{"id":225,"count":1,"description":"
\r\n
\r\n\r\n\r\n\r\n
\"\"\r\n\r\nBoris Aleksandrovi\u010d Ribakov<\/strong> (1908\u20132001) bio je najve\u0107i ruski arheolog i istori\u010dar XX veka, od 1958. \u010dlan Akademije nauka SSSR-a, a od 1991. Ruske akademije nauka, nosilac ordena \u201eHeroj socijalisti\u010dkog rada\u201d i dobitnik presti\u017ene nagrade akademika B. D. Grekova, po\u010dasni \u010dlan \u010ce\u0161ke, Poljske i Bugarske akademije nauka, zaslu\u017eni profesor Moskovskog dr\u017eavnog univerziteta \u201eM. V. Lomonosov\u201d (MGU), doktor istorijskih nauka i po\u010dasni doktor Jagelonskog univerziteta u Krakovu.\r\n\r\nAutor je zna\u010dajnih monografija koje su imale velik uticaj na formiranje ukupne koncepcije istorije Rusije, kao \u0161to su Radimi\u010di <\/i>(1932), Zanati stare Rusije <\/i>(1948), Starine \u010cernigova <\/i>(1949), Stara Rusija. Predanja. Biljine. Letopisi <\/i>(1963), Prvi vekovi ruske istorije <\/i>(1964), Datirani ruski natpisi iz perioda od XI do XIV veka <\/i>(1964), Ruska primenjena umetnost od X do XIII veka <\/i>(1971), Slovo o Igorovom pohodu i njegovi savremenici <\/i>(1971), Ruski letopisci i autor \u201eSlova o Igorovom pohodu\u201d <\/i>(1972), Ruske karte Moskovije XV i po\u010detka XVI veka <\/i>(1974), Herodotova Skitija. Istorijsko<\/i>-geografska analiza <\/i>(1979), Paganstvo Starih Slovena <\/i>(1981), Kijevska Rusija i ruske kne\u017eevine od XII do XIII veka <\/i>(1982), Paganstvo Stare Rusije <\/i>(1987), Petar Borislavi\u010d. Potraga za autorom \u201eSlova o Igorovom pohodu\u201d <\/i>(1991), Strigolnici. Ruski humanisti XIV veka <\/i>(1993). Objavio je i Zbornik nau\u010dnih radova Iz istorije kulture Stare Rusije <\/i>(1984), nau\u010dnopopularnuknjigu Prvi vekovi ruske istorije <\/i>(1984) i vi\u0161e od 400 \u010dlanaka, recenzija, kao i va\u017ene delove \u0161kolskih i univerzitetskih ud\u017ebenika.\r\nRibakov je detaljno istra\u017eivao staroruske letopise i identifikovao autore pojedinih letopisnih fragmenata. Pa\u017eljivo je analizirao originalna svedo\u010denja istori\u010dara XVIII veka V. N. Tati\u0161\u010deva i do\u0161ao do zaklju\u010dka da ona govore o realnim zbivanjima i da Tati\u0161\u010dev nije \u201efalsifikovao\u201d istoriju. Izneo je i smelu hipotezu po kojoj je Slovo o Igorovom pohodu <\/i>napisao kijevski boljar Petar Borislavi\u010d. Dokazao je da je znameniti mislilac i publicista XII i po\u010detka XIII veka Danilo Zato\u010dnik bio kne\u017eevski letopisac na dvoru velikog kneza Vsevoloda zvanog Veliko Gnezdo i njegovog sina Konstantina.\r\nRibakov je u velikoj meri pro\u0161irio hronolo\u0161ke okvire \u201eslovenskog sveta\u201d. Izneo je sna\u017ene argumente u korist pretpostavke da su pretke Slovena predstavljali pojedini skitski narodi koji su naseljavali priobalje Crnog mora jo\u0161 u vreme \u201eoca istorije\u201d Herodota (V vek p. n. e.). U knjizi Kijevska Rusija i ruske kne\u017eevine od XII do XIII veka <\/i>Ribakov vra\u0107a po\u010detke istorije Slovena jo\u0161 dalje u pro\u0161lost, datiraju\u0107i ih u XV vek p. n. e., mada savremena nauka koja se bavi istorijom Slovena vidi Protoslovene na obalama Dunava jo\u0161 hiljade godina ranije. \u010citavog \u017eivota dr\u017eao se