DVA NASLOVA AKADEMSKE KNJIGE U NAJUŽEM IZBORU ZA NAGRADU „NIKOLA MILOŠEVIĆ“

Dva naša naslova ušla su u najuži izbor za nagradu Nikola Milošević. Nagradu Nikola Milošević dodeljuje Radio Beograd 2 za najbolju knjigu u oblasti teorije književnosti i umetnosti, estetike i filozofije, a o najboljoj knjizi ove godine odlučuje žiri u sastavu prof. dr Iva Draškić Vićanović (predsednica), prof. dr Zoran Paunović i prof. dr Dragan Prole.
Odluku o 19. dobitniku nagrade žiri će doneti na javnom zasedanju u studiju Radio Beograda 2, koje će slušaoci moći da prate u direktnom prenosu u četvrtak, 28. januara u 13 sati. Nagrada će biti uručena 9. februara na Dan Radio Beograda 2, navode organizatori.
ŽIVOT TELA.  Politička filozofija Džudit Batler
Adriana Zaharijević
Radom na ovoj monografiji, autorka je napravila kompetentnu, originalnu i kritičku sintezu celokupnog dela Džudit Batler, ukazavši ne samo na razvojnu nit njenog mišljenja već i na način kako se ontologija, politika i rodnost/telesnost mogu povezati u jedinstvenu kritiku savremene filozofije, s jedne strane, i savremene buržoaske liberalne politike i političke filozofije, s druge strane. Ovo delo u tom smislu otvara nove puteve za odnošenje prema političkom iskustvu i omogućuje transformacije političkih stavova i vizura ka afirmaciji nenasilja. Ovo je takođe tekst koji polemiše s kritičarkama Dž. Batler u okviru feminističke teorije, koje joj prigovaraju „od realnosti odvojenu” spekulativnost i nerazumljivost, čime se, navodno, razvodnjava oštrica feminističke kritike društva te istovremeno urušava jasno pozicioniranje žena kao punopravnih političkih aktera. Autorka na veoma lep, razgovetan i produbljen način pokazuje primenljivost filozofskog diskursa na razumevanje fundamentalnih političkih kategorija, ključnih za proces emancipacije, koje su skrajnute i nedovoljno osvetljene kako u klasičnoj političkoj filozofiji tako i u konkretnim praksama političkog delovanja.
POLITIČKA NARATOLOGIJA. Ogled o demokratiji
Novica Milić
Jedna Herodotova priča iz V veka p. n. e. određuje demokratiju kao „prvenstvo mnoštva“, ne samo ljudskog, već i vrednosnog: demokratija je skup jednakosti pred zakonima, smenljivosti
kroz izbore, odgovornosti, javnosti i slobode. Na tim načelima građena je stara grčka, atinska demokratija. Rim je u politiku uveo državu kao republiku, renesansa autonomije i građanstvo, da bi moderno doba demokratiju oslonilo na mehanizme predstavljanja, sa strankama, podelom vlasti i političkom ekonomijom, kad se u Engleskoj polako rađao parlament, u SAD prve stranke, u Francuskoj revolucionarni teror, sve do iskušenja komunizma i nacizma u XX veku. Šta je još ostalo od demokratije u našoj savremenosti, u doba tehnoloških i medijskih globalnih promena, globalizacije i novih fragmentacija sveta? Zašto je današnja demokratija u „krizi“, podjednako „u dolasku“ kao i „u odlasku“? Na koje ambivalencije danas računa i čime još može da se brani kao poredak slobode gde neka zajednica ljudi odlučuje o vlastitoj sudbini a pojedinac o sopstvenom životu?