“Ženarnik” – kavez za zarobljenice

Ovih dana navršila se sedma godišnjica smrti Aleksandra Tišme (1924– 2003), velikog novosadskog, srpskog i evropskog pisca. A nedavno mu se u večnosti pridružila i njegova supruga Sonja. Otišla je tiho, kao što je i živela, u senci gromadne Tišmine ličnosti, ne dočekavši ostvarenje velike želje da među koricama vidi njegov, dugo skrivani roman “Ženarnik”.
Ovaj rukopis je nastajao i završen je tokom osamdesetih godina prošloga veka. Tišma ga pominje u svome “Dnevniku”, a zašto ga nije objavio za života, za sada je tajna. Deo misterije razrešen je kada je vlasnica i glavna urednica “Akademske knjige” iz Novog Sada, Bora Babić, odlučila da štampa celokupna dela Aleksandra Tišme. – Dugo sam razmišljala o tom poduhvatu, jer mi se učinilo da bi Tišma, sedam godina nakon smrti, mogao da “sklizne” u zaboravljene pisce, objašnjava Babićeva. U knjižarama skoro da nema njegovih naslova, a koliko mi je poznato, posle njegove smrti, nije objavljena nijedna knjiga, ne računajući “Upotrebu čoveka”, roman koji je NIN štampao u ediciji deset najboljih romana dobitnika NIN-ove nagrade. Moja želja bila je da se u jednoj ediciji objavi celokupno stvaralaštvo Aleksandra Tišme. Kontaktirala sam sa porodicom Aleksandra Tišme, koja je sa zadovoljstvom prihvatila da “Akademska knjiga” bude izdavač celokupnih Tišminih dela. Tako sam i saznala za njegov neobjavljeni roman “Ženarnik”. Dogovorili smo se da taj roman bude prva knjiga u prvom kolu ove edicije, odnosno prva knjiga u nizu od 25. Ugovor smo potpisali početkom ove godine, tako da će se “Ženarnik” pojaviti za dva-tri meseca. U tom prvom kolu još su roman “Upotreba čoveka” i zbirka pripovedaka “Škola bezbožništva”. Sonja Tišma je preminula, ne dočekavši štampanje tog uzbudljivog, javnosti nepoznatog romana.
Andrej Tišma je tekst “Ženarnika” dao Ivanu Negrišorcu. „Kada smo pre pet godina”, kaže Negrišorac, „u Matici srpskoj pripremali zbornik radova ’Povratak miru Aleksandra Tišme’ gospođa Sonja Tišma mi je rekla kako bi ona volela da ja pogledam neobjavljeni roman Aleksandra Tišme i kažem joj svoje mišljenje. Sticajem okolnosti to sve do nedavno nismo obavili, a onda mi se javio Andrej Tišma. Sa zadovoljstvom sam pročitao delo i zaključio da je to stilski prepoznatljiv Tišmin roman, sa istraživanjem raznih oblika nasilja i ’upotrebe čoveka’, ali sa vremenskim i prostornim okvirima drugačijim od svega što je Tišma napisao.“

Držali smo u rukama običnu belu fasciklu na kojoj piše Aleksandar Tišma, “Ženarnik”. Roman je napisan na 223 strane, mehaničkom mašinom za kucanje, u najvećem proredu. Tišma je svojeručno, grafitnom olovkom, dodavao sitnije ispravke teksta. Prva rečenica glasi: “Ovo je ispovest čoveka koji je upamtio mnoga sagrešenja i plaši se da mu ona neće biti oproštena, iako je u njima učestvovao protiv volje”.
Radnja romana se odvija u nepoznatoj zemlji, na izmišljenoj planini Dargil. I vremenski okvir je nepoznat, a junaci koriste hladna oružja – mač, nož i koplje. Roman je napisan u prvom licu, ispovednim tonom, a glavni junak – narator, nema ime. Naslov “Ženarnik” zapravo je kovanica koja označava kavez za zarobljene žene. Nad njima se iživljavaju surovi ratnici, siluju ih i zatim ubijaju, a na njihovo mesto dolaze nove robinje. I ovom, a i ostalim knjigama Aleksandra Tišme, za izdanje celokupnih dela, baviće se različiti priređivači. Urednica celokupnog izdanja je prof. dr Gorana Raičević, priređivač “Ženarnika”je Ivan Negrišorac, a ostali će biti odabrani kasnije. Bora Babić želi da to budu mladi autori koji će na nov, svežiji način tumačiti Tišmu ali te odluke, svakako, prepušta urednici.
– Sa velikim zadovoljstvom, ali i odgovornošću započela sam ovaj projekat, objašnjava naša sagovornica. Smatram da celokupna dela Aleksandra Tišme treba što pre objaviti, ali sve mora biti reprezentativno, kako i dolikuje klasiku srpske i evropske književnosti. “Akademska knjiga” ne može sama da finansira ceo poduhvat, pa očekujem podršku Pokrajinske vlade, a prevashodno grada Novog Sada. Aleksandar Tišma je pisac ovoga grada, a Novi Sad je najčešće i okvir Tišminih priča.

Radmila Lotina

Okvir

Pisanje je “put napred”

U “Dnevniku 1942–2001” (Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2001) Aleksandar Tišma, autor, pominje rad na “Ženarniku”. Tako je 17. juna 1983. godine zapisao, između ostalog: “Danas sam iščitao dosad ispisanih 70-ak stranica ’Ženarnika’, prve moje pornografske inspiracije. Čini mi se da bih mogao da nastavim prekinutu nit.”
A pod datumom 28. juna iste godine stoji i ovo: “Rukopis ’Ženarnika’ sam doneo kući i mada na temu nisam ništa uradio, samo mogućnost da bih mogao, da ću sutra možda moći, otvara mi put napred.”