{"id":1261,"count":1,"description":"\"Isidora\r\n\r\nIsidora \u017debeljan (Beograd, 1967\u20132020) je najprominentniji i najizvo\u0111eniji srpski kompozitor na svetskoj\r\nmuzi\u010dkoj sceni. Njeno stvarala\u0161tvo se smatra za jedan od najoriginalnijih izraza u savremenoj muzici\r\nprvih decenija 21. veka. Bila je jedini srpski kompozitor koji je tokom 20 godina neprekidno dobijao\r\nporud\u017ebine najzna\u010dajnijih svetskih muzi\u010dkih institucija. Ona je prvi i jedini srpski kompozitor koji je\r\nkomponovao za Fondaciju Berlinske filharmonije, Venecijansko bijenale, Festival u Bregencu, Festival u\r\nSijeni, za \u010duveni kamerni orkestar Academy of St. Martin in the Fields... Opera Zora D. prva je srpska\r\nopera \u010dija je svetska premijera odr\u017eana u inostranstvu (Amsterdam), i to kao porud\u017ebina inostrane\r\ninstitucije (Genesis Foundation London).\r\nOpera Maratonci je prva i jedina srpska opera premijerno izvedena na Festivalu u Bregencu (Austrija),\r\njednom od najzna\u010dajnijih operskih festivala na svetu, i to kao porud\u017ebina tog festivala. Opera Dve glave i\r\ndevojka prva je srpska opera koja je na svetskoj premijeri u inostranstvu (Festival u Sijeni, Italija) pevana\r\nna srpskom jeziku.\r\nOpera Nahod Simon prva je i jedina srpska opera koja je u Nema\u010dkoj pevana na srpskom jeziku, i to u\r\npremijernoj produkciji, nastaloj kao porud\u017ebina operske ku\u0107e u Gelzenkirhenu. Bila je jedini srpski\r\nkompozitor \u010dija su sva scenska dela (5 opera) naru\u010dile inostrane operske ku\u0107e i institucije.\r\nKonji Svetog Marka prva je i jedina kompozicija nekog srpskog stvaraoca, koja je komponovana po\r\nporud\u017ebini Venecijanskog bijenala, i jedina koju je izveo BBC Simfonijski orkestar iz Londona, jedan od\r\nnaj\u010duvenijih orkestara na svetu. Bila je prva \u017eena univerzitetski profesor kompozicije u Srbiji.\r\nIsidora \u017debeljan je pa\u017enju internacionalne javnosti privukla je svojom operom Zora D, koju je poru\u010dila\r\nD\u017eenezis Fondacija iz Londona. Premijerno je izvedena u Amsterdamu 2003, u re\u017eiji Ser Dejvida\r\nPauntnija (Sir David Pountney) i Nikole Rab (Nicola Raab). Ista produkcija otvorila je pedesetu sezonu\r\nBe\u010dke kamerne opere 2003. godine, a igrana je vi\u0161e od 20 puta u pet evropskih zemalja.\r\nNakon uspeha opere Zora D. Isidora \u017debeljan je neprekidno dobijala porud\u017ebine zna\u010dajnih institucija i\r\nmuzi\u010dkih festivala, kao \u0161to su Fondacija Berlinske filharmonije (Klin-\u010dorba, 2015), Venecijansko bijenale\r\n(Konji Svetog Marka, iluminacija za orkestar, 2004), Festival u Bregencu (opera Maratonci, 2008; Zujte\r\nstrune za simfonijski orkestar, 2013), D\u017eenezis Fondacija iz Londona (Pesma putnika u no\u0107i, za otvaranje\r\nizlo\u017ebe Bila Vajole u Nacionalnoj galeriji u Londonu, 2003. i Skomra\u0161ka igra, za Academy of St Martin\r\nin the Fields, 2005), Univerzitet u Kentu (Polomka kvartet, 2009), Opera iz Gelzenkirhena (opere Simon\r\nizabranik, 2009. i Nahod Simon, 2015), Holandski kamerni hor (Latum lalo, 2010. i Psalm 78, 2017),\r\nAccademia Musicale Chigiana Siena (opera Dve glave i devojka, 2012), City of London Festival (Kad je\r\nBog stvarao Dubrovnik, 2013), Fondacija Eduard fan Bejnum (Tri \u010dudne ljubavi, koncert za violinu i\r\norkestar, 2017), Savet za muziku Nema\u010dke (Gajda\u0161ki vitra\u017e, 2019) itd.