{"id":85,"count":3,"description":"\"\"Sigmund Frojd<\/strong> (nem. Sigmund Freud; Frajberg in Meren, 6. maj 1856 \u2014 London, 23. septembar 1939) bio je austrijski lekar i psihijatar, osniva\u010d psihoanalize.\r\nRo\u0111en je u Frajbergu, u Moravskoj. Obrazovanje je stekao u Be\u010du, gde je studirao medicinu. U Parizu je studirao kod \u0160arkoa, 1885-1886. Do psihoanalize ga je dovelo istra\u017eivanje posledica hipnoze na histeriju, koje je objavio zajedno sa Brojerom 1895.\r\nOsnovao je Godi\u0161njak za psihoanaliti\u010dka i psihopatolo\u0161ka istra\u017eivanja, 1908. godine, i Me\u0111unarodnu psihoanaliti\u010dku asocijaciju, 1910. Njegov rad je nastavila i umnogome mu za \u017eivota pomogla, njegova k\u0107erka, Ana Frojd.\r\nPrimarno zainteresovan za psiholo\u0161ku terapiju, Frojd je morao da razvije hipotezu o ljudskoj prirodi (ta se hipoteza sada naziva dubinskom psihologijom), pomo\u0107u koje bi mogao da izvede svoju terapiju. U svojim kasnijim spisima, on je razvio implikacije ove hipoteze. U \u010dovekovoj psiholo\u0161koj strukturi razlikovao je tri \u010dinioca, Id, Ego i Superego. Ovi \u010dinioci, uz pojmove nesvesnog (cenzura, represija, sublimacija), i hipoteze o ulozi seksualnosti u ljudskom \u017eivotu, \u010dine okvir njegovog gledi\u0161ta.\r\nEgo je centar racionalne svesnosti i efektivne delatnosti. Superego je destilat pritisaka i zahteva dru\u0161tva, i ono je izvor moralnih propisa i uputstava. Id je izvor priticanja libida u psihu. Po\u0161to je ta energija po svojoj prirodi seksualna, ego je, takore\u0107i, uhva\u0107en izme\u0111u pritisaka ida i superega. U toj situaciji, ego tra\u017ei na\u010din da ove razli\u010dite pritiske dovede u harmoniju, pa zadovoljava jedne, a odbacuje druge.\r\nKada je zahtev ida u prevelikom sukobu sa superegom, ego i superego \u0107e ga se otarasiti potiskuju\u0107i njegov sadr\u017eaj u nesvesni deo psihe. Taj represivni \u010din je nazvan cenzurom. Iako pro\u0161iruje pojam psihe tako da pored svesnog u njega uklju\u010duje i nesvesne sadr\u017eaje, Frojd je ostao pristalica empirizma, i insistira na tome da je svaki nesvesni sadr\u017eaj nekada bio svestan i da je u psihu u\u0161ao preko iskustva.\r\nPo\u0161to potisnuti sadr\u017eaji zadr\u017eavaju svoju efikasnost, oni uti\u010du na na\u0161 svesni \u017eivot na razne skrivene na\u010dine. Tako se izvor kreativnosti u svim poljima obja\u0161njava pomo\u0107u sublimacije ovog skladi\u0161ta energije u prihvatljive i plodne kanale. Neuroza se javlja kad normalni kanal represija-sublimacija iz nekog razloga ne funkcioni\u0161e kako treba. U toj situaciji, povratak u normalnost mo\u017ee se posti\u0107i pomo\u0107u psihoanalize. Psihoanaliza je proces ispitivanja nesvesnog koji vodi analiti\u010dar koji stimuli\u0161e se\u0107anje i koristi fragmente snova da bi obnovio i razumeo problemati\u010dni sadr\u017eaj koji je izazvao blokadu. Pretpostavka je da nezgodni sadr\u017eaj, kada se jednom sinteti\u0161e u svesti, gubi svoju mo\u0107 da ometa normalno funkcionisanje psihe.\r\nNaj\u010de\u0161\u0107e potiskivani jesu oni sadr\u017eaji koji se koncentri\u0161u oko incestuoznih odnosa, pogotovo u Edipovom i Elektrinom kompleksu (\u017eelji sina za majkom, i k\u0107eri za ocem).\r\nJedno od sredstava da se izbegnu i individualna neuroza i zrelost jeste upra\u017enjavanje religije. Religija je projekcija oca s njegovim zabranama i nare\u0111enjima u kosmi\u010dke dimenzije. Kroz religiju odrasli posti\u017eu sigurnost detinjstva, i produ\u017eavaju svoju infantilnost kroz \u010ditav \u017eivot. Hvatanjem za neku iluziju, u\u010destvovanjem u masovnoj neurozi, \u010desto se mo\u017ee izbe\u0107i individualna neuroza.\r\nZrelost se, prema Frojdu, posti\u017ee zamenjivanjem lagodnosti i nelagodnosti svih na\u0161ih iluzija principom realnosti i principom zadovoljstva (\u010dija je paradigma seksualni u\u017eitak) kao ciljevima \u017eivota.\r\nPosmatraju\u0107i Eros, ili zadovoljstvo, kao \u017eivotni instinkt, Frojd mu je suprotstavio Tanatos, instinkt smrti. Govore\u0107i na mitolo\u0161ki na\u010din, on je bio spreman da ljudsku istoriju posmatra kao rezultat borbe ova dva principa.\r\n\r\nGlavni spisi:<\/strong>\r\nRasprave o histeriji<\/em>, 1895.\r\nTuma\u010denje snova<\/em>, 1899.\r\nPsihopatologija svakodnevnog \u017eivota<\/em>, 1904.\r\nHumor i njegov odnos prema nesvesnom<\/em>, 1905.\r\nTotem i tabu<\/em>, 1913.\r\nUvodna predavanja iz psihoanalize<\/em>, 1916-18.","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/autori\/sigmund-frojd-sigmund-freud","name":"Sigmund Frojd (Sigmund Freud)","slug":"sigmund-frojd-sigmund-freud","taxonomy":"autor","meta":[],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor\/85","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor"}],"about":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/taxonomies\/autor"}],"wp:post_type":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts?autor=85"},{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages?autor=85"},{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/product?autor=85"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}