Za prošli rođendan, poklonio mi je svoju priču, objavljenu u časopisu. Posvećena je meni i nosi naslov ’Kafka je voleo Milenu’. U njoj pisac preživeo je, zaruke nisu raskinute, naprotiv, a gospodin se književnik, po povratku iz osiguravajućeg biroa, svakodnevno bori s gospođičinom jakom ljubomorom, koja se manifestuje tako što ona pomno iščitava stranice njegovih, u priči, objavljenih romana i pripovedaka (a tu su pobrojani svi njegovi poznati nam romani, kao i sve priče), pronalazi u njima opise ženske lepote, autorovu mušku naklonjenost ka bordelu, kao zemaljskom obliku rajskog vrta, i bez prestanka mu pravi scene. Razbija po kući, ostavlja uključen plin u kuhinji, pa umalo ne izgore, ne želi da mu dâ ruku, kad gospon poželi da je poljubi itd. Kad se malo smiri, šapuće mu, kroz suze, da se plaši, plaši da je isti kao njen bivši, koji ju je nemilosrdno izdavao na svakom mogućem mestu i na svaki način… Ali, naš se Kafka ne plaši, ide linijom rasplamsavanja njenih emocija kroz ljubomoru, čas je podstičući samim opisima svojih susreta pri povratku s posla ili jutarnjoj šetnji ka uredu, čas je ubeđujući u nestvarnost njenih uobražavanja, svesno se nevešto pravdajući. Tako taj rat potraje, sve dok se u njihov život ne udene još jedan slavan pisac, dakako i on preživeo, Jaroslav Hašek. On pak ne skriva svoju naklonjenost zaručnici onog prvog, donosi joj slatkiše, cveće koje bere u bašti otmene vile, u blizini zaručničkog stana, duhovit je i mami je sebi vrlo iritantno. Donosi joj jednog dana na poklon priču, koju je napisao samo za nju, naslov joj je ’Kafka je voleo Milenu’, čita je neskriveno pred oboma. Ona dok uživa, Kafka počinje da šizi. U toj verziji Kafka se plaši zaruka, izbegava da pogleda zaručnicu u oči, mrzovoljan je i bolestan i sluti izvesnost svog kraja. Sada, onaj prvi Kafka, iz Jiržijeve priče, počinje da sluti veliku opasnost, želi da stvar okončaju što skorijim brakom i prvi put ispoljava ljubomoru. Razbija po kući, ostavlja jednog dana plin u kuhinji, da umalo ne izgore, ludi od pomisli da, po povratku s posla, jednom, zaručnicu pronađe u suparnikovom zagrljaju i to joj nedvosmisleno govori. Ona, naravno, podstiče njegovu ljubomoru, tobože neveštim opravdanjima, kaže mu, kroz osmeh, da samo umišlja… Tada u priču ulazi treći muški lik, zaručnicin bivši, Ernest Polak, on živ da življi ne može biti, ironičan, oštar, govori joj, naočigled dvojice suparnika, sada kao treći u nizu, da ukazuje poštovanje osrednjim autorima i s autoritetom starog iskusnog kritičara kaže joj da predstavljaju loš izbor. Zove je da mu se vrati. Ona iznenada oseća da joj se vraćaju emocije, iskazuje mu naklonost i odobravanje. Pored nje Polak izgleda jadno, niži je za glavu, ružan je i star, nije joj prilika ni po jednom osnovu. Međutim, vrativši se na put prvobitnih emocija, Milena se opseti starih problema, pojavljuje se i zaboravljeni osećaj ljubomore. Franc i Jaroslav podstiču je u tome, govoreći da ima pravo, da su, svaki ponaosob, videli Ernesta u zagrljaju raznih dama, ponekad, eto, i na vratima samog kupleraja. Ona divlja, počinje da razbija po kući, preti da će skočiti s prozora na ulicu, seća se s gorčinom divnih dana provedenih u kući svog oca, koji je raskinuo svaku vezu s njom upravo zbog njenog emotivnog izbora. Očajna je i pred slomom nerava. Ne želi više nijednog da vidi i izgoni ih iz stana. Dok sva trojica razočarano sede u pivnici u blizini nekada idiličnog gnezda zaručnika, za njihovim stolom se pojavljuje Bertold Breht. Nosi pod miškom skice svog komada ’Majka Hrabrost i njena deca’, pranacrt drame koja će ga učiniti zauvek živim. Kad čuje pojedinačno verziju priče svakog od očajnika, seda za obližnji sto, uzima pero i dopisuje nekoliko stranica, a zatim hitro ode put stana u kojem se još uvek nalazi Milena. Kad tamo stigne, predstavlja joj se, čitaju oduševljeno nacrt komada u skicenbloku, raspravljaju o suštini životne borbe i probijanja kroz nedaće. Kad završe razgovor, Bertold joj se aristokratski pokloni i ode. Utom se Kafka vraća u stan, saopštava joj da su svi otišli, a da se on, eto, vratio. Da je voli i da ne može da živi bez nje. Zaručnica se iznenada seti svoje nežne ljubavi prema njemu i prihvati ga ganuta iskrenošću. Kroz mesec ili dva, na njihovim vratima pojavljuje se Hašek i sve se ponavlja. Kroz mesec ili dva Ernest, ponavljanje istog. Kad sednu razočarani u pivnicu, nailazi Breht, ovog puta sa završenim rukopisom svoje drame. Kad čuje njihove priče, odlazi u stan kod Milene i sve se ponavlja. Čitanje, rasprava, aristokratski naklon i odlazak. Kafka se zatim nenadano vraća u stan, kaže joj da je voli, da je život borba i da je istog trena mora zaprositi…

Ukoliko vam se svideo ovaj odlomak, knjigu možete poručiti sa popustom od 25%