\r\nKomponovala je za izuzetne muzi\u010dke ansamble kao \u0161to su: Be\u010dki simfoni\u010dari, The Academy of St. Martin\r\nin the Fields, Brodski kvartet, Holandski kamerni hor i London Brass. Njene kompozicije se redovno\r\nizvode po \u010ditavoj Evropi, Izraelu, Dalekom Istoku, Americi, Africi i Australiji, uklju\u010duju\u0107i i festivale\r\nVenecijansko bijenale, Festival u Bregencu, White Light Festival (Lincoln Center, New York), RAI\r\nFestival Nuova Musica (Torino), Settembre musica (Milano- -Torino), Settimana Musicale Senese\r\n(Sijena), Muzi\u010dki festival Zapadnonema\u010dkog radija (WDR), ISCM-festivali (Zagreb, Geteborg, Vroclav,\r\nVankuver), Galway Arts Festival (Irska), Ultima Festival (Oslo), City of London Festival, Swaledale\r\nFestival, Walled City Music, Dulwich Music Festival (Velika Britanija), Eilat Festival (Jerusalim),\r\nFestival Oude muziek, Stift Festival (Holandija), Festival Nous Sons (Barselona), Me\u0111unarodni festival\r\nkamerne muzike Godella (Valensija), Festival ControCanto (Rim), Festival L\u2019Est (Milano), Festival Clara\r\n(Belgija), Festival Muzyka nowa Bidgo\u0161\u010d (Poljska), Bangalow Music Festival (Australija), Me\u0111unarodni\r\n\r\nmuzi\u010dki festival u Al\u017eiru, Muzi\u010dki bijenale Zagreb, Kazali\u0161te Ulysses Brijuni (Hrvatska), Kotor Art (Crna\r\nGora), BEMUS i Mokranj\u010devi dani.\r\nMuziku Isidore \u017debeljan izvodili su jo\u0161, izme\u0111u ostalih, i BBC Simfonijski orkestar, Simfonijski orkestar\r\niz Geteborga, Simfonijski orkestar RAI Torino, Jana\u010dekova filharmonija, Kraljevska filharmonija\r\nGalicije, Venecijanski solisti, Moravska filharmonija Olomouc (\u010ce\u0161ka), Helsingbor\u0161ki simfonijski\r\norkestar (\u0160vedska), Haydn orkestar (Italija), EurOrchestra (Italija), Nova filharmonija Vestfalije, No\r\nBorders Orchestra, Beogradska filharmonija, Brodski kvartet, London Brass, Lutoslavski kvartet, Nieuw\r\nEnsemble (Amsterdam), Zagros Ensemble (Helsinki), ansambl Sentieri selvaggi (Milano), Yokohama\r\nSinfonietta (Japan), Southern Cross Soloists (Australija), dirigenti Pol Danijel (Paul Daniel), David\r\nPorselajn (David Porcelijn), Klaudio \u0160imone (Claudio Scimone), Majkl Sil (Michael Seal), Toma\u0161\r\nNetopil, Kristof Popen (Christoph Poppen), Aleksandar Rudin, Pjer-Andre Valad (Pierre -Andre Valade),\r\nPeter Dejkstra (Peter Dijkstra), Kaspars Putnjin\u0161 (Kaspars Put\u0146in\u0161) i solisti, kao \u0161to su hornista \u0160tefan Dor\r\n(Stefan Dohr), klarinetisti \u0110oan Enrik Ljuna (Joan Enric Lluna), Alesandro Karbonare (Alessandro\r\nCarbonare), violinista Danijel Roulend (Daniel Rowland), pijanisti Nino Gvetadze, Oliver Triendl, Kyoko\r\nHashimoto, Aleksandar Mad\u017ear, vokalni solisti Marcel Beekman, Aile Asszonyi, Piotr Prochera itd.\r\nAutorski koncerti njene muzike odr\u017eani su u Holandiji, \u0160paniji, \u010ce\u0161koj (simfonijska muzika), Crnoj Gori\r\ni Srbiji. Ekskluzivni izdava\u010d njene muzike je Ricordi- -Universal iz Milana, a njene partiture objavljuje i\r\nDonemus iz Holandije. Berlinski \u010dasopis Der Freitag uvrstio je Isidoru \u017debeljan me\u0111u deset\r\nnajperspektivnijih javnih li\u010dnosti u svetu za 2009. godinu. Nema\u010dka diskografska ku\u0107a CPO objavila je\r\n2011. godine kompakt disk sa njenom orkestarskom muzikom, a diskografska ku\u0107a Oboe Classics iz\r\nLondona objavila je 2013. godine kompakt disk sa njenom kamernom muzikom za duva\u010de. Diskografska\r\nku\u0107a Deutsche Grammophon obavila je 2015. godine snimak kompozicije Konji Svetog Marka, u\r\nizvo\u0111enju No Border Orchestra i dirigenta Premila Petrovi\u0107a. Diskografska ku\u0107a CPO objavila je 2015.\r\ngodine kompakt disk sa kamernom muzikom Isidore \u017debeljan za guda\u010dki kvartet, u izvo\u0111enju Brodski\r\nkvarteta sa solistima, me\u0111u kojima je \u0160tefan Dor, solo hornista Berlinske filharmonije. Kompakt diskove\r\nsa muzikom Isidore \u017debeljan objavili su i Chandos records (Velika Britanija), Mascom records, SANU,\r\nAcousense (Nema\u010dka) i druge diskografske ku\u0107e u Srbiji i inostranstvu.\r\nIsidora \u017debeljan je tako\u0111e bila jedan od najistaknutijih srpskih kompozitora muzike za pozori\u0161te i film.\r\nKomponovala je muziku za \u010detrdeset pozori\u0161nih predstava u svim zna\u010dajnim pozori\u0161tima u Srbiji, kao i u\r\nNorve\u0161koj, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Za svoj rad na tom polju tri puta joj je dodeljena Sterijina nagrada.