Laslo Vegel, Ja sam bezdomni lokalpatriota, Politika, kulturni dodatak, 6. april 2019.

Danas živimo u vremenu kada se vodi borba protiv sećanja. Živimo u vremenu nesahranjene prošlosti, uostalom o tome pišem u svom novom romanu ,,Naša nesahranjena prošlost”. Nemamo Antigonu koja hrabro I dostojanstveno sahranjuje prošlost, tako da prošlost bazdi oko nas, kaže pisac Laslo Vegel.

Laslu Vegelu je krajem marta Društvo književnika Vojvodine dodelilo nagradu za životno delo, a samo nekoliko dana kasnije objavljeno je da je zajedno sa Radivojem Cvetićaninom ovogodišnji dobitnik bijenalne nagrade naslovljene imenom Radomira Konstantinovića. Nagrada im je uručena u svečanoj sali Gradske bibilioteke  u Subotici 27. marta, na dan kada je pre 91 godine u ovom gradu rođen Radomir Konstantinović, književnik I filozof. Nagradu je ustanovio Savet za negovanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića na čijem je čelu dr Latinka Perović, a žiri za dodelu nagrade su činili dr Vladimir Gvozden, dr Ivan Milenković, Oto Tolnai I dr Gojko Tešić. Priznanje se dodeljuje ,,najvrednijim književnim I filozofskim delima koja su u estetsko-književnom I filozofsko-humanističkom smislu na tragu stvaralaštva Radomira Konstantinovića. Prozni i dramski pisac, esejista i kritičar Laslo Vegel napisao je romane Memoari jednog makroa, Paraineza, Vitgenštajnov razboj, Eksteritorijum, Neoplanta ili obećana zemlja, a nedavno su mu objavljeni i zapisi Novosadski dnevnik 1991-2016.

Intervju sa Laslom Vegelom, koji je vodila Aleksandra Isakov, možete pročitati u prilogu.