Levo se, kao šestarom ocrtana, savija zelena, sad već i raznobojna Fruška i gubi se u modroj daljini. Po njoj su vinogradi a više njih grabici i bukvici, gde boravi divljač, u prvom redu šumski kralj, jelen, čiji se ljubavni rik sad ori po svežem i po hladnom zraku. Za lovca najzgodnije doba.
Dole pod Fruškom blista se Dunav, sad modar, sad siv, kako se taman na nebu ogleda. Teče on tuda već toliko vekova, sad bujan i mutan, sad tih i bistar. Kraj njegovih obala menja se život i tek po koji stoletnji hrast njiha svoje granje nad njim i šapuće mu: nisi ni ti onaj isti, koji si bio pre; ja to gledim, a dokle, ne znam ni sam.

Milan Savić