\r\nTako\u0111e je \u010detiri puta dobila nagradu Yustat Bijenala pozori\u0161nog dizajna za najbolju pozori\u0161nu muziku.\r\nRadila je na nekoliko filmskih partitura, uklju\u010duju\u0107i i orkestraciju muzike Gorana Bregovi\u0107a za filmove\r\nDom za ve\u0161anje, Arizona Dream, Podzemlje (re\u017eija Emir Kusturica), Kraljica Margo (re\u017eija P. \u0160ero) i\r\nThe Serpent\u2019s Kiss (re\u017eija P. Ruselo). Autor je muzike za film Milo\u0161a Radivojevi\u0107a Kako su me ukrali\r\nNemci, za koju je 2011. godine dobila nagradu za najbolju originalnu muziku na Filmskom festivalu u\r\nSopotu, kao i nagradu srpskog FIPRESCI-ja, 2012. godine. Isidora \u017debeljan je tako\u0111e redovno nastupala\r\nkao muzi\u010dki izvo\u0111a\u010d (dirigent i pijanista) svojih sopstvenih dela, ali i dela drugih, prvenstveno srpskih\r\nkompozitora (Ljubica Mari\u0107, Ludmila Frajt, Du\u0161an Radi\u0107, Vasilije Mokranjac, Aleksandar Obradovi\u0107,\r\nVuk Kulenovi\u0107). Dirigovala je, izme\u0111u ostalog, na koncertima u Londonu (sa The Academy of St Martin\r\nin the Fields u Vigmor Holu) i u Amsterdamu (u Velikoj sali Muziekgebouw aan \u2018t IJ). Kao pijanista je\r\nnastupala i snimala sa Brodski kvartetom. Osnovala je \u017debeljan orkestar, koji izvodi prevashodno muziku\r\nsrpskih kompozitora, i koji je premijerno izveo dve opere Isidore \u017debeljan \u2013 Maratonci i Dve glave i\r\ndevojka \u2013, a snimao je za diskografske ku\u0107e CPO iz Nema\u010dke i Oboe Classics iz Velike Britanije.\r\nIsidora \u017debeljan je studirala kompoziciju na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Beogradu u klasi Vlastimira\r\nTrajkovi\u0107a. Od 2002. je bila profesor kompozicije na istom fakultetu, i to kao prva \u017eena profesor\r\n\r\nkompozicije u Srbiji. Godine 2006. izabrana je za \u010dlana Srpske akademije nauka i umetnosti, kao\r\nnajmla\u0111i \u010dlan (od 2012. redovni \u010dlan), a 2012. godine izabrana je za \u010dlana Svetske akademije umetnosti i\r\nnauka (World Academy for Art and Science). Kao prva li\u010dnost sa Balkana, Isidora \u017debeljan je dobitnica\r\nnagrade Parlamenta mediteranskih zemalja za umetni\u010dka dostignu\u0107a, 2014. godine.\r\nNajva\u017enija dela\r\nOpere: Zora D, Maratonci, Simon izabranik, Dve glave i devojka, Nahod Simon;\r\nOrkestarska muzika: Konji Svetog Marka, Zujte strune, Escenas picaras, Seli\u0161te;\r\nKoncertantna muzika: Rukoveti, pet pesama za sopran i orkestar; Nove Ladine pesme, za sopran i\r\nguda\u010dki orkestar; Igra drvenih \u0161tapova, za hornu (ili engleski rog) i guda\u010dki orkestar; Frula i flamingosi,\r\nkoncert za klarinet i orkestar; Tri \u010dudne ljubavi, koncert za violinu i kamerni orkestar;\r\nKamerna muzika: Pesma putnika u no\u0107i, za klarinet i guda\u010dki kvartet; Polomka kvartet, za guda\u010dki\r\nkvartet; Simon i Ana, svita za violon\u010delo i klavir, Klin-\u010dorba, za instrumentalni oktet; Girotondo za dva\r\nsaksofona, udaraljke, klavir i kontrabas;\r\nVokalna muzika: Latum lalo i Psalm 78, za me\u0161oviti hor; Pep it up, fantazija za sopran i kamerni\r\nansambl; Kada je Bog stvarao Dubrovnik, za mecosopran i guda\u010dki kvartet;\r\nKlavirska muzika: Umbra, Il Circo.","link":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/autori\/isidora-zebeljan","name":"Isidora \u017debeljan","slug":"isidora-zebeljan","taxonomy":"autor","meta":[],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor\/1261","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/autor"}],"about":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/taxonomies\/autor"}],"wp:post_type":[{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts?autor=1261"},{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages?autor=1261"},{"href":"https:\/\/akademskaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/product?autor=1261"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}