralni stavovi koje same \u017eene prenose jedna drugoj iz generacije u generaciju.\u201d<\/p>\n

\u201eKad danas razgovaram sa mladim \u017eenama, vr\u0161njakinjama moje k\u0107erke, vidim da one potcenjuju doprinos feministi\u010dkih pokreta iz 70-ih. Smatraju ih prevazi\u0111enim, a ste\u010dena prava prirodnim.\u201d<\/p>\n

Kamij Lorans<\/em><\/p>\n<\/div>

Saznajte vi\u0161e<\/span><\/a><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>
<\/div><\/div><\/div><\/div>
<\/span><\/div><\/div><\/div><\/div>

O autorki<\/h4>\n

Kamij Lorans<\/strong> (Camille Laurens, 1957) diplomirala je i predavala savremenu knji\u017eevnost. Pi\u0161e romane, pripovetke, eseje, knji\u017eevne kritike i bavi se pozori\u0161tem. Objavila je romane Index, Romance, Les<\/em> travaux d\u2019Hercule, L\u2019Avenir, L\u2019Amour, Ni<\/em> toi ni moi, Romance nerveuse, Celle que<\/em> vous croyez<\/em>. Zbirkom pri\u010da Philippe <\/em>zapo\u010dela je istra\u017eivanje odnosa knji\u017eevnosti i stvarnosti. Od tada \u010desto pi\u0161e o sebi na literarno obra\u0111en na\u010din. Za roman Dans<\/em> ces bras-l\u00e0 <\/em>dobila je Nagradu \u201eFemina\u201d. Dela su joj prevedena na tridesetak jezika.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/span><\/div><\/div><\/div><\/div>

O prevoditeljki<\/h4>\n

Svetlana Stojanovi\u0107<\/strong> studirala je francuski jezik i knji\u017eevnost i filozofiju. Najzna\u010dajniji prevodi: Selin Smrt na kredit<\/em>, \u017dor\u017e Perek \u017divot: uputstvo za upotrebu<\/em>, J-K. Uismans Tamo dole<\/em>, \u0160arl-Ferdinand Rami \u017divot Samjuela Belea<\/em>, Le Klezio Meksi\u010dki san<\/em>, Kolet Ma\u010dka<\/em>, Klod Levi-Stros Mitologike<\/em>, tom 3 i 4, Mi\u0161el Uelbek, Pro\u0161irenje podru\u010dja borbe<\/em>, Andre Gliksman Glupost<\/em>, Rene \u017dirar Nasilje i sveto<\/em>, \u017dil Delez Ni\u010de i filozofija<\/em>, \u017dan-Fransoa Liotar Raskol<\/em>, \u017dan Mitri Estetika i psi\u00adhologija filma<\/em>, tom 3 i 4, \u017dil Delez, Fuko<\/em>, Lui Bunjuel, Moja poslednja pesma<\/em>. Za Akademsku knjigu prevela je: Kamel Daud, Merso<\/em>, kontra-istraga<\/em>, Emanuel Ka\u00adrer, Carstvo<\/em>, Natali Azule, Tit nije voleo Bereniku<\/em>, Ja\u00adsmina Reza Sre\u0107ni su sre\u0107nici<\/em>, Jasmina Reza Vavilon, <\/em>Kamel Daud, Zebur ili Psalmi<\/em>, Danijel Margera, \u017divot i sudbina Isusa iz Nazareta, <\/em>Kamij Ku\u0161ner, Familia Grande<\/em>, Kamij Lorans, \u017densko. <\/em>Najve\u0107u prevodila\u010dku nagradu \u201eMilo\u0161 N. \u0110uri\u0107\u201c dobila je 1994. godine za prevod dela \u017dana Pija\u017eea Uvod u geneti\u010dku epistemologiju<\/em>. Nagradu \u201eBranko Jeli\u0107\u201c, koja nosi ime velikog pedagoga francuske knji\u00ad\u017eevnosti, dobila je 2011. godine za prevod knjige J.-K. Uismansa Na putu<\/em>. Svetlana Stojanovi\u0107 se rodila, \u017eivi i radi u Beogradu.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

karl-markus gaus: Avanturisti\u010dko putovanje kroz moje sobe<\/h3>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

\"\"<\/p>\n<\/div><\/div><\/div>

O knjizi<\/h4>\n

Avanturisti\u010dko putovanje kroz moje sobe je dnevnik, istra\u017eiva\u010dko putovanje, se\u0107anje na preminule prijatelje, krajnje li\u010dna odiseja kroz prostor i vreme koja prevazilazi knji\u017eevne i druge granice. Ko pro\u010dita ovu knjigu mogao bi gotovo naslepo da se snalazi po prostorijama stana nedaleko od salcbur\u0161kog Zigmundstora: klimava drvena polica, zastakljen tekst pesme Alberta Eren\u0161tajna ispisan rukom pesnika pored ulaznih vrata, kosi plafon sobe na gornjem spratu. Mnogo je sveta u toj knjizi sme\u0161teno u stan srazmerno male kvadrature, a Gaus pravi asocijativna skretanja i ekskurzije, preska\u010de epohe i granice i sa tog putovanja se vra\u0107a sa ogromnim prtljagom.<\/p>\n<\/div>

