{"id":287,"count":4,"description":"\"\"\r\n\r\nIvo Andri\u0107<\/strong> (Dolac, kod Travnika, 9. oktobar 1892 \u2014 Beograd, 13. mart 1975) bio je srpski i jugoslovenski knji\u017eevnik i diplomata \u041araljevine Jugoslavije. Godine 1961. dobio je Nobelovu nagradu za knji\u017eevnost \u201eza epsku snagu kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine ljudi tokom istorije svoje zemlje\u201c. \u041aao gimnazijalac, Andri\u0107 je bio pripadnik naprednog revolucionarnog pokreta protiv Austrougarske vlasti Mlada Bosna i strastveni borac za oslobo\u0111enje ju\u017enoslovenskih naroda od Austrougarske monarhije. U austrijskom Gracu je diplomirao i doktorirao, a vreme izme\u0111u dva svetska rata proveo je u slu\u017ebi u konzulatima i poslanstvima \u041araljevine Jugoslavije u Rimu, Bukure\u0161tu, Gracu, Parizu, Madridu, Briselu, \u017denevi i Berlinu. Bio je \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti u koju je primljen 1926. godine. Njagova najpoznatija dela su pored romana Na Drini \u0107uprija i Travni\u010dka hronika, Prokleta avlija, Gospo\u0111ica i Jelena, \u017eena koje nema<\/em>. U svojim delima se uglavnom bavio opisivanjem \u017eivota u Bosni za vreme osmanske vlasti.\r\nU Beogradu je osnovana Zadu\u017ebina Ive Andri\u0107a, prva i najva\u017enija odredba pi\u0161\u010deve oporuke bila je da se njegova zaostav\u0161tina sa\u010duva kao celina i da se, kao legat odnosno, zadu\u017ebina, nameni za op\u0161te kulturne i humanitarne potrebe. Na osnovu pi\u0161\u010deve testamentarne volje, svake godine dodeljuje se Andri\u0107eva nagrada za pri\u010du ili zbirku pri\u010da napisanu na srpskom jeziku.\r\nAndri\u0107 je u knji\u017eevnost u\u0161ao pesmama u prozi \u201eU sumrak\u201c i \u201eBlaga i dobra mese\u010dina\u201c objavljenim u \u201eBosanskoj vili\u201c 1911. godine. Pred Prvi svetski rat, u junu 1914. godine, u zborniku Hrvatska mlada lirika objavljeno je \u0161est Andri\u0107evih pesama u prozi (\u201eLanjska pjesma\u201c, \u201eStrofe u no\u0107i\u201c, \u201eTama\u201c, \u201ePotonulo\u201c, \u201eJadni nemir\u201c i \u201eNo\u0107 crvenih zvijezda\u201c). Prvu knjigu stihova u prozi - \u201eEx Ponto\u201c - Andri\u0107 je objavio 1918. godine u Zagrebu, a zbirku \u201eNemiri\u201c \u0161tampao je u Beogradu 1920. godine.\r\nU prvoj fazi, koju obele\u017eavaju lirika i pesme u prozi (Ex Ponto, Nemiri), Andri\u0107ev iskaz o svetu obojen je li\u010dnim egzistencijalno-spiritualnim traganjem koje je delimi\u010dno bilo podstaknuto i lektirom koju je u to vreme \u010ditao (\u041airkegor na primer). Mi\u0161ljenja kritike o umetni\u010dkim dosezima tih ranih radova podeljena su: dok srpski kriti\u010dar Nikola Mirkovi\u0107 u njima gleda vrhunsko Andri\u0107evo stvarala\u0161tvo, hrvatski knji\u017eevni istori\u010dar Tomislav Ladan smatra da se radi o neva\u017enim adolescentskim nemirima koji odra\u017eavaju pi\u0161\u010devu nezrelost i nemaju dublje ni univerzalnije vrednosti.\r\nDruga faza, koja traje do Drugog svetskog rata, obele\u017eena je Andri\u0107evim okretanjem pripoveda\u010dkoj prozi i, na jezi\u010dkom planu, definitivnim prelaskom na srpsku ekavicu. Po op\u0161tem priznanju, u ve\u0107ini pripovedaka Andri\u0107 je na\u0161ao sebe, pa ta zrela faza spada u umetni\u010dki najproduktivnije, s ve\u0107inom Andri\u0107evih najcenjenijih pri\u010da.\r\nPisac nije bio sklon knji\u017eevnim eksperimentima koji su dominirali u to doba, nego je u klasi\u010dnoj tradiciji realizma 19. veka, plasti\u010dnim opisima oblikovao svoju vizuru Bosne kao razme\u0111a istoka i zapada, natopljenu iracionalizmom, konfesionalnim animozitetom i emocionalnim erupcijama. Li\u010dnosti su pripadnici sve \u010detiri etni\u010dko-konfesionalne zajednice (Muslimani, Jevreji, Hrvati, Srbi \u2013 uglavnom prozvani po konfesionalnim, \u010desto pejorativnim imenima (Vlasi, Turci)), uz pojave stranaca ili manjina (Jevreji, strani \u010dinovnici), a vremensko razdoblje pokriva uglavnom 19. vek, ali i prethodne vekove, kao i 20.\r\nTre\u0107a faza obele\u017eena je obimnijim delima, romanima Na Drini \u0107uprija, Travni\u010dka hronika, Gospo\u0111ica<\/em> i nedovr\u0161enim delom Omerpa\u0161a Latas<\/em>, kao i pripovetkom Prokleta avlija<\/em>. Radnja ve\u0107ine ovih dela je uglavnom sme\u0161tena u Bosni, u njenu pro\u0161lost ili u narativni spoj pro\u0161losti i sada\u0161njosti gde je pisac, na zasadama franjeva\u010dkih letopisa i spore, sentencama protkane naracije, uspeo da kreira upe\u010datljiv svet \u201eOrijenta u Evropi\u201c. Pi\u0161\u010devo se pripovedanje u navedenim delima odlikuje uverljivo do\u010daranom atmosferom, upe\u010datljivim opisima okoline i pona\u0161anja i psiholo\u0161kim poniranjem. Osim tih dela, autor je u ovom periodu objavio i niz pripovedaka, putopisne i esejisti\u010dke proze i poznato i \u010desto citirano delo, zbirku aforisti\u010dkih zapisa Znakovi pored puta<\/em> (posthumno izdato), nesumnjivo jedno od Andri\u0107evih najvrednijih dela.","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/autori\/ivo-andric","name":"Ivo Andri\u0107","slug":"ivo-andric","taxonomy":"autor","meta":[],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor\/287","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor"}],"about":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/taxonomies\/autor"}],"wp:post_type":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts?autor=287"},{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages?autor=287"},{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/product?autor=287"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}