patriotskih, antinormanisti\u010dkih ideja. Po re\u010dima L. S. Klejna, bio je \u201ene samo patriota nego, bez sumnje, i ruski nacionalista\u2026 ultrapatriota \u2013 sklon da vatreno preuveli\u010dava istinska dostignu\u0107a i preimu\u0107stva ruskog naroda u odnosu na ostale\u201d. Tako je, izme\u0111u ostalog, Ribakov bio duboko ube\u0111en u autohtonost slovenskog stanovni\u0161tva na teritoriji dana\u0161nje Ukrajine, povezuju\u0107i Slovene sa Skitima, pa \u010dak i nosiocima tripoljske kulture.\r\nSvoj nau\u010dni rad kao arheolog otpo\u010deo je na iskopinama kurgana Vjati\u010da u Podmoskovlju. Organizovao je arheolo\u0161ke ekspedicije velikih razmera u Moskvi, Novgorodu Velikom, Zvenjigorodu, \u010cernigovu, Perejaslavlju Ruskom, Belgorodu Kijevskom, Tmutarakanu, Putivlju, Aleksandrovu i na mnogim drugim mestima. U potpunosti je iskopao staroruske zamkove Ljube\u010d i Viti\u010dev, na osnovu \u010dega je ura\u0111ena rekonstrukcija izgleda staroruskih manjih gradova.\r\nVi\u0161e od 60 godina radio je na Istorijskom fakultetu Moskovskog dr\u017eavnog univerziteta \u201eM. V. Lomonosov\u201d (MGU), gde je od 1939. do 1943. bio docent, od 1943. \u2013 profesor, od 1950. do 1952. dekan, a od 1953. do 1962. \u0161ef Katedre za otad\u017ebinsku istoriju iz doba feudalizma, da bi poslednje godine svog \u017eivota proveo kao po\u010dasni profesor MGU. Hiljade studenata slu\u0161alo je njegova predavanja, nekoliko desetina magistara i doktora smatra ga svojim u\u010diteljem. Milioni u\u010denika i hiljade studenata \u0161irom Rusije istoriju su u\u010dili po njegovim ud\u017ebenicima.\r\nOd 1952. do 1954. bio je prorektor MGU, 40 godina je bio na \u010delu Instituta arheologije i direktor Instituta istorije Ruske akademije nauka. Za svoj plodotvorni nau\u010dnoistra\u017eiva\u010dki i pedago\u0161ki rad vi\u0161e puta je nagra\u0111ivan u Rusiji i inostranstvu.<\/td>\r\n<\/tr>\r\n<\/tbody>\r\n<\/table>\r\n <\/span>\r\n\r\n<\/div>\r\n<\/div>\r\n
\r\n
\r\n

<\/h3>\r\n
\r\n
\r\n
\r\n
\r\n
\r\n
<\/div>\r\n<\/div>\r\n<\/div>\r\n<\/div>\r\n<\/div>\r\n<\/div>\r\n<\/div>\r\n<\/div>","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/autori\/boris-aleksandrovic-ribakov-%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87-%D1%80%D1%8B%D0%B1%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2","name":"Boris Aleksandrovi\u010d Ribakov (\u0411\u043e\u0440\u0438\u0441 \u0410\u043b\u0435\u043a\u0441\u0430\u043d\u0434\u0440\u043e\u0432\u0438\u0447 \u0420\u044b\u0431\u0430\u043a\u043e\u0432)","slug":"boris-aleksandrovic-ribakov-%d0%b1%d0%be%d1%80%d0%b8%d1%81-%d0%b0%d0%bb%d0%b5%d0%ba%d1%81%d0%b0%d0%bd%d0%b4%d1%80%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%87-%d1%80%d1%8b%d0%b1%d0%b0%d0%ba%d0%be%d0%b2","taxonomy":"autor","meta":[],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor\/225","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor"}],"about":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/taxonomies\/autor"}],"wp:post_type":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts?autor=225"},{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages?autor=225"},{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/product?autor=225"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}