David Albahari, pisac i prevodilac, rođen je 1948. godine u Peći.

Objavio je devet knjiga priča i jedanaest romana, kao i dve knjige eseja. Za knjigu priča Opis smrti (1982) dobio je Andrićevu nagradu. Knjiga priča Pelerina (1993) nagrađena je nagradama Stanislav Vinaver i Branko Ćopić.
Ostale knjige priča: Porodično vreme, Obične priče, Fras u šupi, Jednostavnost, Neobične priče, Drugi jezik i Senke. Roman Mamac dobio je Ninovu nagradu za najbolji roman u 1996. godini, kao i nagradu Narodne biblioteke Srbije Balkaniku i Most-Berlin.
Ostali romani: Studija Dimitrijević, Cink, Kratka knjiga, Snežni čovek, Mrak, Gec i Majer, Svetski putnik, Pijavice, Marke i Ludvig. Knjige eseja: Prepisivanje sveta i Teret.
Preveo je veliki broj knjiga, priča, pesama i eseja mnogih američkih, britanskih, australijskih i kanadskih pisaca, uključujući Sola Beloua, Vladimira Nabokova, Margaret Etvud, Isaka Baševisa Singera i Tomasa Pinčona.
Preveo je i dramske tekstove Sema Šeparda, Keril Čerčil, Sare Kejn i Džejsona Šermana. U periodu između 1973. i 1994. godine radio je u redakcijama više časopisa i izdavačkih kuća – Vidici, Književna reč, Pismo, Kulture Istoka, Politika, Mezuza, edicija Prva knjiga Matice srpske. Knjige su mu prevedene na šesnaest jezika.
Od jeseni 1994. godine živi u Kalgariju, u Kanadi.