Saznajte vi\u0161e<\/span><\/a><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>
<\/span><\/div><\/div><\/div><\/div>

O autoru<\/h4>\n

Karl-Markus Gaus (Karl-Markus Gau\u00df, Salzburg, 1954), austrijski savremeni pisac, esejista i urednik. \u017divi u Salcburgu. Od 1991. Gaus je glavni urednik knji\u017eevnog \u010dasopisa Literatur und Kritik<\/i>. Njegove knjige prevedene su na vi\u0161e stranih jezika i dobile su veliki broj nagrada, me\u0111u kojima su: Nagrada \u201e\u0160arl Vejon\u201d (Prix Charles Veillon), Austrijska umetni\u010dka nagrada za knji\u017eevnost (\u00d6sterreichischer Kunstpreis f\u00fcr Literatur), Nagrada \u201eJohan Hajnrih Merk\u201d (Johann-Heinrich-Merck-Preis), Nagrada \u201e\u017dan Ameri\u201d (Jean-Am\u00e9ry-Preis) i Lajpci\u0161ka knji\u017eevna nagrada za evropsko razumevanje (Leipziger Buchpreis zur Europ\u00e4ischen Verst\u00e4ndigung). Karl-Markus Gaus primljen je 2006. godine za \u010dlana Nema\u010dke akademije za jezik i poeziju.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

<\/div><\/div>

O prevoditeljki<\/h4>\n

Emina Peruni\u010di\u0107 \u017eivi i radi u Beogradu. Prevo\u0111enjem se bavi preko dvadeset godina. Ekspert je u oblasti za\u0161tite autorskog prava u sferi pisane re\u010di. Najzna\u010dajniji prevodi s nema\u010dkog i engleskog jezika objavljeni u izdanju Akademske knjige: Anemari Piper Misli sam<\/i>. Podsticaj na filozofiranje<\/i> (2007), Ralf Elm Horizonti pojma horizont<\/i> (2009), \u017dan Gronden Uvod u filozofsku hermeneutiku<\/i> (2010), Slavoj \u017di\u017eek U odbranu izgubljenih stvari<\/i> (2011), Slavoj \u017di\u017eek Lenjin <\/i>2017. Se\u0107anje, ponavljanje i prora\u0111ivanje<\/i> (2018) i Karl-Markus Gaus U muzeju odba\u010dene budu\u0107nosti. \u010cetiri putovanja<\/i> (2022). U\u010destvovala je u prevo\u0111enju knjige Jirgena Osterhamela Preobra\u017eaj sveta. Globalna istorija 19. veka<\/i> (2022).<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

ana berns: mlekad\u017eija<\/h3>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>

\"\"<\/p>\n<\/div><\/div><\/div>

O knjizi<\/h4>\n

U sredini u kojoj nema nesvrstanih i neutralnih, u kojoj nema nijansi izme\u0111u crnog i belog, a nasilje je po\u017eeljno i prihva\u0107eno kada dolazi od \u201ena\u0161ih\u201c i sprovodi se protiv \u201enjihovih\u201c, onih koji pripadaju zajednici od \u201epreko puta\u201c ili \u201epreko bare\u201c, srednja sestra brani se od stvarnosti zadubljena u knjigu dok hoda gradskim ulicama. Izuzetna knjiga u kojoj se prepli\u0107u u\u017eas i humor i brutalnost i ne\u017enost i nerazumevanje i opra\u0161tanje, u kojoj bajkovita atmosfera kao nameran iskorak iz konkretnog hronotopa samo poja\u010dava efekat \u017eivotnosti, uveravaju\u0107i \u010ditaoca da se sve odigralo ba\u0161 tako, da se sve ovo doga\u0111alo i da se doga\u0111a uvek i svuda.<\/p>\n<\/div>

Saznajte vi\u0161e<\/span><\/a><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>
<\/span><\/div><\/div><\/div><\/div>

O autorki<\/h4>\n
\n
\n

Britanska knji\u017eevnica irskog porekla Ana Berns (Anna Burns, 1962) dobila je 2018. Bukerovu nagradu (Man Booker Award) za svoj tre\u0107i roman Mlekad\u017eija <\/em>(Milkman<\/em>), koji je ubrzo preveden na mnoge strane jezike. I u svoja dva prethodna romana: Bez kostiju<\/em> (No Bones<\/em>, 2001) i Male konstrukcije<\/em> (Little Constructions<\/em>, 2007), kao i u Mlekad\u017eiji<\/em>, tematizovala je vreme krvavih sukoba u Severnoj Irskoj, mestu njenog ro\u0111enja i odrastanja, doga\u0111aje koji su obele\u017eili period od tridesetak godina (od kraja \u0161ezdesetih do 1998), poznate pod eufemisti\u010dkim nazivom \u201eNevolje\u201c (The Troubles). Posebnost njenog spisateljskog glasa donela joj je Bukerovu nagradu, kao prvom laureatu koji je do\u0161ao iz Severne Irske. Mlekad\u017eija<\/em> je nagra\u0111en i Orvelovom nagradom za politi\u010dku fikciju (2019) i Me\u0111unarodnom dablinskom nagradom za knji\u017eevnost (2020).<\/p>\n<\/div>\n<\/header>\n

 <\/div>\n