Магијска функција језика

Пише: Сања Перић

Друго прозно дело професора опште књижевности и теорије књижевности, Корнелија Кваса, доживело је, попут првог романа Зенонов пут, завидну читалачку и критичарску рецепцију. То је знак да су високи уметнички домети дела достигнути тако да оно плени једноставношћу, упркос вишеслојности и садржајности наративних токова. Начин на који су десет прича, укључујући пролог и епилог, увезане у својеврсни роман-мозаик, није нов ни необичан. Заметак радње назначен у једној причи развија се у другој, са ликовима који од скице постају брижљиво портретисани јунаци, испреплетани најчешће по судбинском налогу трагичне неминовности. Интертекстуално ткање неусиљено премрежава текст, тако да изостаје утисак како аутор жели да фасцинира својом ерудицијом. Уместо тога, он заобилази комплексне поставке и тежи враћању на суштинска питања грађења приче: зашто писати и како наћи задовољство у тексту, и у улози писца, и у улози читаоца.

Пролог је изненађујуће једноставна, чак детиње невина исповест: невидљиви садруг који слуша и усмерава на све што је исправно и лепо, губи се одрастањем, заједно са аутентичним делом личности. Писање постаје поновно успостављање дослуха са својим алтер-егом. И у наредној причи,„Жена која зауставља сатовеˮ, предмет приповедања огољен је у мотиву часовника, који симболизује опседнутост временом и страх од пролазности. Читалац је тако на самом почетку разоружан пред отвореношћу дела: није, дакле, реч о томе ко је пишчев пријатељ из детињства, или каква је симболика бројних сатова који откуцавају у кући супружника. На основном нивоу текста читалац је привидно ослобођен од одгонетања смисла, јер све делује очигледно и саморазумљиво. Приповедачка виртуозност огледа се не у избору оригиналног предлошка, ликова, или радње, већ у смештању загонетке на неочекивано и, тим више узнемирујуће место. Зашто куцање сата једно буди и онеспокојава, а друго успављује и одржава у животу? Динамика односа мужа и жене остаје тајна, слично као што су и други сусрети у књизи, на пример, професора и девојчице, јунака и његовог писца, или девојке и господина, пречишћени од свих разлика и крајности, сем најважније: живети или нестати.

У причи „Сусретˮ о девојци и старијем господину замка за читалачка очекивања крије се већ на самом почетку, описом заљубљености као „трептаја лептирових крилаˮ у стомаку. Када је пажња заокупљена клишеом, који води у заблуду како је све „већ познатоˮ, дешава се преокрет: није у питању заљубљеност или сладострасна опсесија, већ најбитнији сусрет у животу. Суштина остаје несазнатљива, а форма преварно прозирна. У једној од најзанимљивијих прича јунак остаје изненада без прстију. Он не осећа бес ни због свог губитка, ни због наметања заслуга и казни које му не припадају, али га разбесни властита стилска грешка. То открива да форма гуши и оно мало људскости што још постоји у њему. Не чуди, отуда, што је лозинка у причи с крими-елементима, „Емилˮ, једноставно – „човекˮ. Једноставност и човечност остају кључ за читање збирке, насупрот компликованим и сензационалистичким решењима која се неретко намећу.

Прича „Седма функција језикаˮ представља средиште из ког проистичу приповедни токови у другим причама. Као што јунакиња магијску функцију језика површно поистовећује са пророчанством, цела прича може бити сведена на сиже за хорор-филм у ком злокобна црнокоса девојчица непознатим људима прориче судбину. Свестан ове могућности, аутор је превазилази иронизовањем форме и клишеа (професор није нестао, вероватно је побегао с љубавницом-студенткињом), уверен у постојање магијске функције језика. Ова замамна снага уноси промену у животе који су до тада личили на унапред задате улоге. „Улоге нам нису заувек датеˮ, реченица је из приче „Партија шахаˮ, и Корнелије Квас дубоко промишља ову мисао, измењујући позиције моћи унутар текста, тако да нико није сигуран: ни универзитетски професор, ни корумпирани политичар, ни јунак, ни његов писац. Дело „Жена која зауставља сатовеˮ, насупрот томе, чврсто је позиционирано у врху новије српске књижевности, са испуњеним обећањем да ће задовољство у тексту сигурно бити нађено.

Извор: Дневник

Najnoviji Naslovi