Zauvek nas je napustio 29. jula ove godine jedan od naših najznačajnijih književnih prevodilaca Arpad Vicko (1950–2024). Svojim briljantnim prevodima velikih mađarskih pisaca na srpski jezik zadužio je 2 kulture – srpsku i mađarsku. Stvaralački opus Arpada Vicka trajao je duže od pola veka i obuhvata preko osamdeset knjiga. Sa istim kreativnim žarom i uspehom vrhunski je prevodio skoro sve žanrove, prozu, poeziju, еsejistiku, dramu, ali iz njegove prevodilačke radionice su izlazili sjajni prevodi knjiga iz društvenih i humanističkih nauka. Bila je velika čast i privilegija sarađivati sa Arpadom Vickom. Od osnivanja izdavačke kuće Akademska knjiga bio je naš bliski saradnik, cenjeni prevodilac i veliki prijatelj. U Vickovom prevodu i izdanju Akademske knjige, objavljena je čitava biblioteka knjiga najznačajnijih savremenih mađarskih pisaca: Lasla Vegela, Tibora Varadija, Ota Tolnaja, Petera Esterhazija, Đerđa Petrija, Šandora Maraija, Lasla Darvašija, Oršoje Benčik, Aarona Blumma. Ali u njegovom prevodilačkom opusu nalaze se i dela velikih autora, poput Đerđa Konrada, Imrea Kertesa, Ištvana Biboa, Oskara Jasija i mnogih drugih. Arpad Vicko je bio čovek duha, širokog obrazovanja i kulture, majstor jezika i stila, veliki humanista, bio je most na kojem su se grlile dve kulture. Za života je dobio sve najvažnije prevodilačke nagrade i priznanja u Srbiji i Mađarskoj: Nagradu „Miloš Đurić“, Nagradu Udruženja književnih prevodilaca Srbije, Veliku nagradu za književno prevodilaštvo „Milan Fišt” Mađarske akademije nauka, kao i Balašijevu Veliku nagradu za književno prevodilaštvo Ministarstva spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske.
Arpad Vicko nije bio samo književni prevodilac, već i antologičar. Njegov kreativni duh nije mirovao, vođen ogromnom erudicijom, prevodilačkim iskustvom i nepogrešivim ukusom, podario je srpskim čitaocima antologiju poezije vojvođanskih Mađara, panoramu savremene mađarske proze i antologiju savremene pripovetke vojvođanskih Mađara.
Odlazak velikog prevodioca Arpada Vicka je nenadoknadivi gubitak za izdavačku kuću Akademska knjiga, ali i sve ostale izdavače u Srbiji koji su objavljivali njegove prevode. Najveću prazninu će osećati srpska čitalačka publika jer će biti uskraćena za nove briljantne prevode mađarskih pisaca, ali njegovo delo živeće kao najblistaviji svetionik u srpskoj i mađarskoj kulturi.

Bora Babić, direktorka i glavna urednica Akademske knjige

 

Iz prevodilačkog opusa Arpada Vicka

PESMA NEPOZNATOG ISTOČNOEVROPSKOG
PESNIKA IZ 1955.

Sav je izanđao, bled,
poput one dve zastave
koje ističemo iz godine u godinu
o praznicima iznad kapije,
svet je sve bleđi, gubi boju.

Gde su već ti praznici?

Pod debelim naslagama prašine
u toplom
potkrovlju miruje
čitav jedan rasklopljeni svet.

Iščezla je povorka.

Prometnula se u dernjavu
koju razvejava vetar.
Umesto prazničnih pesnika
sad će vetar da govori stihove,

kazivaće uskovitlanu prašinu
i titravu vrelinu iznad betonskog trga.
Da ne poveruješ: ovde smo nekad voleli žene.

Nad razdobljem
usijanih
visokih peći, razapetih konopaca
neodlučna sadašnjost – poput prašine
u snopu svetlosti – lebdi.

Nedograđene zgrade:
nad imperijalnim zanosima.

U šta sam verovao,
više ne verujem.
Ali da sam verovao
na to vazda opominjem sebe.

I ne opraštam nikome.

Pucketa
naša jeziva samoća,
kao na suncu rđom načete šine.

Preveo s mađarskog: Arpad Vicko
Iz knjige Đerđa Petrija Biće zime, Akademska knjiga, maj 2024.