Pošao je u slikarsku školu, bio zatvoren zbog socijalističke agitacije, oduševljeno prihvatio Oktobarsku revoluciju i stavio u njenu službu svoj pesnički i slikarski talenat. Pesnički rad počeo je kao futurista, stojeći ujedno na čelu toga pokreta. Nastojao je da stvori novu poeziju koja bi odgovarala urbanom, a zatim i revolucionarnom razdoblju istorije Rusije i čovečanstva. Uveo je u poeziju vulgarizme, žargonske reči, namerno grube antiestetizme, stvarao vlastite kovanice, služio se vrlo često igrom reči, dotada nepoznatim metaforama, a posebno je voleo hiperbole.
Razbio je tradicionalnu ritmičku strukturu stiha i stvorio novi, u grafičkom slogu „stepenasti“ stih, koji posebno pogoduje stavu retoričkog pesnika koji se direktno obraća velikom auditorijumu. Smisao takve poezije odveo ga direktno na revolucionarnu tribinu, miting. Eksperimentalnu liriku slede velike lirske poeme monološkog tipa „Oblak u pantalonama“, „Rat i svet“, „Čovek“. Stavljajući poeziju svesno u službu revolucije, pisao je agitacijske pesme („Levi marš“), scensko delo na temu revolucije s biblijskim motivima „Misterija Bufo“.
Svojim delom izvršio je veliki uticaj na razvoj sovjetske poezije, a delovao je i na pesnike izvan SSSR (Aragon, Beher, Vapcarov i dr.)
Majakovki je bio jedan od osnivača ruskog futurizma. Godine 1912. pojavio se „Šamar javnom ukusu“, manifest ruskog futurizma, koji su potpisali: David Burljuk, Aleksandar Кručonih, Vladimir Majakovski i Viktor Hlebnjikov. Uveo je nove žanrove poeme: lirske reportaže, lirsko-epske poeme, lirsko-fantastične poeme.
Živeo je snažnim, dinamičnim i punim životom čoveka i pesnika, a umro je tiho i povučeno: ubio se aprila 1930. godine. Taj njegov čin ostao je tajna. Pesnik je javno izjavio „Mrzim sve ono gde se smrt javlja i snuje! Obožavam život pa ma kakav bio.“ On je osudio samoubistvo pesnika Sergeja Jesenjina, ali je u oproštajnom pismu napisao: „Ovo nije način (drugima ga ne preporučujem), ali ja nemam izlaza.“
Poeme
Oblak u pantalonama (1915)
Flauta-kičma (1915)
O tome (1923)
Vladimir Ilič Lenjin (1924)
Na sav glas (1930)
Rat i svet
Čovek
Levi marš
Drama
Vladimir Majakovski (1913)
Hladan tuš (1930)
Ostala dela
Misterija Bufo
Šamar javnom ukusu (1912)
