{"id":222,"count":1,"description":"<strong>Feliks Luna<\/strong> (Felix Luna), argentinski istori\u010dar,  ro\u0111en je 1925. godine u Buenos Ajresu. Zavr\u0161io je Pravni fakultet na tamo\u0161njem Nacionalnom univerzitetu, ali se \u010ditavog \u017eivota bavio pisanjem i pripovedanjem istorije, vo\u0111en potrebom da \u0161to bolje upozna svoju zemlju i ljude u njoj. Istorija ga je privukla jo\u0161 u ranom detinjstvu, kada mu je baba po ocu neumorno pri\u010dala anegdote o Argentinskom gra\u0111anskom ratu (1814\u20121880). Formiranju njegove li\u010dnosti doprineo je i deda po majci, vredni trgovac koji ga je nau\u010dio da ceni \u017eivotne vrednosti i da se rano osamostali. Bio je veoma mlad kada ga je privukla politika; aktivno je u\u010destvovao u opozicionim aktivnostima, \u010dak se pribli\u017eio ideologiji politi\u010dara i budu\u0107eg predsednika Argentine Artura Frondisija (Arturo Frondizi, 1908\u20121995), ali nikada nije pripadao gerili. Njegova prva biografska dela, plod istra\u017eivanja arhivskih dokumenata i intervjua, bila su posve\u0107ena dvojici radikalskih predsednika: Ipolitu Irigojenu (Hipolito Yrigoyen, 1852\u20121933) i Marselu Torkuatu de Alvearu (Marcelo Torcuato de Alvear, 1868\u20121942), a nastala su pod uticajem engleskog pisca i istori\u010dara Litona Strej\u010dija (Lytton Strachey, 1880\u20121932), tvorca romansirane biografije. Pisao je o ljudima i pojavama koji su obele\u017eili argentinsku povest, me\u0111u kojima se izdvajaju dela <i>Yrigoyen <\/i>(<i>Irigojen<\/i>, 1954, Nagrada Nacionalne uprave za kulturu); <i>Los Caudillos <\/i>(<i>Lideri<\/i>, 1966), jedna od prvih knjiga s kojom je postigao ve\u0107i uspeh; <i>El<\/i> <i>45 <\/i>(<i>1945<\/i>, 1968), njegov prvi bestseler i knjiga koja \u0107e mu doneti nacionalnu slavu; <i>Breve historia de los argentinos <\/i>(<i>Kratka istorija<\/i> <i>Argentinaca<\/i>, 1993), koja je do\u017eivela veliku popularnost na engleskom i francuskom jeziku; <i>Historia integral de los argentines<\/i> 308 Kratka istorija Argentinaca (<i>Celokupna istorija Argentinaca<\/i>, 1994\u20121998), kapitalno delo u deset tomova. Bogat opus Feliksa Lune obuhvata biografije, eseje, monografije, zbirke pri\u010da, istorijske romane, pesme, stihove za muzi\u010dke komade, intervjue i novinske \u010dlanke. Luna je pokrenuo i bio direktor veoma uticajnog \u010dasopisa <i>Todo es Historia <\/i>(<i>Sve je istorija<\/i>, 1967), koji u kontinuitetu izlazi ve\u0107 gotovo pola veka. Predavao je Istoriju pravnih institucija na Pravnom fakultetu Univerziteta u Buenos Ajresu (1963\u20121976), Istoriju savremene Argentine na Fakultetu dru\u0161tvenih nauka Univerziteta u Belgranu (1967\u20121986), Istoriju Argentine na Fakultetu politi\u010dkih nauka na Univerzitetu u Salvadoru (1977). Bavio se novinarstvom, sara\u0111ivao sa brojnim dnevnim novinama i \u010dasopisima \u0161irom Argentine i vodio radijske i televizijske emisije posve\u0107ene istoriji. Zna\u010dajno je doprineo i argentinskoj muzici, kao tvorac stihova za nekoliko komada kompozitora i pijaniste Arijela Ramiresa (Ariel Ramirez, 1921\u20122010), me\u0111u kojima su <i>Misa<\/i> <i>Criolla <\/i>(1963), <i>Los Caudillos <\/i>(1966), <i>Mujeres argentinas <\/i>(1968, \u010dijem velikom uspehu je doprinela i vrsna argentinska peva\u010dica Mersedes Sosa, muzi\u010dka zvezda sa nadimkom \u201eGlas Amerike\u201c) i <i>Cantata Sudamericana <\/i>(1971). Oku\u0161ao se i kao pisac fikcije, a za pripovetku <i>La fusilacion<\/i> dobio je Prvu nagradu nacionalne Uprave za kulturu za najbolju kostumbristi\u010dku pri\u010du (1957). Dobitnik je brojnih priznanja tokom svoje duge karijere, me\u0111u kojima su Orden zasluga Francuske (1988), Peruanski orden Sunca (1990), Povelja za zaslu\u017enog gra\u0111anina Buenos Ajresa (1996), titula po\u010dasnog doktora nauka Univerziteta u Belgranu (2003); Nagrada Instituta za javno mnjenje za <i>1945 <\/i>(1968), Druga nagrada grada Buenos Ajresa za delo <i>Los Caudillos <\/i>(1970), Srebrna medalja \u010dasopisa <i>Esquiu <\/i>za \u0161irenje istorijskih tema (1984), Nagrada Konex za istoriju i folklor (1985) i druge. Bio je aktivni \u010dlan Nacionalne akademije za istoriju (1992), Nacionalne akademije za humanisti\u010dke nauke i politiku (1998) Feliks Luna, prijateljski glas argentinske istorije 309 i Nacionalne akademije za novinarstvo (2000), kao i gradski sekretar za kulturu u Buenos Ajresu izme\u0111u 1986. i 1989. Preminuo je u argentinskoj prestonici, 5. novembra 2009. Knjige Feliksa Lune nisu plod klasi\u010dnih akademskih istra\u017eivanja. Njihovoj \u0161irokoj recepciji umnogome je doprineo autorov osoben odnos prema \u010ditaocu, odnosno njegovo nastojanje da to \u0161to pi\u0161e svako razume. S druge strane, intelektualna vrednost lika i dela Feliksa Lune po\u010diva na profesionalnoj britkosti njegovog \u0161tiva zasnovanog na \u0161irokoj humanisti\u010dkoj kulturi i temeljnom obrazovanju. Luna je bio veliki zaljubljenik u istoriju svoje zemlje, \u010dovek sna\u017ene inteligencije i spisateljske elegancije. On je svojoj zemlji, a time i \u010ditavom svetu, ostavio u nasle\u0111e poruku koja upu\u0107uje na pomirenje, optimizam i toleranciju kao model \u017eivota i dru\u0161tva. Tvrdio je da je istorija na\u010din razmi\u0161ljanja o zemlji na osnovu njene pro\u0161losti. Tokom \u010ditave karijere obilazio je svoju domovinu i na osoben na\u010din govorio o argentinskoj povesti na univerzitetima, u gradskim ku\u0107ama, po klubovima ili na skromnim seoskim tribinama. Lunina istorijska proza jedinstvena je po tome \u0161to iz nje izvire naklonost prema materiji o kojoj govori, temeljno poznavanje \u010dinjenica, ume\u0107e pripovedanja i razmi\u0161ljanje o \u010ditaocu kojem je namenjena. Upravo takvim, jedinstvenim pristupom formi i sadr\u017eini svojih dela i govora stekao je u\u010denike, prijatelje i popularnost \u0161irom zemlje. Me\u0111u Luninim delima kriti\u010dari naro\u010dito izdvajaju tri: dragocen dokument o korenima peronizma <i>1945<\/i>, trotomnu studiju o oba predsedni\u010dka mandata Huana Perona <i>Peron y su tiempo<\/i> (<i>Peron i njegovo vreme<\/i>, 1984\u20121986) i romansiranu biografiju generala Hulija Roke (Julio Roca, 1843\u20121914), dvostrukog predsednika Argentine i osniva\u010da moderne zemlje pod nazivom <i>Soy<\/i> <i>Roca <\/i>(<i>Ja sam Roka<\/i>, 1989). Jedna od najpopularnijih knjiga koje je napisao, <i>Breve historia<\/i> <i>de los argentinos <\/i>(<i>Kratka istorija Argentinaca<\/i>, 1993), prvi put se pojavljuje u prevodu na srpski jezik, oboga\u0107ena poja\u0161njenjima koja \u0107e na\u0161em \u010ditaocu olak\u0161ati razumevanje klju\u010dnih pojava, ljudi 310 Kratka istorija Argentinaca i doga\u0111aja u povesti najju\u017enije latinoameri\u010dke zemlje. Uvodnom bele\u0161kom u knjizi o argentinskom narodu i njegovim vo\u0111ama, Luna nagla\u0161ava njen kolokvijalni registar i obra\u0107a se \u010ditaocu kao da razgovara s njim o\u010di u o\u010di, kao da njemu li\u010dno pripoveda jednostavnim jezikom i prijateljskim tonom. Od osnivanja Buenos Ajresa do drugog pada Huana Perona (Juan Peron, 1895\u20121974), Luna odslikava istorijske doga\u0111aje zna\u010dajne za odre\u0111eni istorijski trenutak, ali i za razumevanje savremene Argentine. Osobenim kombinovanjem saznanja o pro\u0161losti i svog prefinjenog pripoveda\u010dkog stila, u <i>Kratkoj istoriji Argentinaca <\/i>Feliks Luna nam predo\u010dava jedan od najve\u0107ih problema hispanoameri\u010dkog \u010doveka: njegovo neprestano traganje za nacionalnim i li\u010dnim identitetom.\r\n<em>Bojana Kova\u010devi\u0107 Petrovi\u0107<\/em>","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/autori\/feliks-luna-felix-luna","name":"Feliks Luna (Felix Luna)","slug":"feliks-luna-felix-luna","taxonomy":"autor","meta":[],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor\/222","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor"}],"about":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/taxonomies\/autor"}],"wp:post_type":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts?autor=222"},{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages?autor=222"},{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/product?autor=222"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}