{"id":341,"count":1,"description":"\"\"\r\n\r\nMi\u0161el Fuko<\/strong> (franc. Michel Foucault; Poatje, 15. oktobar 1926 \u2014 Pariz, 25. jun 1984) francuski filozof. Dr\u017eao je katedru na College de France koju je nazvao \u201eIstorija sistema mi\u0161ljenja\u201c. Njagova djela su imala ogroman uticaj na humanisti\u010dke i dru\u0161tvene nauke druge polovine 20. veka. Njegov rad se odnosi na oblasti filozofije istorije, kulturnih studija, sociologije, obrazovanja, teorije knji\u017eevnosti, filozofije nauke kao i na mnoge druge.\r\nFuko je poznat po svojim kritikama dru\u0161tvenih ustanova svih vrsta, ponajvi\u0161e psihijatrije, medicine i kaznenog sistema, kao i po svojim idejama istorije seksualnosti. Njegove op\u0161te teorije koje se ti\u010du mo\u0107i kao i odnosa znanja i mo\u0107i, ali i ideje o govoru u odnosu na istoriju zapadne misli su \u0161iroko primenjivane i raspravljane.\r\n\u041aomentatori i kriti\u010dari savremenici \u010desto su opisivali Fukoov rad kao postmodernisti\u010dki ili post-strukturalisti\u010dki. U toku \u0161ezdesetih, \u010desto je dovo\u0111en u vezu sa strukturalizmom. Iako je u po\u010detku prihvatao ovaj opis, Fuko je kasnije isticao svoju udaljenost od strukturalisti\u010dkog pristupa, isti\u010du\u0107i da, za razliku od strukturalista, on nije usvojio formalisti\u010dki pristup umetnosti. Nije prihvatao \u010dak ni svrstavanje u postmodernizam, govore\u0107i da bi radije raspravljao o definiciji \u201emodernosti\u201c.\r\nPrvi deo Fukoovog trotomnog rada, naslovljen sa Volja za znanjem<\/em>, pojavio se 1976. godine. Javnost ga je toplo primila, ali su intelektualni krugovi ostali mlaki. Fuko je smatrao da se njegova kritika hipoteze o represiji nad seksualno\u0161\u0107u ne razume najbolje, a ona, ukratko, glasi:\r\n\u201eDevetnaesti vek i ovaj na\u0161 vi\u0161e su vreme umno\u017eavanja: vreme rasipanja seksualnosti, potkrepljivanja njenih raznolikih formi, vi\u0161estrukog usa\u0111ivanja \u2019perverzija\u2019. Na\u0161e je doba bilo za\u010detnik seksualnih raznorodnosti.\u201c\r\nFuko smatra da je devetnaesti vek \u2013 ozlogla\u0161en upravo po striktnim pravilima seksualnog morala viktorijanske epohe \u2013 u stvari doba proliferacije seksualnosti, dok godina objave dela sugeri\u0161e i kritiku tzv. seksualne revolucije, koja se dogodila nekoliko godina ranije: ono od \u010dega smo se osloba\u0111ali, od represije nad seksualno\u0161\u0107u, u stvari je proizvelo savremeno stanje seksualnosti. \u041aarakteristi\u010dan za oba veka, po Fukou, jeste \u201enagovor na govor\u201c, podsticanje da se o seksualnosti pri\u010da, proizvodnja specifi\u010dnog diskursa o seksualnosti i ra\u0111anje nauke o njoj koja u svojoj devetnaestovekovnoj varijanti nalazi prostora unutar medicinske i psihijatrijske sfere, da bi se kasnije prenela na psihologiju, sociologiju i krajem devedesetih godina XX veka obrazovala i tzv. kvir teoriju.\r\nFuko je kriti\u010dar psihoanalize, pre svega u domenu \u201eizdavanja u\u0161i pod zakup\u201c, kako on ka\u017ee, misliv\u0161i na napla\u0107ivanje psihoterapijskih usluga. Tako\u0111e, Fuko kritikuje i \u201enormalizuju\u0107u funkciju psihoanalize\u201c, onu koja gradi nove norme izme\u0111u \u201ezdrave psihe\u201c i \u201eludila\u201c, povla\u010de\u0107i relativno jasne distinkcije izme\u0111u neuroza i psihoza, ove druge stavljaju\u0107i u podru\u010dje koje mo\u017eemo opisivati, ali ne mo\u017eemo le\u010diti.\r\nZnanje ne treba razumeti kao otkrivanje istine koja korespondira stvarnosti. Ono je pre skup hipoteza postavljen unutar jednog diskursa u \u010dije se va\u017eenje veruje u odre\u0111enom istorijskom periodu, a \u010dije granice uspostavljaju epistemi\u010dki uslovi mogu\u0107nosti da se jedan takav diskurs pojavi, promenljivu u vremenu \u2013 to Fuko naziva istorijski apriori.\r\n\u201eZnanje je ono o \u010demu se mo\u017ee govoriti u okviru jedne diskurzivne prakse, koja time biva specifikovana: oblast obrazovana razli\u010ditim objektima koji \u0107e ste\u0107i ili ne nau\u010dni status (znanje psihijatrije u XIX veku nije zbir onoga \u0161to se smatralo istinitim, nego skup pona\u0161anja, osobenosti, devijacija o kojima se mo\u017ee govoriti u okviru psihijatrijskog diskursa).\u201c","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/autori\/misel-fuko-michel-foucault","name":"Mi\u0161el Fuko (Michel Foucault)","slug":"misel-fuko-michel-foucault","taxonomy":"autor","meta":[],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor\/341","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor"}],"about":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/taxonomies\/autor"}],"wp:post_type":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts?autor=341"},{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages?autor=341"},{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/product?autor=341"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}